U ovom konfliktu je upitno da li vojna sredstva uopće mogu doprinijeti njegovom rješavanju. Samo pogled u međunarodno pravo nam može ukazati na put ka trajnom miru između Izraelaca i Palestinaca; mir koji može nadživjeti sljedeći prekid vatre, putem ukidanja okupacije.
Ako bi se Vašington primorao da postane deo „međunarodne zajednice“ i poštuje međunarodno pravo i norme, to bi bila najveća pomoć tragičnim palestinskim žrtvama dugogodišnjeg nasilja i ugnjetavanja.
Ako se dozvoli širenje talasa antisemitskih incidenata evropski Jevreji će se uskoro naći u nezavidnom položaju. Već sada ima evropskih gradova u kojima Jevreji na ulici ne nose tradicionalnu kipu i traže od svojih prijatelja iz Izraela da ne govore glasno na hebrejskom.
Hebrejski izraz yorim u’vochim, u doslovnom prevodu „pucanje i plakanje“, koristi se kao podrugljiv opis običaja izraelske levice da jadikuje nad strahotama ubijanja Arapa, dok ponašanje njene zemlje i armije čiju uniformu i dalje nosi ostaje nepromenjeno.
Koliko ljudi zna da je Izrael, od Šestodnevnog rata do rata u Iraku – od 1967. do 2003 – odbio da postupi u skladu sa trećinom rezolucija koje je doneo Savet bezbednosti UN-a, često u vezi sa kolonizacijom palestinske zemlje?
Nekadašnji američki senator Mojnihen je rekao: „Svako ima pravo na sopstveno mišljenje, ali niko nema pravo na sopstvene činjenice.“
Da ste Palestinac iz Gaze šta biste mislili o politici izraelskog premijera? Zamislite da su pre par dana bombe sa izraelskog F16 sravnile vašu kuću sa zemljom.
Izrael kaže da ne želi da sruši Hamas – čak i Izrael shvata da će umesto njega dobiti Somaliju – ali ne želi ni da sasluša Hamasove zahteve. Da li su svi oni „životinje“? Recimo da je tako. Ali tu su i tu će i ostati.
Izgleda da nas naše nedavno iskustvo bespomoćnosti prilikom bombardovanja od strane višestruko nadmoćnog neprijatelja nije dovelo makar do razumevanja za druge koji se nalaze u sličnoj situaciji.
Naravno da Izrael želi mir. Samo ne želi pravedan mir. A poenta je u pravdi. Osvrnite se unazad i zapitajte se: u kojoj fazi, u kom trenutku je Izrael bio spreman da se odrekne okupacije?
Forum – Prvi predsjednik Izraela Ben Gurion kazao je davno: “Stari Palestinci će umrijeti, a mladi će zaboraviti.” Uz stare, umiru evo i mladi, ali oni što preživljavaju, ne zaboravljaju.
Izrael ima pravo na samoodbranu protiv besmislenih napada Hamasa ali nema pravo da stotine kuća sravni sa zemljom, istrebi čitave porodice. Bombardovanje Gaze je ratni zločin, a ne samoodbrana. Zabranjeno je kolektivno kažnjavati čitav narod.
Biti levičar ili tražiti pravdu u jevrejskoj državi smatra se zločinom, civilno društvo se smatra izdajničkim, istinska demokratija zlom. Najveći problem nisu skinhedi – to su pobožni prevrtači očima, barabe, ekstremni desničari i naseljenici.
Palestinsko stanovništvo podeljeno je na „terorističke ćelije“. Tamo nema uplašenih roditelja, nema dece koja se upišavaju od straha, nema nikog ko pati od anksioznosti.
Zašto su šokirani oni koji decenijama odbijaju da oslobode palestinske zatvorenike, koji ignorišu štrajk glađu 125 pritvorenika koji već nedeljama umiru od gladi. Tako je Izrael naručio otmicu trojice svojih učenika.
„Kad imamo kretanje oklopnih vozila i hiljada vojnika, ljudi se sklanjaju. U mestima gde smo značajno smanjili intenzitet obuke, namnožio se kukolj“, rekao je on, misleći na palestinske zajednice.
Abas će u palestinsku istoriju ući kao saradnik okupatora. Odlazili smo kao ovce na klanje, a sada tražimo da Palestinci kao ovce pristanu na okupaciju.
Mizrahija je ubio palestinski terorista, a Šavamru izraelski vojnik. Oba ubistva su podjednako kriminalna.
Neverovatan grupni portret: izraelski vojnici i palestinski aktivisti na krovu okupirane kuće.
Za njega je cionizam mogao biti samo ona politika iza koje stoji Božji zakon, etika.
Lapid i Benet su pokazali biračima da je moguće mrzeti i Arape i harede.
Svet koji je već očajan zbog izraelske politike, sa osmehom bi dočekao novu nasmejanu vladu.
Naše brojne bolesti nije moguće izlečiti pre nego što se donese najvažnija odluka: da se završi okupacija.
Sedeo sam sa švedskom novinarkom i gledao naš predizborni TV program.
Gde je ta pretnja koja je do pre nekoliko nedelja odzvanjala svetom?
Priča o usponu Muslimanskog bratstva u Egiptu, Hamasa u pojasu Gaze i desnice u Izraelu.
Netanjahu je zahvalan Abu Mazenu: priznanje palestinske države došlo je kao naručeno.
Slobodna Dalmacija – Hrvatski glas, kao i uvijek u našoj slavnoj povijesti, tu ne bi ništa promijenio.
Mi novinari smo kao vašarske mečke, ponavljamo iste klišeje već 40 godina.
Novi sukob je zatekao Izrael na vrhuncu negiranja postojanja palestinskog problema.
Gaza liči na prizore kraja sveta. To je milionski logor u kome Izrael uzgaja svoje protivnike.
Gaza je najveći otvoreni zatvor na svetu, sa oko milion i po ljudi na 360 kvadratnih kilometara.
