E-novine – Ne vjerujem da bi se itko mogao šegačiti s takvom pojavom kao što je Gedža, pa i meni to nije pošlo za rukom; naprosto sam osjećao sućut prema njegovim žrtvama i bio osupnut nesrećom koju je utkao u ovo naše doba.
Ne bi se moglo reći da je privredna politika koja je vođena od 2000. godine naovamo imala, neposredno ili posredno, neki elemenat industrijske politike.
Ležao sam u mraku, nesposoban da se pomjerim, sve dok nisam zaspao. Neonka je zujala u hodniku; čuo sam lift kako se uspinje i propada. Sanjao sam o ratu, o vladavini sile, o potpuno neočekivanim ishodima.
Intervju: Robert Jandrić, lider punk benda Unutrašnja emigracija iz Prijedora.
Razgovor sa Dragoljubom Todorovićem o Dobrici Ćosiću i njegovoj novoj knjizi u kojoj rasistički vrijeđa albanski narod, Ćosićevom lažnom disidentstvu i dominantnom utjecaju i na današnju srbijansku vlast.
Šta ako joj smrdi Miljacka? Šta ako joj svi u lice budu puhali dim od cigarete, pošto je alergična? Šta ako Potomstvo odluči da ne voli ni ćevape ni ašče ni vodu sa Baščaršije?
Hrvatski se sindikati spremaju da izvedu svoje članove na ulice, a slične namere imaju i sindikati u Srbiji.
BH Dani – Zašto u Hrvatskoj nije proveden referendum oko pristupanja zemlje NATO paktu? – Zbog toga da nacija ne bi počinila nacionalnu izdaju.
Ti idealni, posvećeni čitaoci, o kakvim sanja svaki pisac, otvarali su, kao hirurzi, srce knjige, lovili su svaku aluziju, rasklapali svaki suludi neologizam…
Kao neslana prvoaprilska šala osvanula je juče vest u malobrojnim medijima o krivičnoj prijavi protiv „oca nacije“ Dobrice Ćosića koju su podneli YUCOM i Helsinški odbor za ljudska prava. Ali nije u pitanju šala.
U Srbiji se ne postavlja samo pitanje koje je razmere već dostigla globalna kriza, koja je uspaničila ceo svet, već i da li je reč o krizi vlade koja do sada nije ponudila valjana rešenja za savladavanje krize.
Skuplji benzin, dizel i mobilno telefoniranje. Niže plate u državnoj administraciji. Budžeti ministarstava manji za četvrtinu. Do kraja godine 6.000 manje zaposlenih u upravi.
Vlade zemalja u regionu moraju hitno preduzeti hrabre korake i nepopularne mere. Ako se odluke ne donesu brzo, biće ugrožena makroekonomska i društvena stabilnost čitavog regiona, a najveći deo krivice za to snosiće lokalni političari.
Prelazne odredbe zakona o Visokom savetu sudstva podvaljuju osnovnim odredbama zakona, a ako zakon podvaljuje samom sebi, onda je podvaljeno onima koji podnose taj zakon, a to su građani ove zemlje.
Neki kandidati za Visoki savet sudstva nisu dobili potrebnu većinu glasova u parlamentu: Nadica Jovanović, Vojislav S. Nedić, Slobodan Perović i Zoran Tomić. Momčilo Grubač je ranije odustao od kandidature.
U domenu ekonomskih sloboda Srbija zauzima izuzetno nisko, 109. mesto, od 179 rangiranih zemalja sveta, i 37. od 43 evropske zemlje.
Intervju sa Radetom Šerbedžijom: Sjećam se da sam iz Vinkovaca upravo bio stigao u Zagreb; pijan, ušao sam u pozorišnu dvoranu i tada ugledao Krležu.
Srbija se odlučila da manje štedi, da ojadi poreske obveznike uvođenjem novih nameta i, pošto joj sve to nije dovoljno, da traži i zajam od MMF-a.
Desetogodišnjica će još jednom relativizovati istoriju zločina u celini koja je prethodila intervenciji. Manipulisaće se ljudskim osećanjima, amnestirati punionice masovnih grobnica i hladnjača, oživeti orgije na mostovima.
BH Dani – Nebojša Krstić nije odgovorio na jednostavno postavljeno pitanje i to ne služi na čast ni Genaralnom sekretarijatu, ni predsedniku Republike, a najmanje uspostavljanju poverenja građana u zvanične institucije.
Novi aranžman između Srbije i MMF-a već osporavaju mafijaški mediji, uključujući analitičare koje honoriše država na osnovu stend baj aranžmana prethodne administracije.
Ponuda za članstvo u EU od kritičnog je značaja za prevazilaženje politike nacionalizma i etničkih podela koje već dugo nanose ožiljke zapadnom Balkanu.
Jelašić kaže da je od MMF potrebno pozajmiti po dve milijarde (dolara, evra) ove i sledeće godine da bi se zatvorio platni bilans. MMF će pitati: „A šta će se raditi treće godine?“
BH Dani – Kada ideološki pogon vrha Katoličke crkve progovara protiv medijskih manipulacija, to je kao kada pedofil upozorava na opasnost od seksualnih nastranosti.
Povodom teksta Slavenke Drakulić “Zašto se nisam vratila u Beograd” u “Politikinom” kulturnom dodatku, 28. februara 2009, koji je izazvao bujicu negativnih reakcija.
BH Dani – Sećam se da sam svratila u stari Merkator da nešto kupim. A onda prema kući. Bila sam na vratima kada sam čula telefon.
Helsinška povelja – Logor na Starom sajmištu omiljeno je retoričko mesto ljudi koji sebe vole da nazivaju ‘drugom Srbijom’. Ono je za njih pokazatelj kontinuiteta nekakvog ‘genocidnog duha’ koji navodno postoji u Srbiji.
Tradicionalne crkve zahtevaju da se iz zakona brišu termini „seksualna orijentacija“ i „rodna ravnopravnost“ jer nisu adekvatni. Zahteva se potpuno brisanje člana 18 i 21 i da se posebnim članom uredi status verskih zajednica.
Reč je o nemačkoj skraćenici BKS, koja je ekvivalent engleskog BCS, a na našem jeziku glasi BHS – bosanski, hrvatski i srpski jezik.
Ono što se ne vidi na prvi pogled je da je Srbija strateški mnogo više zainteresovana za Bosnu nego za Kosovo.
U idealnom Sarajevu ne bi bilo nikoga, ulicama bi švrljali autobusi puni presretnih turista u obilasku znamenitih lokacija.
Slobodan Milošević kao da je bio dostojan politički protivnik. Nije bio marketinški paramecijum. Umro je sa svojim uverenjima, koja su za sobom ostavila ne samo zlo i patnju, nego i novu političku kulturu najskromnijih ljudskih karaktera.
