Izliv stvarnosti u javnost
Odmah pošto je primio zlatnu medalju i otpevao „Bože pravde“, vaterpolista Andrija Prlainović je objasnio da iza uspeha u Riju ne stoji nikakva promišljena politika države u polju sporta.
Dejan Ilić (1965, Zemun), urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016), „Dva lica patriotizma“ (2016), „Fantastična škola. Novi prilozi za drugačiji kurikulum: SF, horror, fantastika“ (2020) i „Srbija u kontinuitetu“ (2020).
Davore, Srbine
U našoj nakrivo postavljenoj državi, izgleda da osoba koja nije etnički Srbin mora da postane olimpijski prvak da bi ostvarila pravo na ravnopravan tretman. To nas vodi do dva važna zaključka.
Istina na filmu
Ako sedamdesete vidimo kao zlatno doba (američkog) nezavisnog novinarstva, onda je početak dvehiljaditih njegov kraj, praćen politikama deregulacije i „tržišnog“ oblikovanja medijske scene.
Kratak komentar na demanti
Juče objavljeni demanti na Peščaniku izgleda kao uvrtanje pameti. Istina je, možda, da autor knjige, ili spornih delova, nije Vuković, ali to nije dovoljno da se zaključi da nema plagiranja.
O cenzuri u 5 slika
Novinarka je dobila zadatak da napravi prilog „o tome kako u Srbiji posla ima, ali ljudi neće da rade“. Da ponovimo, pošto zvuči nestvarno ili kao neslana šala: „u Srbiji posla ima, ali ljudi neće da rade“.
„Precrtavanje“
Ovde ćemo govoriti o retorici predsednika vlade. Ona ima svoje posebnosti. Te posebnosti govore o političkom karakteru njegove vlasti. Tu retoriku mogli bismo opisati kao dvostruki govor.
Zemlja medijskih sloboda
Čim je za medije i pojedince upotrebio kvalifikativ „izuzetno kritični prema vladi“, ministar kulture i informisanja je potvrdio da medijske slobode u „našoj zemlji“ zapravo ne postoje.
Slika za izložbu
Država se ponaša kao da su žene u njenom vlasništvu. Od nasilnika naplaćuje novčane kazne, a širi sistem zaštite uglavnom ne deluje sve dok se ne dogodi ubistvo, kada je već kasno za reakciju.
Domaćinsko obrazovanje
„Moj sin nije upisao fakultet i sada će da postane radnik. Ponosan sam na to što će biti radnik“, rekao je predsednik vlade i zloupotrebio svog sina u promociji jedne promašene obrazovne politike.
Kraljević i prosjaci
Predsednik vlade je 13 i po sati primao građane, slušao o njihovim problemima i zajedno sa njima tražio rešenja. Vučić je posle svega rekao: „Građani su videli da brinemo o njima.“
Ministri laži
U proteklih nekoliko meseci broj migranata koji ulaze u Srbiju uglavnom se ne menja. Ulazi ih oko hiljadu koji se registruju, a pretpostavlja se da najviše još toliko njih uđe krišom.
Škola u tranziciji
Školegijum – Film „Pored mene“ Stevana Filipovića u Puli je dobio Zlatnu arenu, u Sarajevu nagradu mlade publike, a u Srbiji ga je videlo preko 80.000 ljudi.
Istine i laži
Ko treba da odgovara za zločin u Srebrenici? Pa Bošnjaci. Zašto? Zato što ga koriste kao sredstvo u ratu koji se vodi „drugim sredstvima“ i kao opravdanje za pokušaj linča predsednika vlade Srbije.
Englesko proleće
Ovaj referendum zapravo nije bio o EU. Na njemu su u stvari Englezi izrazili želju da imaju svoju državu van Britanije. Jedini problem je u tome što to pitanje nije bilo i postavljeno na taj način.
Kinesko proleće
U svetlu Savamale i „Beograda na vodi“, kakvo će to dobro doneti ovdašnjim građanima? Kako će se raspodeliti korist od ulaska kapitala iz Kine u Srbiju i na čiju štetu će se napraviti mesto za taj kapital?
