Dnevnik – Đinđić je demonstrirao, sa jedne strane, raskošno poznavanje filozofskih osnova politike i društvenih nauka, te vrlo solidan spisateljski dar.

Beogradsku Evroviziju predstavljaće četiri nezavisna elementa za čije uzročno-posledične veze savremena nauka još nije našla racionalno rešenje.

Biblioteka XX vek – Zvekiju je sada verovatno lakše, sada kada je urbi et orbi obznanio da on nije tamo nekakav mafijaš, reketaš i narkotrafikant nego samozatajni nacionalni radenik.

Zastupajući interese domaćih i ruskih oligarha, čudne elite koja je zgrtala kapital u atmosferi izolacije, stvarnu vlast kao da je prigrabila jedna uporedna vlada.

Pored slobode žednih Hrvata koji će u kilometarskim redovima čekati na ćirilični dokument pripadnosti Nebeskom Narodu – sve patriotske nade uprte su u Srbe iz Crne Gore.

Korupcija u Srbiji je sistemska pojava i oblik svakodnevnog života. Provlačeći se kroz istorijske epohe i različite sisteme, korupcija je metastazirala urezavši se u odlike mentaliteta.

Skandalozna Dodikova izjava o direktoru Transparency Internationala u BiH višestruko je indikativna.

Njegovo Visočanstvo Pukovnik Legija bio je voljan da novinarima Kurira i Glasa javnosti odgovori na 400 pitanja!

Danas – U jednoj prilici dr Zoran Đinđić podsetio je, naizgled u šali, da Srbijom vladaju Bidža, Badža i Budža (poslednji nadimak je verovatno bio kolektivni). U jednom trenutku moglo se učiniti da se to vreme nikad neće vratiti.

Srpska nam se Vlada svela na dva čoveka – Koštunicu i Ilića: prvi je toliko uronio u Kosovo da mu dupe uranja u Kosovskoj Mitrovici, drugi je odlučan da postane Predsednikom Srbije.

Sloboda koja se ne zasniva na hrabrosti i zdravom razumu postaje sopstvena protivurečnost. Politička Srbija je talac nekompetentnih i samoživih elita i dvotrećinske, funkcionalno nepismene većine.

Već naviknuti da USA & NATO budu predvodnici antisrpske zavere, prošle smo nedelje dočekali da saznamo ime trećeg srpskog fiksnog neprijatelja.

Mit je laž. Mit svedoči o iskustvima koja se smatraju svetim pošto su sakrila istinu o stvarnosti jednog prošlog trenutka. Srbiji je, naprotiv, potrebna istina koja, istovremeno, u kulturi, neće obezvrediti njene mitove.

Danas
Vladika Filaret štrajkuje na granici Srbije i Crne Gore u znak protesta zbog toga što ga vlasti Crne Gore ne puštaju na teritoriju te države, jer je označen kao pomagač Ratka Mladića.

Ovo Filaretovo proseravanje glede štrajka glađu, izgledalo bi kao vic iz duševne bolnice, da iza ovog protesta ne stoji podrška Koštunice i njegovih prijatelja.

Dvotrećinsku većinu zaraženu nacionalizmom i funkcionalno nepismenu, umornu i nespremnu na dodatno školovanje ili prekvalifikaciju, iščekivala su tranziciona iskušenja, tokom kojih su se od nje očekivala nova odricanja.

Imao se ispravan utisak da ovom zemljom, u tandemu, vladaju Velimir Ilić i Vojislav Koštunica.

Proizvodnja nestabilnosti u teritorijalnom okrilju EU i nadzor nad Srbijom zasad su sve izglednija politička dobit Rusije.

VELIMIR ILIĆ, ministar infrastrukture i ministar za Guču: Pa, gde ste, pizda mu materina? VOJISLAV KOŠTUNICA (uzbuđen): Ja mislio ti na moru.

Autoritarnoj politici i novoj, poslednjoj pljački Srbije odgovaraće dalje zatvaranje njenih granica. Izvoziće se nove generacije onih kojima će takvi uslovi života biti nepodnošljivi, a uvoziće se, umesto njih, tajkuni iz Rusije.

Povod za ovu raspravu o manijacima u mantijama jeste odluka VSS da ukine presudu kojom je Jovan Mišić, poznatiji pod semenim imenom Ilarion, osuđen zbog pedofilskih aktivnosti.

Bivši ministar za kapitalne investicije, danas ministar za infrastrukturu, Ilić, zabranio je da se na predstojećem Saboru u Guči izvodi pesma “Šote, mori Šote”.

Politički oportunizam, koji se samoopravdava novokomponovanom tradicijom, prodire u dubine zajednice, koja pokušava da se odbrani mimikrijom mistifikacije kolektivnog identiteta izgrađenog na krivotvorenju prošlosti.

Smrtonosni zagrljaj sunčanice nije prošao bez očekivanih žrtava; prvi je, po običaju, prolupao dr. Vojislav Koštunica, večito osetljiv na visoke temperature.

Da li je fudbalski susret parlamentaraca Srbije i Rusije bio samo naizgled bizaran? Da li je poruka s Marakane dobila svoje prve odjeke u huliganskom nasilju, izvezenom iz Srbije, u Mostaru i Podgorici?

Inicijatori građanske inicijative okupljeni oko kampanje Bebac.com razgovarali su sa Vladom i glatko su (što u ovom slučaju znači i bezobzirno) odbijeni.

Omiljena gimnastička disciplina među elitnim srpskim fašistima: negiranje teoretske mogućnosti da su The Serbs sposobni da nekom nešto učine nažao.

Prelomivši da ipak razgovara s predsedavajućim EU u Lisabonu, premijer je, ne upuštajući se u pojedinosti, ponovio da Kosovo ne sme biti druga albanska država.