Društvo znanja, ludom radovanja
Oslobođenje – Vijest da je Bosanka postala ministrica obrazovanja u Švedskoj, najmlađa u historiji švedske demokracije, u BiH je dočekana s nacionalnim ponosom.
Serija tekstova nastalih pre svega na inicijativu izdavačke kuće Fabrika knjiga i njenog urednika Dejana Ilića.
Bolonja i druge bajke
Da li će nešto biti bolje nakon izmena i dopuna Zakona o visokom obrazovanju? Čini se da neće. Tim pre što je, gotovo neprimećeno, jedna važna novina pronašla mesto u zakonskom tekstu.
Pedagoško licemerje
Sav bes zbog loših škola sručio se na osnovce. Njih hoćemo da proverimo, njihove ocene hoćemo da osporimo. Ako se ukaže prilika, ukinućemo im Vukove diplome, e da se slučajno ne upišu u bolje škole nego što zaslužuju.
Privid promena
Maturski testovi na neki način samo cementiraju loš rad u školama, jer su navodno u stanju da ublaže ili čak otklone posledice tog lošeg rada, dok u suštini otvaraju novu mogućnost za demonstriranje privilegija i moći.
Bolesnici ili subjekti obrazovanja
To što iz škola u kojima se udžbenici koriste kao medikamenti deca izlaze kao nezreli podanici nije argument protiv politike koja građane tretira kao pacijente.
Velika pedagogija
Školegijum – Autor „Leksikona istorije pedagogije srpskog naroda“ ispravno tvrdi da je domaća pedagogija cela upregnuta u „nacionalno vaspitanje novih generacija“.
Permanentno obrazovanje
Razgovorom o obrazovanju odraslih sada dominira isključivo prezrivi pogled na nepismene i nekompetentne mase, koje treba ubrzano izbaciti na tržište rada.
Tužna biološka priča
Slinavo foliranje, poltronstvo i neznanje nisu održive strategije za čitavu zajednicu. Tome svedočimo već decenijama kroz rapidno propadanje akademske zajednice, društva i države kojima rukovode kvazidiplomirani partijski hohštapleri ili rektorski poltroni.
Čemu škole?
Svi se i dalje igraju velike škole: roditelji ohrabruju decu da studiraju, deca se upinju da upišu fakultete, univerzitetski radnici izigravaju autoritete i niko otvoreno ne kritikuje klasu političara koja sistematski podriva obrazovno zdanje i izvrgava ga ruglu.
Fer-plej
Alan Bennett: Moja zamerka privatnom obrazovanju je jednostavna: ono nije pravedno. Vlade, pa čak i ova, postoje da bi državu učinile pravednijom, ali nijedna se nije usudila da se uhvati u koštac sa privatnim obrazovanjem.
Igre gladi
Školegijum – Ovaj tekst treba čitati kao predlog da se napravi mali eksperiment. Pokušavam da vas koji predajete književnost u osnovnim školama nagovorim da sa svojim đacima odgledate filmsku trilogiju „Igre gladi“.
Ko testira testiranje?
Potrebe tržišta rada ne mogu biti jedina svrha obrazovanja. Pored opremanja ljudskih resursa potrebnim kompetencijama na tržištu rada, iz obrazovnog procesa bi trebalo da izađu i građani.
Ko je Kajzer Soze? Ili, o fantomima obrazovanja u Srbiji
Očekivati da će politika novog ministarstva biti “dobra” samo zato što je novi ministar iz Petnice jednako je smisleno kao očekivati da će rasne podele u Americi iščeznuti zato što je predsednik Afroamerikanac.
Ministrov magični potez
Dolazak nestranačke ličnosti sa petničkim iskustvom na čelo Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja je pravo osveženje za ovaj sektor.
Kako učiti o Srebrenici?
Javni čas o Srebrenici u Beogradu, ponedeljak 7. mart, CZKD, govore Dubravka Stojanović, Branka Prpa, Nenad Dimitrijević, Dejan Ilić, Nemanja Stjepanović, Svjetlana Nedimović, razgovor vodi Svetlana Lukić.
Pluralna pedagogija
Zamislimo to čudo da se donese odluka da se o svim zločinima uči u školi.
Koliko mržnje staje u jedan školski čas?
Ono što su đaci u osnovnim i srednjim školama odslušali i odgledali 17. marta na prvom školskom času je čisti govor mržnje.
Ministar na ispitu
Iz budžeta namenjenog nauci izdvojena su sredstva za institut poznatog reditelja.
Sveti Sava na tavan, da spava
„Na visokoškolskoj ustanovi nije dozvoljeno političko, stranačko ili versko organizovanje i delovanje.“
PISA, PISA, e pa šta je… epilog
Dokle je stigla biciklistkinja Helen?
PISA, PISA, e pa šta je, ako je PISA nije lav…
U Srbiji 30-40 odsto petnaestogodišnjaka spada u funkcionalno nepismene.
Bog, moral i tržišta – Drugi deo
Fabrika knjiga: Konzervativni religijski aktivisti žele ‘mesto za stolom’ i da se svi slažu sa njima.
Bog, moral i tržišta – Prvi deo
Fabrika knjiga: Pokušaj da vidimo svet očima autoritarne populističke religijske desnice.
Obrazovanje za robote
Srbija je u grupi zemalja od kojih se očekuje da iznajmljuju jeftinu radnu snagu.
Čija tržišta, čije znanje
Fabrika knjiga: Nostalgične čežnje neokonzervativaca pokreće selektivna i netačna predstava o istoriji.
Megapetnica
Mada se na prvi pogled razlikuju, i Megatrend i Petnica pokrivaju rupe državnog visokog obrazovanja.
Ispovest „antiameričkog gmizavca“
Rasprava o komunikaciji i kulturi u našem društvu uvek nužno vodi u raspravu o moći.
Akademska borbena pesma
Svi se slažu: visoko obrazovanje je industrija koja prodaje ulaznice za pristojan život.
Patriotizam u školama
Fabrika knjiga: Jedini odbranjivi pristup patriotizmu u školama je predavati ga kao kontroverzno pitanje.
Da li škole treba da podučavaju patriotizmu?
Teško je pokazati da ljudi imaju neke posebne obaveze prema svojim zemljacima koje nadjačavaju njihove šire obaveze.
Miljenici bogova
Školovan sam u sistemu koji me je odvojio od realnog života. To isto se dogodilo globalnoj eliti.
NVO i njihovi dvojnici
Škole su danas u Srbiji glavni nosioci nacionalističkog programa.
