Zašto pljujete po ulici, zašto pišate po liftovima, zašto bacate đubre kroz prozore? Zato što mrzite zemlju u kojoj živite.

Za istim stolom sa Albancima koji se smeju već kod supe, nikad!

Danas – Kada je reč o privrednoj realnosti, teško je oceniti mogu li se sadašnja kretanja održati do kraja sledeće godine.

Milošević je išao u ratove da bi on i njegovi pljačkali. Da li se priprema suprotno?

Mentalna pohlepa da bude teoretski deo “građanske opcije”, godinama ne potire njenu političku strast da se raspomamljeno preda srboidnoj pošasti koju deli sa dr. Kalašnjikovim.

Kao protivteža Bušovoj administraciji, liberali su koristili svaku priliku da Demokratskoj partiji nametnu stav oštre suprotstavljenosti. Takav odnos na vrhu preneo se na američko političko društvo u celini.

Srbija je svoju borbenu gotovost podigla na najviši nivo, o čemu svedoči Državna Odluka da se u Novu Kosovsku Bitku uključe najveći srpski junaci.

Zakonski sateran u ćošak, Mušaraf je odlučio da napusti ustavnost, ukloni vodeće sudije iz Vrhovnog suda i viših provincijskih sudova i da zauzda medije. Počela su hapšenja advokata, aktivista za ljudska prava i političkih vođa.

Drug Veljko je krenuo u čistu psihodeliju izjavom da “nije želeo da se pred Haškim tribunalom pojavi ni kao optuženi ni kao svedok”.

Danas – Šta predlaže MMF? Najveća pažnja je posvećena fiskalnoj politici i, nešto šire, onome što se naziva pogrešnom smešom mera privredne politike.

Od Njujorka do Feniksa, nakon prvih arktičkih vetrova i užurbane histerije sačekala me nenadana vrelina sunca i toplina ljudi. Sve je prostranije, usporenije, a samoća, u ovom beskraju, zamenjuje otuđenje.

Nedoumice u kampanji zadiru u srž američkog političkog i, naročito, finansijskog sistema.

Da li je rani Solženjicin skrojio duhovni šinjel za poznog Vladimira Putina?

U Putinovoj državi-simbolu imamo famozne petrodolare, najčvršću valutu koja pokreće stvar, i još famozniji gas kojim se ucenjuju problematični partneri, zatim opet službu, začuđujuće celovitu, i cilj rada službe – ponositu Rusiju.

Ministar Aleksandar Popović odgovorio je pederima iz Međunarodne Zajednice.

Zvanična Srbija je, uostalom neosetljiva u odnosu na sopstvene zločine i zločince iz nedavne prošlosti, i takva ona ne raspolaže političkom i moralnom uverljivošću kojom bi zastupala nastradale sunarodnike, a naročito ne da raspreda globalne istine i pravdu.

Ukratko, došao je historijski čas da se Srbija obračuna sa Jovanom Jovanovićem, tobož dečjim piscem, u stvari, prepredenim monopolistom koji je zauzeo mnoge ulice i trgove.

Organizovana kampanja svih koji su umakli pravdi zahvaljujući i podršci pojedinih ličnosti u pravosuđu, okončana je ubistvom premijera Đinđića i političkom likvidacijom njegove vlade.

Danas im je sedamnaest godina. Svuda su oko nas. Pred njima je budućnost. Čik neka se neko usudi da im postavlja pravila.

Iz (K)Nin vizure, samo je jedno jasno: da fašizam, kad se prilagodi našem mentalitetu i okolnostima Kosova, uopšte nije loš, naročito kad fašizam obučemo u patriotsko odelo.

Brendovi Srbije i dalje su ratna agresija, genocid, pljačka, izolacija i ubistvo prvog demokratskog premijera.

Ako je verovati srpskim medijima, Veliku Britaniju očekuje burna politička zima i ustavna kriza kakvu njeni građani nisu doživeli u novijoj istoriji.

Tata Ljubomir mi se jutros nije javio. Pozovem ga, on očajan; od Matije Bećkovića čuo za miting u Novom Sadu i traži da nešto preduzmemo.

U Srbiji je dugo trajanje partijskog monizma okončano transformacijom u šovinistički, potom i klero-militaristički populizam.

Dnevnik – Đinđić je demonstrirao, sa jedne strane, raskošno poznavanje filozofskih osnova politike i društvenih nauka, te vrlo solidan spisateljski dar.

Beogradsku Evroviziju predstavljaće četiri nezavisna elementa za čije uzročno-posledične veze savremena nauka još nije našla racionalno rešenje.

Biblioteka XX vek – Zvekiju je sada verovatno lakše, sada kada je urbi et orbi obznanio da on nije tamo nekakav mafijaš, reketaš i narkotrafikant nego samozatajni nacionalni radenik.

Zastupajući interese domaćih i ruskih oligarha, čudne elite koja je zgrtala kapital u atmosferi izolacije, stvarnu vlast kao da je prigrabila jedna uporedna vlada.