BH Dani
Kada ideološki pogon vrha Katoličke crkve progovara protiv medijskih manipulacija, to je kao kada pedofil upozorava na opasnost od seksualnih nastranosti. 

Povodom teksta Slavenke Drakulić “Zašto se nisam vratila u Beograd” u “Politikinom” kulturnom dodatku, 28. februara 2009, koji je izazvao bujicu negativnih reakcija.

BH Dani – Sećam se da sam svratila u stari Merkator da nešto kupim. A onda prema kući. Bila sam na vratima kada sam čula telefon.

Reč je o nemačkoj skraćenici BKS, koja je ekvivalent engleskog BCS, a na našem jeziku glasi BHS – bosanski, hrvatski i srpski jezik.

Ono što se ne vidi na prvi pogled je da je Srbija strateški mnogo više zainteresovana za Bosnu nego za Kosovo.

Slobodan Milošević kao da je bio dostojan politički protivnik. Nije bio marketinški paramecijum. Umro je sa svojim uverenjima, koja su za sobom ostavila ne samo zlo i patnju, nego i novu političku kulturu najskromnijih ljudskih karaktera.

Da li postoji veza između preovlađujućih kulturnih obrazaca u Jugoslaviji i Srbiji u poslednjim decenijama 20. veka i seksualnog zlostavljanja muških zatvorenika u logorima u Hrvatskoj i u Bosni i Hercegovini tokom ratnih ’90-ih?

Problem ove vlade jeste nedostatak političkog autoriteta. A ponašanjem u poslednjih nekoliko meseci svakako ne povećava poverenje u njene političke sposobnosti.

Majka smišlja grupni portret svog poroda sa samoubicom: “Evo, deco, ti imaš ovde tri godine i vodila sam te na balet, a tebe u igraonicu na rođendan druga iz obdaništa, ovo iza je čika koji se posle toga ubio, nesrećnik, to mu je jedna od poslednjih fotografija, interesantno, mi je imamo, a on za nju i ne zna…”

Nova vruća tema u Evropi je kako da se pomogne zemljama članicama i zemljama kandidatima (stvarnim i potencijalnim) da izbegnu opasnosti od bankrotstva.

Fini ljudi se ne bore za prava penzionera ili radnika, već tu brigu ostavljaju državi. Oni se radije brinu zbog komercijalizacije starih gradskih ulica i pesticida u voću i povrću.

Od svega dvadesetak zemalja s kojima Srbija nema vizni režim, u Rusiji će moći da se bez vize boravi do mesec dana. Ne putujem u zemlje u kojima su ljudi nejednaki, pretežno siromašni, nesrećni.

Hitler je počeo da traži svoje pravoslavce kada je Staljin 1943. dozvolio rad Ruskoj pravoslavnoj crkvi.

E-novine – Jeste Kovačević zgodan i markatan; lepo je građen za siledžiju; ali, da li su to dovoljni razlozi da do poslednjeg centa branimo Kolosa Iz Vrbasa, recite nam, Vuče!

Ono što se čuje iz centralne banke i iz Vlade više govori o zbunjenosti i neodlučnosti, nego što bi moglo da ulije nadu da srpske vlasti znaju šta rade.

Teško mi pada mogućnost da ću svom djetetu morati objašnjavati kako je život bio neporecivo prisutan i dostupan.

Nije slučajno da premijeru Mirku Cvetkoviću zvižde dok pominje napredak i budućnost.

Blic – Rekavši da ide u posetu Karađorđu, Ilić je pokazao da prošlost vidi u mitskoj matrici u kojoj vreme ne prolazi, u kojoj se ništa ne menja, a preci, savremenici i potomci žive zajedno.

Male su šanse da se ove godine raspravlja o kandidaturi Srbije, osim ako ne budu ispunjeni svima poznati uslovi.

E-novine – U potpunom raskoraku sa stvarnošću, ovdašnja politička elita sposobna je da zasada uspešno štiti samo vlastite interese, mahom na štetu preostalog društva.

Zašto mi ipak dobrovoljno i dosledno postupamo naopako i nakaradno, ne odustajući čak i ako su posledice tako strašne, tako ponižavajuće, tako bolne, tako samoubilačke, iz dana u dan, iz godine u godinu, iz veka u vek?

Antonić već duže vreme „nerazborite“ karakteriše kao ekstremiste i podučava ih o tome šta je demokratija i zašto su oni protiv nje.

Štampa je u Sjevernoj Americi, a i šire, na ivici kapitulacije. Direktni krivac za to je, navodno, internet, na kojem je sve džaba i sa kojim je odraslo nekoliko generacija mladih potrošača.

Kada ekonomija tone u depresiju, vlade mogu da pokušaju da primene četiri načina na koja bi stopa zaposlenosti bila vraćena na normalu, a proizvodnja na „potencijalni“ nivo. Nazovimo ih fiskalna politika, kreditna politika, monetarna politika i inflacija.

Šta je to što tako različite ljude, različitog obrazovanja, uverenja i kućnog vaspitanja, tako brzo pretvori u političke ništarije?

Srbiji nije dovoljan običan lek, nego joj je potrebna operacija, jer ni dužinu ni dubinu trenutnih turbulencija i neizvesnosti na tržištu niko ne može, ni približno, da predvidi. 

U filmu Underground Srbima se pristupa kao istorijski tlačenoj nacionalnoj grupaciji, dok su oni etniciteti koji čine navodnu antisrpsku koaliciju, koji su „dominirali” federacijom – Hrvati i Slovenci – prikazani kao antijugoslovenski orijentisani separatisti uvek spremni da izdaju zajednički cilj.

U demokratskim državama sasvim je normalno da se od nosilaca javnih funkcija zahteva da se staraju za bezbednost građana. To je zato što se oni biraju da to čine.

E-novine – Dear President Tadić, problem oko „Peščanika“ prerastao je samo unutrašnje medijske granice; ometanje ove emisije neodoljivo podseća na vreme slavnog Slobodana Miloševića.