Septembar i evro kriza
Očekuje se da će pored Irske, Grčke, Portugalije, Španije i Kipra još jedna zemlja zvanično zatražiti pomoć – Slovenija.
Očekuje se da će pored Irske, Grčke, Portugalije, Španije i Kipra još jedna zemlja zvanično zatražiti pomoć – Slovenija.
Naizgled zaboravljena nacionalna nezadovoljstva prete da posle više od 60 godina nakon završetka svetskog rata ponovo izbiju na površinu.
Ni ovog leta Evropa neće imati mira, i nakon tri godine krize prisutna je velika nervoza.
Sklonost da predstavljamo rezultate Evro samita kao nečije pobede ili poraze je ružna navika. Važno je da shvatimo da ćemo ili uspeti ili propasti zajedno.
Prema izjavama očevidaca, Merkel je rekla da zajedničkih evro obveznica neće biti „dokle god sam ja živa“.
Šta će se dalje dešavati sa zajedničkom valutom odlučiće se u Nemačkoj i nigde drugde.
Govori nemački ministar finansija, Wolfgang Schäuble.
Evro kriza svakog dana otkriva sve dublje podele u Evropi.
Ako EU u narednih nekoliko meseci nastavi da se ruši pred našim očima, uskoro je više neće biti.
Problem evrozone nije iznos duga, nego njegova fragmentirana struktura. Čitav javni dug u evrozoni je 87% BDP-a, za razliku od preko 100% u Americi.
Većina grčkih glasača ne podržava program štednje, ali još veći broj njih ne bi da Grčka napusti evro.
Povratak na drahmu je fantazija privlačna samo loše informisanim američkim ekonomistima.
Očaj se širi kontinentom, krajnje je vreme da se preciznije pozabavimo dijagnozom evropske bolesti.
Dogodilo se ono čega su se mnogi pribojavali: politička situacija u Grčkoj postala je još nestabilnija.
Glasovi u Francuskoj još nisu bili izbrojani, a kod Fransoa Olanda je već zazvonio telefon.
Populiste ujedinjuje ideja o moralno čistom narodnom telu, koje skrnave stranci iz dve grupe: korumpirane i otuđene elite i pravi stranci, etničke ili verske manjine, i posebno imigranti.
U ovom času se više razmišlja o tome da li će neke zemlje biti primorane da napuste monetarnu uniju. Zašto?
Evropsko putovanje je počelo sa Velikom depresijom, Drugim svetskim ratom i holokaustom. Nazad se ne može, samo napred.
Nemačka preuzima vlast u Evropi i niko za to ne može da je krivi: ona to čini u sopstvenom interesu.
Moramo pronaći evropsko rešenje za krizu evra, jer će nacionalna rešenja dovesti do raspada Evropske unije.
Teška ekonomska situacija u kojoj se 2011. našao veći deo bogatog sveta stvorena je politikom koju su vodili ili nisu vodili svetski lideri.
Arundhati Roy: bliži se kraj kapitalizma, bogati će se od siromašnih braniti oružjem.
Redovno se kriju nacionalna izdvajanja za budžet EU, „jer bi antievropljani mogli da zloupotrebe te brojke“.
Angela Merkel kaže: ako propadne evro, propašće i Evropa. Ali Evropa može da propadne i ako evro preživi.
Ne zna se da li su italijanske mere štednje dovoljne da spasu evro, a Nemačka i Francuska su još daleko od dogovora.
Bilo bi dobro da sada postoji evro obveznica koja bi bila garantovana zajedničkom fiskalnom politikom.
Ako bi MMF pozajmio novac evro zoni, kako bi taj aranžman izgledao, i pre toga, da li je on i za šta potreban?
Kada Evropu posmatrate iz Istanbula, prvo što primetite je da EU zbunjuju njeni unutrašnji problemi, naročito otpor prema pridošlicama.
Ova sumorna fotografija otkriva umorna lica Merkelove i Nikolasa Sarkozija, koji jedno drugome više nemaju šta da kažu.
Uzrok ove krize je preterana državna potrošnja i nemogućnost bar nekih zemalja da servisiraju dugove.
Šanse za uspeh spasavanja evra postoje, ali pretpostavljaju ostvarenje nekoliko stvari.
Posle vanrednog samita šefova država ili vlada EU na kome je doneta odluka da se zemljama sa problemima u evro zoni osigura pomoć od 720 milijardi evra, usledilo je olakšanje. Mnogi su požurili da zaključe da je „evro kriza završena“.