Beogradski nedeljnik Vreme – 15. 04. 2004. – posvećuje pune dve stranice besedi srpskog kaluđera Atanasija Jevtića – bivšeg vladike zahumsko-hercegovačkog – koja uistinu raspamećuje čoveka koji čita.

Vreme
Jeste li videli onu divnu reklamu za usvajanje dece iz Zvečanske? Niste? A onu o usvajanju pasa i mačaka? Ni nju? A znate li zašto niste? Zato što nisu ni snimljene.

U vreme kineske kulturne revolucije neprijatelj je bio „tigar od papira“. Danas, srpska obrazovna kontrarevolucija svoje protivnike simbolizuje kroz „avione od papira“.

Samozavaravanje će, međutim, skupo stajati Srbiju i njene evropske pokrovitelje. To je i jedna od poruka same Đinđićeve sudbine. Još kad je odabrao Koštunicu za Miloševićevog takmaca, Đinđić je zakoračio na onu stranu života.

Sve donedavno, Srpska crkva je uglavnom ćutke prelazila preko postojanja zilotskog pokreta na svojoj kanonskoj teritoriji.

Utisak je da ni ovoj vladi kao ni prethodnoj nisu jasne dve ključne stvari oko tranzicije. Prvo, ništa ne vrede kozmetički potezi, ako se ne promeni sistem u pravcu tržišnijih rešenja. Drugo, tranzicija nije samo stvar tehnike, nego institucija.

Vreme
Mi smo jedan mnogo smešljiv narod. Smejali smo se kad su Slovenci najavljivali otcepljenje – ha, ha, kao da će moći bez nas.

Naša Crkva stvara nekakvu drugu paralelnu MPC, a kako će ta crkva izbeglička služiti u Makedoniji, to niko ne mari. Ali, ko zna kako će se igra okončati.

Ako vas nema na Heritidžovoj rang listi ekonomskih sloboda, poput SCG ili Srbije, znači da ste neinteresantni za ulaganja.

Srušiti jednu reformsku vladu u ime obećanja da će se napraviti druga, takva ista samo bolja, sumnjiv je poduhvat u svakom pogledu.

Danas
Republička izborna komisija izazvala je u javnosti brojne reakcije kada je zaključila da “haški optuženici mogu biti birani za poslanike u Skupštini Srbije”.

Vreme
Oduvek su me oduševljavali naši izlozi po kojima prodavci polepe, najčešće rukom pisane, plakate: “moderno” (ma nemoj mi reći?!) i “jeftino”.

Vreme
Zašto se kaže “smrzo se kao ona ženska stvar” kad je ista, hvala na pitanju, prijatno ušuškana sa svih strana, za razliku od one muške stvari koja je isturena na vetrometini, a ipak nije uzeta za poređenje?

Sadašnjici i neposrednoj budućnosti trebalo je prilagoditi i samu istoriju koja se počela posmatrati u svetlosti potreba za ostvarenjem nacionalnog jedinstva pred zajedničkim ciljem.

Nisam pravnik. To mi daje za pravo da odluku Ustavnog suda Srbije „čitam onako kako je napisana“ i da o njoj sudim na osnovu njene primene u praksi.

Bogata Moskva usisava tri četvrtine ruskog kapitala, pa nije čudo što je veći deo zemlje siromašan.

Rivalstvo Sankt Peterburga i Moskve traje koliko i sam Peterburg: trista godina. Iako je danas Peterburg zvanično “druga, severna prestonica Rusije”, među njima nema jednakosti.

Vreme – Iza njega su ostali samo njegovi saradnici i sledbenici kojih ima od svake fele. Oni ne mogu da se pozovu na Đinđićevo nasleđe jer toga ima samo u nameri, više u energiji nego u ideji.

Crkva i njeno odlučno “ne” državi. Država je ustuknula pred Crkvom verovatno radi mira u kući i izbora koji nisu daleko.

Način na koji je guverner Narodne banke javno optužio i pokušao da kompromituje svog prijatelja Đelića može se porediti samo sa davnom Osmom sednicom.

Gordogan – Srbija se nedavno oprostila od dva svoja predsednika – Ivana Stambolića, bivšeg predsednika države i Zorana Đinđića, aktuelnog predsednika vlade. I pored obilja informacija, oba ubistva su i dalje obavijena gustom maglom.

Tužna je sudbina Slobodana Antonića. “Misionarska inteligencija” neće s njim da se dopisuje.

Reforme u Srbiji redovno su propadale u drugoj godini svog sprovođenja.

Vreme
Moj otac je bio još klinac kad je čuo priče da Šekularac na ulici briše cipele hiljadarkom. To ga je toliko iznerviralo da je odlučio da zanavek bojkotuje fudbal.

Polemika koja nas je zadesila, i traje evo već više od dva meseca, nije najgora stvar koja nam se mogla desiti. Mnogo bi gore bilo da se pitanje ratnih zločina prepusti ubrzanom zaboravu, kako bi to mnogi ovde želeli.

Vreme
Slušam povremeno optužnice iz Haga i ne mogu čudom da se načudim. Optužuju se za “nepoštovanje pravila i običaja rata”. Kao da je rat “Ne ljuti se čoveče” ili klikeri?

Vreme
Ako je suditi po našim medijima, sloboda govora je apsolutna. Pri tom ne mislim na to da svako može da kaže šta hoće i da za to ne snosi nikakve posledice, već na činjenicu da je svima dozvoljeno da objavljuju reklame na svom jeziku.

Upire u mene pogled pun iščekivanja. Gospođa teacher. Ja sam na redu. Da govorim o my country.

Čini se da je u Srbiji od početka osamdesetih godina pitanje Srednje Evrope dospelo na spisak tabu-tema.

Uselila se u nas Gozba, usidrila se u Našoj Nutrini, i s nezajažljivim apetitom nas je tamanila, proždirala. Dojadilo joj je da je mi mrljavimo, pa je naprosto ona prodrla u nas.