Već dva tjedna navodno neidentifikovana grupa građana svakog jutra stoji ispred pekara, usred Somobora, čiji su vlasnici Albanci i besplatno deli kruh.

Pod pritiskom okrutnog režima, koji je očuvao najgore osobine prethodnog i obuhvatio dva cela ljudska naraštaja, ruska kultura nije bila u stanju da odgonetne sopstvene istorijske kodove.

Nacional
Bandić bi u pratnji medija trebao ući u zahod, staviti 2 kn na tanjurić kao prvi Hrvat koji je platio pišanje, ući u dio za muškace, izvući ga iz hlača, uperiti žuti mlaz u pisoar i zauvijek izbrisati sramni zakon prema kojem u Hrvatskoj samo žene plaćaju pišanje.

Tokom 2007. godine, Srbija se se nalazila pod velikim pritiskom glavnih država članica NATO-a da sarađuje u postupku konačnog osamostaljenja Kosova. Vodeće političke elite u Srbiji odlučile su da se politički i diplomatski suprotstave ovakvim planovima.

Možda je već sve rečeno, ali mene nešto vuče da još razmišljam o postupku dve građanke, Maji i Jovani, koje su, nažalost, nekoliko dana bile “zaštitno lice” Srbije na Jutjubu.

Usred bučnih potresa koji okružuju jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, malo je ljudi zastalo da bi primetilo kakav je to nesvakidašnji dokument.

Rusi dolaze. Oni su već došli predajom dela energetskog sektora ruskoj državi. To nije privatizacija, niti je zakonita, i može da bude osporena kad se u Srbiji uspostavi vladavina prava.

Nacional
Bila sam u Beogradu u nedjelju kad je Kosovo proglašeno državom. Na ekranu svog televizora u hotelskoj sobi gledali smo što “huligani” rade Beogradu. Dijelila nas je jedna ulica. U ponoć je portir zamolio moga muža da skine tablice s automobila.

Ne postoji nasilje nad stvarima, kao što misle neki ministri. Postoji samo nasilje nad ljudima i drugim svesnim ili živim bićima.

B92 – Kada se svojevremeno spremao miting na Ušću, bila sam gimnazijalka, u školi je tim povodom bila proglašena radna subota i učenici organizovano privođeni da slušaju Miloševićev govor, onaj koji je najavio smrt mnogih od njih. Mene roditelji na Ušće nisu pustili.

U tjednu u kojem je Kosovo postalo nezavisna država, prava tragedija dogodila se u Novom Sadu gde je u kafiću “Lounge” u namerno izazvanom požaru izgorelo osam mladih ljudi.

Nova albanska država, koja je samo albanska, njen međunarodni položaj sporan, a nezavisnost nadgledana i ograničena, nastala je i kao tvorevina srpske politike.

Feral Tribune
U nedelju uveče Slobodan Samardžić, ministar za Kosovo i Metohiju u vladi Srbije, izrekao je jasno i glasno: uvođenje vanrednog stanja jeste jedan od mogućih odgovora srpske države na eventualno proglašenu nezavisnost Kosova.

Ponavljanje istorije, za kojim poseže premijer Srbije u klero-boljševičkom transu, pošto su izbori osporili legitimitet njegovog političkog postojanja, mada ne i politici, obično se odvija u iskrivljenoj svetlosti oživljavanja prošlosti.

Pred kamerama se hapse, a na zadnja vrata puštaju i nestašni dečaci bliski vlasti u vidu recimo neonacista, zaduženih da tu i tamo zamute medijske vode, ako se tamo negde nešto bitno prodaje (fabrika, put, javno preduzeće).

Svega tri dana nakon pobede Borisa Tadića na predsedničkim izborima, država Srbija a posebice pomenuti Tadić jesu u zanimljivoj erotskoj situaciji.

Posle prekretničkog Oktobra, Srbija se opet našla pred raskrsnicom, sa rizikom da ponovo izabere gori put. Nisu sve raskrsnice iste, ova današnja je možda ipak najpresudnija.

Prva lekcija koju bi trebalo da naučimo iz etničkih sukoba u Keniji jeste da napredak, ma koliko bio delotvoran, ne može da bude rešenje za sve.

Ja za sebe i u svoje ime ovako odlučujem. Gledam svoju zemlju na ivici ambisa i za taj sunovrat krivim vlast koju svojom pogrešnom politikom održava Boris Tadić. Svesno i ne bez ljutnje, odlučujem da mu dam poslednju šansu.

Fatum srpske nesloge udari premijera naglom glavoboljom, ustade i opet priđe prozoru. Učini mu se da na ulici vidi Čedomira Jovanovića, ali nije mogao da se zakune.

Kroz nekoliko godina Srbija se može naći u situaciji da je bez Kosova, bez EU, u hladnom ratu sa Amerikom, i bez gasovoda. Pred nama je „savršena oluja”. Čak i ukoliko ne dodamo domaće „burne” komponente.

Demokratija je jasno odredila svoje značenje. Zato su u Srbiji u kojoj ponovo odlučuju milioni nepismenih, spremni da poveruju u svaku mitologiju koja će ih očuvati u izolaciji i samoći, oslobađajući ih potrebe da se menjaju, izbori samo tegoba.

Dakle nesporno je da su Nikolić i Tadić postigli uspeh samim ulaskom u drugi krug. Ali ne samo zbog toga već više zbog činjenice da su obojica osvojila po oko 500.000 glasova više nego njihove partije pre godinu dana.