Kultura poricanja
U nekim medijima se tema rušenja kuća u Savamali potpuno gubi, a namesto nje se razmatraju osobe (njih dvadesetak hiljada za sad) koje su se usprotivile kršenju zakona i državnom nasilju.
Politika svršenog čina
On bi morao da zahteva da se stvari u Savamali vrate u stanje pre nezakonitog postupanja „odmetnutih“ organa vlasti: da se ponovo podignu srušene kuće ili da se za njih plati odšteta.
Patka u džepu
Nije moguće da predsednik vlade baš ništa nije znao. Možda se pravi nevešt kada kaže da nema sumnje (kao da je iko sumnjao) u to „da su najviši organi gradske vlasti u Beogradu odgovorni za rušenje objekata u Savamali“.
7.000 promašenih razloga
Dok se sklapa foto robot novog srpskog ministra prosvete, na drugoj obali Dunava je preko 50.000 ljudi izašlo da odbrani reformu obrazovanja koju bi da zaustavi tekuća hrvatska vlast.
„Ljudi koji hoće da se biju“
Aleksandar Vučić želi „borbenu vladu“ sa „borbenim ljudima“. „Borbeni“ su oni ljudi, potrudiće se dalje da nam objasni, „koji hoće da se biju“. Naravno, „za dogovorene ciljeve“. Otkud mu to?
Restauracija
U istom dahu predsednik vlade stiže i da zapreti: „više od smena i novih nameštenja u RTV-u interesuje [me] racionalizacija zaposlenih u toj kući, kao i u RTS-u, kako se narodne pare ne bi rasipale“.
„Fantomke“ u RTV-u
Tridesetak maskiranih osoba sa palicama upalo je u Radio televiziju Vojvodine (RTV) i redom smenilo sve na koje su naišli. Nešto ranije, Upravni odbor RTV-a srušio je kuće u Savamali. Ili je bilo obrnuto?
Čekaju nas zlatni idioti
Kuće u Savamali srušili su idioti. To nam je u Vranju rekao predsednik vlade. Mi smo, naravno, odmah znali da samo idioti mogu da navuku „fantomke“ i bagerima usred noći ruše kuće po gradu.
Građanin prvog reda
U svom demantiju, Nikola Samardžić ne osporava nijednu činjenicu iz mog teksta. Iz istog skupa činjenica, za razliku od mene, on izvodi tvrdnju da Srbija nije bila odgovorna za Holokaust.
Građani prvog reda
„Srbija nije odgovorna za Holokaust, ali će uraditi sve da posledice Holokausta ispravi na svojoj teritoriji“, izjavio je 5. maja, na Dan sećanja na Holokaust, direktor Agencije za restituciju.
D’Ontov upad u RIK
VIDEO i transkript, govore: Vesna Rakić-Vodinelić, Dimitrije Boarov, Vesna Pešić i Dejan Ilić.
Dan mrmota
Nema ničeg spornog u želji da se osvoji što više poslaničkih mesta. Ali sada gledamo kako se to radi po svaku cenu. RIK je morao da poništi glasanje na onoliko izbornih mesta koliko je potrebno…
Iz pobede u poraz
Postoji utisak da se u polju politike ništa ne može uraditi, što ljude odvraća od aktivnog angažmana. Tako se „jedina moguća opcija“ održava na vlasti. Ovi izbori su napravili pukotinu na toj slici.
Noć kada je umro CeSID
Dobro, ovaj naslov je previše dramatičan, a delimično i netačan. CeSID je u stvari umro mnogo ranije, još 2006. godine, kada je potvrdio regularnost referenduma o Ustavu Srbije.
Iznad svetla i tame
Školegijum – Možda bi đacima i nastavnicima bilo zanimljivo da iz ugla sveta straža S. Lukjanjenka bace pogled na vlastitu političku zajednicu i grupe koje je čine.
Bure u kampanji
Poslednju nedelju pred izbore moglo bi obeležiti jedno plastično bure puno oružja. To bure je iskopano sa dubine od 40 cm ispod površine zemlje, na placu koji pripada opštini Inđija.
Accountability
If these first-degree verdicts become final, it would mean that Radovan Karadzic will have to bear the consequences of his crimes, while Vojislav Seselj will only have to answer to the public.
