Radikali su došli kod predsednika Vlade i predložili mu da ponovo objavi rat celom svetu.

Njemačka vlada je preko svog glasnogovornika sugerirala “dijalog kultura” kao izlaz iz aktualnog ćorsokaka. Po riječima Ulriha Vilhelma, radi se o “određujućoj temi narednog desetljeća”, odnosno neophodnosti povišenja “nastojanja ka dijalogu”.

U svoju mentalnu dvoranu za mučenje sam doveo nagog dr Vojislava, vezao ga, uzeo bič i započeo seansu pitanjem: “A sad da čujemo koliko si se radovao ubistvu Zorana Đinđića?”.

Likvidirani srpski premijer dr Zoran Đinđić opet je poražen: u petom setu finala političkog turnira “Surčin Open”, protiv samouvereno mrtvog Nikole Tesle.

Za razliku od većine naroda Srbi se tek krajem meseca polako bude iz januarske kome, nakon žestokih religioznih svetkovina.

Srpska politička tradicija da večito biramo između lošeg i užasnog, opet je vaskrsla kada je vlada oduzimanjem licence “Mobtelu” objavila nuklearni rat protiv Bogoljuba Karića.

NIN – Kada je reč o intelektualnoj političkoj biografiji Zorana Đinđića, nezaobilazno je ukazati na uzore koji su formirali njegovu političku misao, kao i na unutrašnju rascepljenost njegovih teorija i svakodnevnim životom primoranih naklonosti.

JAT i dalje neće videti New York & Chicago, biće otežano priključenje međunarodnim finansijskim i trgovinskim institucijama, ukratko: našli smo se na američkoj crnoj listi.

Neumorni finski diplomata M. Ahtisari stiže svuda i već je sigurno da će stići i u Beč gde će privesti za pregovarački sto Albance i Srbe. To nije malo jer do sada to nikom nije uspelo.

Jedan od paradoksa Balkana je matrijarhalna senka patrijarhata. Edipov kompleks je skrivena, dubinska pokretačka sila plemenskih dinarskih skupina i, naročito, endemičnog banditizma.

Namera ministarstva vera je bila da nam skrene pažnju na postojanje određenih struktura koje prema Pravoslavnoj crkvi osećaju i otvoreno izražavaju netrpeljivost.

U preambuli najnovijeg Ustava otprilike piše da je Kosovo & Metohija neotuđivi, sastavni, večni, granitno neprenosivi, ugaono-temeljni deo Srbije.

Za razliku od „propagande za sreću“, koja se sistematski širi iz Brisela, a sastoji se u prećutkivanju ili prikrivanju troškova, a javnom glorifikovanju koristi od ulaska u EU, ulazak u EU je evidentno povezan sa određenim troškovima.

Srpska Crkva je rešila da neznatno promeni ploču koju nam je vrtela povodom najtraženijih haških optuženika.

Papa Benedikt XVI je juče konačno sletio u zračnu luku Keln/Bon gdje je dočekan u svojstvu državnika i vjerskog poglavara od strane njemačke političke elite i vjerskih dostojanstvenika, te nekoliko stotina probranih mladih ljudi, koji su stalno skandirali “Benedeto”.

Kakvu to vladu vodi Vojislav Koštunica? Šta sve treba da se dogodi i izgovori u ovo blaženo doba godišnjih odmora pa da on, po hitnom postupku, sazove sastanak svojih ministara?

Onaj ko bude hteo da shvati spor između SPC i kanonski nepriznate MPC, to sigurno neće moći bez uvida u istoriju tog spora koja traje već četrdeset godina.

Pre svega zašto se direktno ne optuži i javno osudi prof. Žarko Puhovski, Hrvat, za bavljenje tuđim, srpskim, a ne svojim hrvatskim žrtvama?

Kada je nedavno rebalansom srpski budžet u 2005. uvećan za oko 100 milijardi dinara u odnosu na 2004, režimski mediji poput RTS, B92 ili Novosti su ćutali, a ni ostali se nisu interesovali.

Ljudska i građanska prava nisu samo prazna ljuštura. Ona štaviše nisu samo garant spokojstva svakog pojedinca, ona su i kulturni obrazac koji obuhvata njegovo pravo da se razlikuje i od svojih predaka i od svojih savremenika.

Snimak pogubljenja četvorice mladih ljudi u Srebrenici jedan je od najpotresnijih dokumenata o strahotama ratova.

Vreme
Da ne bi povredili osećanja nekadašnjih neprijatelja, a današnjih prijatelja, Englezi su odlučili da istorijsku bitku kod Trafalgara ne prikažu kao borbu zavađenih država već kao sukob dva tima – crvenog i plavog.

O Angeli Merkel se ovih dana govori i u Evropi i u svijetu. U SAD i drugdje je već zovu “čelična lejdi”, dok se u Njemačkoj još uvijek potcjenjuje, posebice u krugovima njenih partijskih prijatelja.

Nije ovde nikada u ovih pet godina bilo entuzijazma za reforme i u tom pogledu birači nemaju šta da žale. Dobili su ono što su hteli – očuvanje malo našminkanog status quo.

Nacionalizacijom Mobtela i širokom akcijom protiv Karićeve imperije pokrenuta su mnoga pitanja. Da li bi ove akcije bilo da stranka PSS nije kupovala poslanike u Skupštini? Zašto istraga samo protiv Karića, šta je sa drugima?

Prošlo je nepunih mesec dana od kada je otvoren „slučaj Goran Svilanović“ a ova „ne-istorijska“ distanca već daje mogućnost da analiziramo šta se zapravo dogodilo.

I danas je antifašizam odnos prema svetu (civilizaciji), političko i moralno uporište demokratije i slobode, a ne obično prisećanje na tužne i trijumfalne trenutke nedavne prošlosti.