Danas
Vladika Filaret štrajkuje na granici Srbije i Crne Gore u znak protesta zbog toga što ga vlasti Crne Gore ne puštaju na teritoriju te države, jer je označen kao pomagač Ratka Mladića.

Ovo Filaretovo proseravanje glede štrajka glađu, izgledalo bi kao vic iz duševne bolnice, da iza ovog protesta ne stoji podrška Koštunice i njegovih prijatelja.

Dvotrećinsku većinu zaraženu nacionalizmom i funkcionalno nepismenu, umornu i nespremnu na dodatno školovanje ili prekvalifikaciju, iščekivala su tranziciona iskušenja, tokom kojih su se od nje očekivala nova odricanja.

Imao se ispravan utisak da ovom zemljom, u tandemu, vladaju Velimir Ilić i Vojislav Koštunica.

Proizvodnja nestabilnosti u teritorijalnom okrilju EU i nadzor nad Srbijom zasad su sve izglednija politička dobit Rusije.

VELIMIR ILIĆ, ministar infrastrukture i ministar za Guču: Pa, gde ste, pizda mu materina? VOJISLAV KOŠTUNICA (uzbuđen): Ja mislio ti na moru.

Autoritarnoj politici i novoj, poslednjoj pljački Srbije odgovaraće dalje zatvaranje njenih granica. Izvoziće se nove generacije onih kojima će takvi uslovi života biti nepodnošljivi, a uvoziće se, umesto njih, tajkuni iz Rusije.

Povod za ovu raspravu o manijacima u mantijama jeste odluka VSS da ukine presudu kojom je Jovan Mišić, poznatiji pod semenim imenom Ilarion, osuđen zbog pedofilskih aktivnosti.

Bivši ministar za kapitalne investicije, danas ministar za infrastrukturu, Ilić, zabranio je da se na predstojećem Saboru u Guči izvodi pesma “Šote, mori Šote”.

Politički oportunizam, koji se samoopravdava novokomponovanom tradicijom, prodire u dubine zajednice, koja pokušava da se odbrani mimikrijom mistifikacije kolektivnog identiteta izgrađenog na krivotvorenju prošlosti.

Smrtonosni zagrljaj sunčanice nije prošao bez očekivanih žrtava; prvi je, po običaju, prolupao dr. Vojislav Koštunica, večito osetljiv na visoke temperature.

Da li je fudbalski susret parlamentaraca Srbije i Rusije bio samo naizgled bizaran? Da li je poruka s Marakane dobila svoje prve odjeke u huliganskom nasilju, izvezenom iz Srbije, u Mostaru i Podgorici?

Omiljena gimnastička disciplina među elitnim srpskim fašistima: negiranje teoretske mogućnosti da su The Serbs sposobni da nekom nešto učine nažao.

Inicijatori građanske inicijative okupljeni oko kampanje Bebac.com razgovarali su sa Vladom i glatko su (što u ovom slučaju znači i bezobzirno) odbijeni.

Prelomivši da ipak razgovara s predsedavajućim EU u Lisabonu, premijer je, ne upuštajući se u pojedinosti, ponovio da Kosovo ne sme biti druga albanska država.

Lako bi bilo napisati neku kićenu kulturno-političku analizu i u nju nadrobiti svega i svačega, no koncerti Rolling Stonesa već odavno nemaju veze ni sa kulturom ni sa politikom.

Pažljivo iščitavanje ove fakture (vredne oko 700 kuna) jeste u spektakularnom uvođenju nove parazitske kategorije – carinsko posredovanje u uvozu, dakle: špedicije!

Ideja o strateškom partnerstvu ima smisla za Rusiju, ali ne i za mnoge evropske zemlje, koje teže učlanjenju u NATO upravo da bi se obezbedile od mogućih ruskih pritisaka.

Strategija održivog razvoja, kao preduslov prilagođavanja države evropskim integracijama, ionako je samo fikcija u zajednici zaglavljenoj u prošlosti, predrasudama i šizofreniji predpolitičkih uverenja.

Zlosutni efekat sunčanih pega na nacionalno kompaktnu moždanu masu, lepo se primio na Vojislava Koštunicu.

Kosovski paradoksi utisnuti su u suštinu nemogućnosti da se, u izglednom vremenu, razreši sopstvena kvadratura kruga, koja se ne svodi na konačni državni status i prevaziđena poimanja suvereniteta.

Ono što je sigurno najzanimljivije u ovom naučnom radu Olivera Dulića – koji je diplomirao medicinu a ne arhitekturu ili građevinu – jesu nepoznati detalji.

Inače, Rusija je odbacila Ahtisarijev plan, mada je unapred pristala na načela procesa utvrđivanja budućeg statusa Kosova, kao članica Kontakt grupe. Ali, bez obzira na bilo čije posredovanje, kosovska budućnost pretežna je briga Srbije.

Formiranje nove vlade učinilo je smislenim i novo pretresanje kampanje koju je “demokratski blok” vodio protiv premijera dr Zorana Đinđića, koja je postala medijska i idejna uvertira njegovom ubistvu.

Jedan od važnih aktera tranzicije, sudija Goran Kljajević stradao je u predatorskoj stihiji koja je srušila vladu Zorana Živkovića i Srbiju uvela u lavirint afera i skandala kojima se prikrivalo ozakonjenje novog talasa primarne akumulacije.

Valjalo je videti srpske navijače uoči utakmice Finska – Srbija: sa razvijenim četničkim zastavama i obaveznim šajkačama, zagrljeni u ćiriličnom kolu.

U prvim godinama svog ostvarenja, avnojevska ideja je samu sebe osporila pojavom novog povlašćenog upravljačkog sloja i udvoričkih elita.

Intervju za Neue Zürcher Zeitung.

Menjanje naziva ulica nedavno se usred Novog Beograda pretvorilo u klasični politički performans, uz sve neophodne elemente ovdašnje sveprisutne poremećenosti.

Da li je trebalo podsetiti premijera na dogovore koji su prethodili izboru Nikolića za predsednika parlamenta (koji podsećaju na slučaj jedne predaje), i na zajednički politički kurs koji je najednom, makar naizgled, poremećen?

Šta je zanimljivije? Vijest da su zbog likvidacije Zorana Đinđića osuđeni Milorad Ulemek i Zvezdan Jovanović ili vijest da se nije sudilo političkim nalogodavcima već egzekutorima?