U svojoj potrazi za ćorsokakom, naša politika može rezultirati modelom Kipra, podelom ili “zaleđenim konfliktom”, ili može od Srbije napraviti ostrvo u EU.

Bilo bi neozbiljno od naših pregovarača i naše zemlje ako bi sada bila tražena izmena teksta sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Srbije sa Evropskom unijom – rekao je za Danas savetnik potpredsednika Vlade za evropske integracije Vladimir Todorić. 

Prava slika predsedničke kampanje su naši prljavi, zapušteni gradovi, uključujući prestonicu koja kolabira u svakom pojedinačnom sektoru i kao urbana celina.

A živa je istina, eto, da je Tomislav Nikolić izrekao nešto što bi od reči do reči supotpisali i svi oni koji sa njim inače ne bi delili ni potpis na primljenom čeku od milion dolara.

Duboko sam ubijeđen da se u zadatoj (dejtonskoj) konstalaciji odnosa odgovor na pitanje bosansko-hercegovačke budućnosti, i evropske i svake druge, krije u srpskom narodu Bosne i Hercegovine, tj. u srpskoj percepciji o tome šta je to sopstveni interes.

Širenje propagandnog straha ide iz neukaljanih Koštuničinih izvora, odakle nam stižu domaćinske ideje za odmazdu – ako nam otmu Kosovo, prekidamo sve veze sa Evropom!

Nova vladajuća podvala nameće zaključak da evropska integracija Srbije podrazumeva njeno odustajanje od Kosova.

Malkolm Tisington iz Londona i Džeri L. Bramli iz Kolorada pokršteni su kao pravoslavci, pod paskom kumova: prvi kum je Velimir Ilić; drugi kum je Gojko Rabrenović.

Svakoga jutra naši vredni sugrađani zabrinuto jure za poslom, zaradom i povoljnijim mestom u društvu.

Kosovo je, ipak, samo simbolična tačka razlaza svetske politike. Kosovski presedan biće, pri tom, uobičajena etapa u budućem razvoju međunarodnog prava. 

Čim ovog Poremećenog Simića pod hitno, lekovima, prevedemo na DSS-jezik, znači da Koštunica najozbiljnije razmišlja da je rat moguća opcija.

U preddemokratskoj Srbiji, i preddemokratskoj Rusiji, za razliku od liberalnih demokratija, dominiraju bahatost vlasti i politička i ekonomska neravnopravnost, nekad i obespravljenost društva, gotovo u celini.

Zašto pljujete po ulici, zašto pišate po liftovima, zašto bacate đubre kroz prozore? Zato što mrzite zemlju u kojoj živite.

Za istim stolom sa Albancima koji se smeju već kod supe, nikad!

Milošević je išao u ratove da bi on i njegovi pljačkali. Da li se priprema suprotno?

Mentalna pohlepa da bude teoretski deo “građanske opcije”, godinama ne potire njenu političku strast da se raspomamljeno preda srboidnoj pošasti koju deli sa dr. Kalašnjikovim.

Kao protivteža Bušovoj administraciji, liberali su koristili svaku priliku da Demokratskoj partiji nametnu stav oštre suprotstavljenosti. Takav odnos na vrhu preneo se na američko političko društvo u celini.

Srbija je svoju borbenu gotovost podigla na najviši nivo, o čemu svedoči Državna Odluka da se u Novu Kosovsku Bitku uključe najveći srpski junaci.

Drug Veljko je krenuo u čistu psihodeliju izjavom da “nije želeo da se pred Haškim tribunalom pojavi ni kao optuženi ni kao svedok”.

Zakonski sateran u ćošak, Mušaraf je odlučio da napusti ustavnost, ukloni vodeće sudije iz Vrhovnog suda i viših provincijskih sudova i da zauzda medije. Počela su hapšenja advokata, aktivista za ljudska prava i političkih vođa.

Šta predlaže MMF? Najveća pažnja je posvećena fiskalnoj politici i, nešto šire, onome što se naziva pogrešnom smešom mera privredne politike.

Od Njujorka do Feniksa, nakon prvih arktičkih vetrova i užurbane histerije sačekala me nenadana vrelina sunca i toplina ljudi. Sve je prostranije, usporenije, a samoća, u ovom beskraju, zamenjuje otuđenje.

Nedoumice u kampanji zadiru u srž američkog političkog i, naročito, finansijskog sistema.

U Putinovoj državi-simbolu imamo famozne petrodolare, najčvršću valutu koja pokreće stvar, i još famozniji gas kojim se ucenjuju problematični partneri, zatim opet službu, začuđujuće celovitu, i cilj rada službe – ponositu Rusiju.

Da li je rani Solženjicin skrojio duhovni šinjel za poznog Vladimira Putina?

Ministar Aleksandar Popović odgovorio je pederima iz Međunarodne Zajednice.

Zvanična Srbija je, uostalom neosetljiva u odnosu na sopstvene zločine i zločince iz nedavne prošlosti, i takva ona ne raspolaže političkom i moralnom uverljivošću kojom bi zastupala nastradale sunarodnike, a naročito ne da raspreda globalne istine i pravdu.

Ukratko, došao je historijski čas da se Srbija obračuna sa Jovanom Jovanovićem, tobož dečjim piscem, u stvari, prepredenim monopolistom koji je zauzeo mnoge ulice i trgove.