Sadašnjici i neposrednoj budućnosti trebalo je prilagoditi i samu istoriju koja se počela posmatrati u svetlosti potreba za ostvarenjem nacionalnog jedinstva pred zajedničkim ciljem.

Nisam pravnik. To mi daje za pravo da odluku Ustavnog suda Srbije „čitam onako kako je napisana“ i da o njoj sudim na osnovu njene primene u praksi.

Bogata Moskva usisava tri četvrtine ruskog kapitala, pa nije čudo što je veći deo zemlje siromašan.

Rivalstvo Sankt Peterburga i Moskve traje koliko i sam Peterburg: trista godina. Iako je danas Peterburg zvanično “druga, severna prestonica Rusije”, među njima nema jednakosti.

Vreme – Iza njega su ostali samo njegovi saradnici i sledbenici kojih ima od svake fele. Oni ne mogu da se pozovu na Đinđićevo nasleđe jer toga ima samo u nameri, više u energiji nego u ideji.

Crkva i njeno odlučno “ne” državi. Država je ustuknula pred Crkvom verovatno radi mira u kući i izbora koji nisu daleko.

Način na koji je guverner Narodne banke javno optužio i pokušao da kompromituje svog prijatelja Đelića može se porediti samo sa davnom Osmom sednicom.

Gordogan – Srbija se nedavno oprostila od dva svoja predsednika – Ivana Stambolića, bivšeg predsednika države i Zorana Đinđića, aktuelnog predsednika vlade. I pored obilja informacija, oba ubistva su i dalje obavijena gustom maglom.

Tužna je sudbina Slobodana Antonića. “Misionarska inteligencija” neće s njim da se dopisuje.

Reforme u Srbiji redovno su propadale u drugoj godini svog sprovođenja.

Vreme
Moj otac je bio još klinac kad je čuo priče da Šekularac na ulici briše cipele hiljadarkom. To ga je toliko iznerviralo da je odlučio da zanavek bojkotuje fudbal.

Polemika koja nas je zadesila, i traje evo već više od dva meseca, nije najgora stvar koja nam se mogla desiti. Mnogo bi gore bilo da se pitanje ratnih zločina prepusti ubrzanom zaboravu, kako bi to mnogi ovde želeli.

Vreme
Slušam povremeno optužnice iz Haga i ne mogu čudom da se načudim. Optužuju se za “nepoštovanje pravila i običaja rata”. Kao da je rat “Ne ljuti se čoveče” ili klikeri?

Vreme
Ako je suditi po našim medijima, sloboda govora je apsolutna. Pri tom ne mislim na to da svako može da kaže šta hoće i da za to ne snosi nikakve posledice, već na činjenicu da je svima dozvoljeno da objavljuju reklame na svom jeziku.

Čini se da je u Srbiji od početka osamdesetih godina pitanje Srednje Evrope dospelo na spisak tabu-tema.

Uselila se u nas Gozba, usidrila se u Našoj Nutrini, i s nezajažljivim apetitom nas je tamanila, proždirala. Dojadilo joj je da je mi mrljavimo, pa je naprosto ona prodrla u nas.