Srbija i Evropska unija
Pitanje je zapravo šta će Srbija EU? Reč je o maloj, neuređenoj i dosta razorenoj zemlji sa veoma rđavom demografskom slikom i sa teritorijalnim i ustavnim problemima koje ona nije u stanju da reši.
Pitanje je zapravo šta će Srbija EU? Reč je o maloj, neuređenoj i dosta razorenoj zemlji sa veoma rđavom demografskom slikom i sa teritorijalnim i ustavnim problemima koje ona nije u stanju da reši.
Članstvo u EU nije moguće, a pregovori oko Kosova su propali. Ta dinamika (EU i Kosovo) ostavila nam je autokratiju i propalu zemlju. Napredak Srbije nije vezan ni za EU ni za Kosovo: vezan je za rušenje Vučićeve vlasti.
Novi magazin – Uvreženo je mišljenje da je evro puki politički projekt, što ne odgovara istini. Ekonomski razlozi ili razlozi ekonomske politike nikako nisu beznačajni.
„Tranzicija na Balkanu je završena“, rekao mi je nedavno Remzi Lani, albanski politički analitičar. Pritom on ne misli na transformaciju diktature u demokratiju: „Mi smo imali tranziciju iz represivnih u depresivne režime“.
Novi magazin – Zašto? Uzmimo Jugoslaviju, poređenja radi. Kada se ona raspadala verovalo se da će, bar sa ekonomske tačke gledišta, Srbija proći bolje od Slovenije, a da će se Hrvatska fiskalno rasteretiti.
Koje uređenje može da obezbedi unutarevropski mir i da, uz to, ukloni kolonijalističke i imperijalističke ciljeve evropskih država? Potreban je sistem pacifikacije i komercijalizacije Evrope.
Kada je predsednik Italije sprečio postavljanje evroskeptika Paola Savone na mesto ministra finansija u vladi koju je predložio savez Pokreta pet zvezdica i Severne lige, da li je zaštitio ili ugrozio demokratiju?
Moglo bi se raspravljati o specifičnostima Varufakisove politike, ali njegova osnovna motivacija je jasna: više demokratije, više Europe i više istinske globalizacije kako bi se dala supstanca europskom jedinstvu.
Novi magazin – Korbin, vođa laburista, predstavio je stav stranke o odnosima Velike Britanije sa EU. Tu je ključan njegov odnos prema carinskoj uniji, a potom saradnja sa evropskim jedinstvenim tržištem.
„Drugi svetski rat je završen, ali Prvi još traje“, kazao mi je nedavno jedan turski zvaničnik u Ankari. On je mislio na Bliski istok, ali u Moskvi, Kijevu i na Balkanu isti komentar sam čuo o Evropi.
Kako da se opozicija zalaže za EU kada EU podržava režim u Srbiji koji se sve više udaljava od demokratije? Drugačije rečeno, kako podržavati evropski put Srbije kada EU „radi o glavi“ njenoj opoziciji?
Ako je Srbija na zapadu i iskreno deli vrednosti EU (i Saveta Evrope čiji je član već 15 godina), a među predstavnicima vlasti postoji politička volja za pristupanje EU, ko je taj zapad koji pritiska Srbiju.
EU je započela proces kojim bi Poljska mogla da ostane bez prava glasa u Briselu. To je odgovor na odluku poljske vlade da uspostavi partijsku kontrolu nad pravosuđem pomoću tzv. antikomunističkih reformi.
Škotska, Veneto, Lombardija, Katalonija… to su EU regioni koji traže viši stepen samouprave, u nekim slučajevima i potpunu nezavisnost od matičnih država. Ali nijedan od njih ne želi da izađe iz EU.
Biznis i finansije – Iako su ekonomski pokazatelji u EU sve bolji, međusobno optuživanje među članicama raste. Cela Višegradska grupa demonstrira sve veće nezadovoljstvo, a u Poljskoj se govori o “polzitu”.
Novi magazin – Zapravo, ima smisla početi s Makronom. Njegov ključni predlog jeste da se politički podupre evropska monetarna unija, što će reći evro.
Novi magazin – Rasprava o tome hoće li se EU održati još uvek zaokuplja mnoge ljude. Mene je zanimalo šta je zajedničko političkim zajednicama koje nisu uspele da se održe.
Izjednačavanje vlada članica sa građanima pokazuje odsustvo mašte u samim osnovama EU. Do toga je došlo premeštanjem nadležnosti sa demokratski biranih tela na Evropsku komisiju.
Novi magazin – EU je ugovorna zajednica koja nacionalnu suverenost podrazumeva. Evropa država, međutim, jeste projekat koji se, tako kako se predstavlja, može ostvariti samo ako nema EU.
Svaki Evropljanin treba da uživa pravo na posao od koga može da se živi, pristojne uslove stanovanja, kvalitetno zdravstvo i obrazovanje i čistu životnu sredinu u sopstvenoj zemlji.
Ključna migracijska godina za Evropu bila je 2014. Tada je ona premašila Ameriku kao imigrantska destinacija broj jedan. Ovo je novi, transformacijski realitet koji Evropljani tek treba da prihvate.
Novi magazin – Da li je Srbija manje suverena od Mađarske, Grčke ili Hrvatske? Koliko će suvereniteta Britanija povratiti posle izlaska iz EU?
Duh dezintegracije treba vratiti u bocu i ubediti Britaniju da promeni svoj stav o Evropi, što je po opštem mišljenju sa obe strane Lamanša nemoguće. Ali u politici su moguće nemoguće stvari.
On se zalaže za postepeno napuštanje evra i veruje da kraj zajedničke valute ne bi nužno bio kraj evropskog projekta. Takvim stavom on pokazuje duboko nerazumevanje evropske stvarnosti.
Odlomak iz nove knjige o evru i Evropi: Kako su dobronamerni državnici u pokušaju da stvore jaku i jedinstvenu Evropu izgradili nešto što daje upravo suprotne rezultate?
Izgledi da se Britanija otcepi od Evrope jednaki su izgledima da se Trg Pikadili otcepi od Londona. Mi jesmo u Evropi i u njoj ćemo ostati. Britanija je uvek bila evropska zemlja. Ali je izašla iz EU. Zašto?
Odlazak Britanije je pogrešan izbor, ali pozdravljam rešenost britanskih građana da se suoče sa deficitom demokratije u EU. I odbijam da očajavam, iako sam i ja gubitnik na ovom referendumu.
U novom Mostu RSE Omera Karabega govore: Eric Gordy, profesor na Univerzitetskom koledžu u Londonu i Bodo Weber, analitičar u Veću za demokratizaciju politike iz Berlina.
Širom Evrope, u kampovima i napuštenim fabrikama i zgradama raste populacija raseljenih i neželjenih. Da imaju svoju državu, to bi bila 24. najmnogoljudnija zemlja na svetu.
Da li bi rasprava o brexitu bila burnija u mirnijoj Evropi, manje rastrzanoj krizama? Možda bi tada pretnja da će Britanija napustiti EU podstakla ljude da se zapitaju koliko im znači ta zajednica.
Novi magazin – U čemu je sličnost između Jugoslavije i Evropske unije? U nedovršenosti, nestabilnosti, nedemokratičnosti, nesklonosti privrednom rastu i razvoju? Najpre, u čemu su razlike.
Radio Sarajevo – Evropa je građena s vrha, u nadi da će se stanovništvo jednoga dana sprijateljiti. Dobri će čitalac prepoznati sličnost tog modela sa onim dejtonske BiH.