Vučićevo grešno začeće
Predsednik (nije moj) je zapostavio ključne motive za ono što je svojim nesuvislim ekspozeima punim patosa i strepnje od demografskog gašenja, uz izlive mizoginije pretvorio u vulgarnu priplodnu politiku.
Ljubodrag Stojadinović (1947, Niš), gde se školovao do velike mature u gimnaziji „Svetozar Marković“. Studirao u Skoplju, i magistrirao na Institutu za sociološka i političko pravna istraživanja, odsek za masovne komunikacije i informisanje u globalnom društvu (Univerzitet Kiril i Metodi 1987). Završio visoke vojne škole i službovao u mnogim garnizonima bivše Jugoslavije, kao profesionalni oficir. Zbog javnog sukoba sa političkim i vojnim vrhom tadašnjeg oblika Jugoslavije, i radikalskim liderima i zbog delikta mišljenja – odlukom vojnodisciplinskog suda od 1. marta 1995. kažnjen gubitkom službe u činu pukovnika. Bio je komentator i urednik u Narodnoj Armiji, Ošišanom ježu, Glasu javnosti, NIN-u i Politici. Objavljivao priče i književne eseje u Beogradskom književnom časopisu, Poljima i Gradini. Dobitnik više novinarskih nagrada, i nagrada za književno stvaralaštvo, i učesnik u više književnih projekata. Nosilac je najvišeg srpskog odlikovanja za satiru, Zlatni jež. Zastupljen u više domaćih i stranih antologija kratkih i satiričnih priča. Prevođen na više jezika. Objavio: Klavir pun čvaraka, Nojev izbor, Više od igre (zbirke satiričnih priča); Muzej starih cokula (zbirka vojničkih priča); Film, Krivolak i Lakši oblik smrti (romani); Ratko Mladić: Između mita i Haga, Život posle kraja, General sunce (publicističke knjige); Jana na Zvezdari (priče za decu); Masovno komuniciranje, izvori i recipijenti dezinformacije u globalnom sistemu (zbirka tekstova o komunikacijama). Zastupljen u Enciklopediji Niša, tom za kulturu (književnost). Za Peščanik piše od 2016. godine. U decembru 2021. izbor tih tekstova je objavljen u knjizi „Oči slepog vođe“.
Pijani od sreće
No, da vidimo kako mi iz zemlje Srbije stojimo na toj novoj lestvici sreće, na osnovu njenog indeksa rasta. Ispada da smo prvi u regionu, ako izuzmemo Bugare, koji su za nijansu ispred nas.
Junaci vođine Stradije
Gost pokušava da bude skroman čovek. Radi i kad slavi. Ali, valja nešto i prezalogajiti. Ćale gospodina predsednika doneo jutarnji obrok u dragoj crvenoj šerpici, a u njoj uobičajeni srpski fruštuk: punjene lignje!
Žensko pitanje
Mogao je ministar Đorđević svoju posvećenost ženama da iskaže stihovima drumskog hita: „Šoferska je tuga pregolema, pukla guma a rezerve nema. Vidiš mala onu gustu šumu, tamo ćemo da krpimo gumu.“
Ćorava kutija
Ne verujem u krivicu opozicije, razuđene i dezorijentisane, za ovo što se u nedelju dogodilo u Beogradu. Ljudi su radili najbolje što su umeli, njihova je moć takva i tolika i oni uglavnom ne razumeju šta se dogodilo.
Spies and scoundrels
As Vulin excitedly told us, the women performed their forbidden actions using a drone. But how? Where was the drone at the moment of their arrest? Did the spies hold it on a string, like a Chinese kite?
Ćutanje
U prvom danu ćutnje o svemu što ima veze sa četvrtim martom, pratim svoj jutarnji ritual. Odlazim na kafu uz prazne novine u mirijevski Maksi, trudim se da mi niko ne dosađuje i da ništa ne govorim.
Stub srama
Gledam naslov na 6. strani Politike: 1000+ (slovima: hiljadu plus), a zatim Javne ličnosti koje podržavaju listu Zašto volimo Beograd. Ispod naslova takve naravi brojka 1 zaokružena crvenim i ime: Aleksandar Vučić.
Nekoliko važnih klovnova
Žika Nikolić je izašao na binu, pohvalio se da se dovezao elektromobilom i pokazao svoj poklon za predsednika. Bila je to leptir mašna, koja će mu trebati „jer predsednik posle Kaluđerice ide u Nemačku!“
Barabe i špijuni
Žene su svoju zabranjenu delatnost, kako je saopštio uzbuđeni Vulin, obavljale uz pomoć drona. Ali kako? Gde je bio dron u času njihovog hapšenja? Da li su ga špijunke držale na konopcu kao kineskog zmaja?
Otpor
Ko bi mogao da zloupotrebi Dikovića i Vulina i čitavu vojsku upregne u projekat vrhovnog? Pa sam vrhovni naravno, jer ima neprikosnovenu vlast, uz jedan čisto emotivni nedostatak: vojska ga ne voli.
Kapetan V.M. brani Zvezdaru
On je priveden u policijsku stanicu, jer je navodno izmlatio aktivistu (udario ga rukom u nos), a ošamario je i odgurnuo aktivistkinju. Oteo im je i priručni materijal, pa ih najurio uz najgore pretnje, psovke i uvrede.
