Eh taj Zapad
Habermas u skorašnjem napisu traži politički izlaz iz rata Rusije sa Ukrajinom u kojem Rusija, smatra Habermas, ne može da izgubi jer može da upotrebi nuklearno oružje.
Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija
Counterfactuals, a note in the spirit of Tolstoy
If one were to ask what they could have done in order for Russia not to invade Ukraine, the answer is game-theoretic. Chess is a good example…
Genijalno, a ne o Ukrajini
„Jesi li ti primetio“, kaže Nikita Mihalkov Momi Kaporu, „da nema američkog filma u kome ne pogine bar sto ljudi. Niko te ljude ne ožali. Svi izginu kao da to uopšte nije važno.“
Šta je Putin rekao
Putin i Rusija krše međunarodno pravo agresijom na Ukrajinu i pozivanje na presudu Međunarodnog suda pravde u slučaju Kosova je neosnovan i nepromišljen način da se to ospori.
Novi svetski poredak
Ovo je samo kratka primedba. Uzmimo da je poredak sa jednom supersilom gori po svetsku i po bezbednost svake pojedine zemlje, pa se teži multipolarnom poretku…
Neću, neću, neću
VIDEO i transkript – Spoljnja politika Srbije se zasniva na odbijanju kompromisa i odlaganju odluka. Taj pristup je sada kulminirao u savršenoj diplomatskoj oluji. Govori Vladimir Gligorov.
Muka je to
Čitam što obično ne bih da bih razumeo. Pa na primer pročitam kako je „hrabro biti na strani Ukrajine, a časno biti na strani Rusije“. Ili tako nekako. Kako bi to trebalo razumeti?
Skupština, izbori i izborna autokratija
Ne treba čuvati postignuto iz straha da bi i to malo moglo biti izgubljeno. Upravo suprotno, potrebno je preseliti politiku u skupštinu i tražiti pravične i slobodne prevremene izbore.
Kraj autokratije: pogledajmo izborne ishode sa pozitivne strane
Ishod izbora ograničiće vlast autokrate, a od njegove odluke o tome s kim će u koaliciju zavisiće da li će to ograničenje biti sa ruske ili sa demokratske strane.
Casus belli
Zašto Rusija agresiju na Ukrajinu naziva specijalnom vojnom operacijom? Zato što ne može da se pozove na bilo koji opravdani ili pravni ili pravedni razlog za rat koji vodi.
Kineski put
Radi se o strategiji razvoja Kine u trgovačku silu, a potom i u veliku silu od koje zavisi mir u svetu. Problem nastaje ako se obnavlja jednopartijska diktatura sa doživotnim vođom.
Zloba i stid: šta bi rekao Fjodor Mihajlovič
„Ja sam zao čovek“, tako počinju Zapisi iz podzemlja. Kako se budi zlo u čoveku koji ne samo da živi u podzemlju, već taj život i želi? Mada se stidi zbog svog siromaštva.
Rat košta
Procenjuje se da će Ukrajina stradati gotovo nezamislivo, da će ove godine ruska privreda imati pad BDP-a 10%, a da će privrede EU, SAD, Britanije i Kine imati sporiji rast.
Severnoatlantski savez
Reč je o savezu koji bi trebalo da obezbedi da se istorija ne ponavlja, da se ne obnove istorijski sporovi. Pre svega oni teritorijalni, pa da se tako otklone rizici ratova u Evropi.
Ima svega
Izjavom da hrane i nafte ima dovoljno i da građani ne treba da žure sa kupovinom, a da je problem samo cena te robe, u stvari se poručuje da se požuri sa kupovinom.
Ratna privreda
Novi magazin – Ograničene su količine stranog novca koji se može podići i robe i usluga koje se mogu kupiti i uposliti. Sledi zamrzavanje cena, racionisano snabdevanje i prinudni rad.
Ako rat potraje
Zavisnost ruske privrede od izvoza sirovina veća je od zavisnosti zemalja uvoznica… Ono što će se postići silom biće gore od onoga što se moglo postići političkim putem.
Uspon i mesto u istoriji
Jedno je istorija, a drugo racionalizacija istorijom. Uzmimo istoriju Putinovog uspona na vlast. Prvo je bio rat u Čečeniji koji nije bio popularan, ali koji je ojačao centralnu vlast.
Territories – the Munich moment
The explanation for the occupation of Ukraine, if it happens, is that the rights of the Russian minority are endangered. The comparison with Croatia and Bosnia and Herzegovina is obvious.
Privredni odnos snaga
Ruski BDP je 2019. bio 2% svetskog, udeo kineske privrede 17%, EU sa Britanijom 21%, a američke 24%. Ako se dodaju Japan, Kanada i Australija, udeo zapada je 55%.
Živela smrt
Koliko je opasna pretnja nuklearnog rata? Veoma, ako se o tome razmišlja racionalno. Ovo naravno nije nepoznato u teoriji igara, od fon Nojmana do posebno Tomasa Šelinga.
Rezerve novca
Novi magazin – Ruske rezerve su negde oko 500 milijardi dolara. Novac je u tzv. suverenim fondovima. Pa se misli da sankcije ne mogu da naškode ruskoj privredi i budžetu. Ovo je pogrešno.
Samo krieg, ništa blitz
Može li Srbija da ostane neutralna u sistemu sankcija protiv Rusije koji se postepeno uspostavlja i zaoštrava? Kratak odgovor je negativan. Razlog je u međuzavisnosti finansijskih odnosa.
Koji je politički cilj
Dva su problema sa juče objavljenim srpskim stavom o napadu na Ukrajinu, koji se zataškavaju neobjašnjivom dužinom. Prvi je u nedostatku političkog smisla. Drugi je u politikanstvu.
Sankcije Rusiji
Cilj je da se ruske vlasti odvrate od eventualnih namera proširenja sukoba, jer eventualna brza pobeda u ukrajinskom ratu može da podstakne ruske vlasti i vojsku da idu dalje na zapad.
Teritorije – the Munich moment
Objašnjenje za prisajedinjenje Donbasa i zauzimanje cele Ukrajine, ako do toga dođe, jeste da su ugrožena prava ruske manjine. Nameće se poređenje sa Hrvatskom i BiH…
Ugovor o slobodnoj trgovini
Novi magazin – Koje su posledice ugovora Srbije o slobodnoj trgovini s Kinom? Najpre bi trebalo videti šta je u tom ugovoru koji se najavljuje za kraj godine. To obično nije dovoljan rok…
Darovi prirode
Novi magazin – Zabluda je da ljudi imaju pravo da ne nose maske, dakle da su drugi obavezni da poštuju taj njihov izbor. Takvog prava nema, pa nema ni na njemu zasnovane slobode.
Kosovski slučaj
Novi magazin – Kosovsku privredu treba posmatrati kao da je sastavljena iz dva dela: jedan je u zemlji, a drugi u inostranstvu. Gde inostrani deo u ne maloj meri finansira onaj domaći.
Makedonski slučaj
Novi magazin – Interes očuvanja stabilnosti delovao je povoljno na demokratizaciju zemlje i podsticao umerenost u odnosima sa susedima, koji nisu uvek odgovarali istom merom.
Inflacija
Ovo je jednostavno objašnjenje rasta cena manje-više svuda, sada kada se privrede oporavljaju od pandemijske recesije, gde se svaki pojedinačni slučaj razlikuje u detaljima.
Granica
Zanimljivo je obrazloženje australijskog suda, ali sama odluka nije neočekivana. Ne postoji pravo da se poseti bilo koja zemlja. Viza je dozvola koja može da se poništi.