Kim Džong Lazanski
Visoki dužnosnik SNS-a sa srpskom šajkačom na glavi pozdravlja učesnike defilea na vojnoj paradi u Pjongjangu. Laza na toj fotografiji (naslovna strana Politike) izgleda kao odbegli lik sa Coraxove karikature…
U potrazi za firerom
Ti su stvorovi podizali desnu ruku u nacističkom pozdravu. Istoga dana je objavljen nastavak razmišljanja srpske Ledi Magbet, Mire Marković, a njen najbolji učenik Vulin se preselio u raskošnu državnu vilu.
Odvratna kampanja
„Mi smo aktivisti SNS-a“ – reče ponosito gospođa, „pa smo došli…“ Nisam sačekao da kaže zašto su došli. Da me pitaju za koga ću da glasam? Ljubazno sam ih zamolio da napuste prostor ispred mojih vrata.
Marinika Tepić: hrabrost i strah
Marinika je sitna i nežna žena i baš me je razbesneo onaj borac za prava nacista koji joj je prvo zapretio snajperom, a ako to ne bude dosta, može i top. Teško državi u kojoj se artiljerijom ide na Mariniku.
Etnički čiste Delije
Zvezda je odigrala košarkašku utakmicu. U njenom sastavu bio je i novajlija, Alen Omić, slovenački reprezentativac. Dočekao ga je veliki transparent ekstremne šovinističke grupe Delija…
Na mestu zločina
Na mesto zločina Vučić je stigao četiri dana posle. Stajao je tamo poput krive pritke u plasteniku za patlidžane pokušavajući da od sebe stvori mučenika najviše pogođenog nestankom Olivera Ivanovića.
Ministarstvo glupe sile
Poznati biograf vojske, njene tehnike i najuglednijih ljudi, Aleksandar Radić, još se oporavlja od stresa. Četiri dana pred Novu godinu, njega je „hapsilo“ u Tehničko-opitnom centru u Batajnici.
Bratski rafal?
Jučerašnje ubistvo će uzdrmati njegovu neprikosnovenu vlast, nezavisno od toga da li je ubica Albanac ili Srbin. Ili stranac, kako reče Vučić. Jezik mržnje koji se ovde brusi godinama putuje kao rafal.
Vučićeva kvantaška pijaca i gnu
Tasovac je na pitanje kako pamti saradnju sa Aleksandrom Vučićem rekao: „Po tome što sam sve naučio od njega, i to ne samo o politici. I da je bolje da te GNU ujede, nego da ne čuješ telefon kada te on zove.“
Đavo protiv đavola
Amfilohije ponovo jaše na trozupcu, a ne vide mu se rožnati izraštaji i kopita. Ali tako je u hadu: ne mora se videti baš sve. U novoj epizodi srpskog nakaznog rodoljublja on se namerio na sebi sličnog lucifera.
Aca i Mile spasavaju naciju
Ne znamo tačno od čega će nas čuvati pergament na kome će biti ispisana Deklaracija o opstanku srpske nacije. Ideja zvuči bajkovito i budalasto, kao zatureno pa iskopano predanje o stradanju i izbavljenju.
Crna Guja i otimači stanova
Državna klika nikada nema monopol nad pravom, posebno ne ako ga neprekidno ruši svojom samovoljom, stihijskom alavošću i nastojanjem da otimanjem podmiri svoju, sve brojniju parazitsku koloniju.
Klinička slika – top lista agonije
Lista koju sam sačinio po svojoj, a moguće i uz iščitavanje opšte nevolje, postavljena je naopako: od desetke do nule. Naopaka lista najvažnijih primera besmisla je samo nedužni svedok zlosrećnih vremena…
Poreklo nasilja
Nasilje je dobilo mnoge dodatne, hibridne oblike. Ono je evoluiralo u socijalni pokret čitave društvene gomile, a njena platforma je osobena filozofija poželjnog ponašanja rulje u društvu kojem rulja i rukovodi.
Heroj u Kremlju
Bio je to susret provincijalne snishodljivosti i imperijalne ravnodušnosti. Onoliko koliko je razmetljiv u svom dvorištu, toliko je Vučić skrušen kao gost. Uglavnom, nije bilo nasrtljivog ljubljenja kao sa Nikolićem.
Draga Jorgovanka…
Lanjske godine, negde pred kraj decembra, penzioneri su u svojim sandučićima zatekli dirljivu literaturu: zahvaljujući vašem odricanju, Srbija je napunila budžet i može spokojno da gleda u svetlu budućnost.
Jagodinska rapsodija
Nisam načisto šta ta složenica, nesvojstvena našem jeziku, znači: Najevropljanin. Superlativ tamo gde mu mesto nije. Zamislite: Najcrnotravac, Najaleksinčanin, Najbelopalančanin. Najjagodinac!
Diskretni šarm gluposti
Voleo bih da razumem kako politički funkcioniše Saša Janković. Ta enigma, ili nedoumica, kako hoćete, nastala je na razmeđi snažne energetske tenzije i depresivnog koncepcijskog sloma.
Ima li smisla?
Da li je javni servis ključ, hoće li se ponovo na Politiku lepiti kajgana od hiljadu jaja a na televiziju poterati bageri ili će se državna televizija prizvati pameti, svojoj misiji i potrebi svih građana sama po sebi?
Ubijanje Radio Beograda
Podanici iz UO su odnekud izvukli nekakvog Milana Nedića i metnuli ga na mesto vd direktora Radio Beograda. On je doveden da zavede kaplarski red i odbrani Vučića od slobode javnog govora.
