Pre nekoliko nedelja napravim koalicioni sporazum sa samim sobom da bar nekoliko dana apstiniram od političkih emisija na ovdašnjim televizijama, ali mi đavo ne da mira.

Biću u Ulici majke Tereze nakon proglašenja nezavisnosti Kosova. Prizivaću sećanja. Prvo sećanje smo ti, Flaka, i ja kako stojimo u istoj toj ulici, koja se u to vreme zvala Maršala Tita. Proslavljamo nove godine šezdesetih.

Anonimni Dezerter jedan je od više desetina hiljada mladih ljudi koji su napustili Srbiju tokom devedesetih godina, jer je odbio je da učestvuje u ratovima koje je ona vodila.

Ovdašnja kultna te-ve emisija “Vrijeme kulture” je – u povodu pete obljetnice rata u Iraku – izračunala šta se s tri bilijuna američkih dolara, koliko je ovaj rat  prema analizama Josepha Stiglitza i Linde Bilmes već do sada koštao, moglo sve napraviti?

Krvavi obračun na Tibetu gde je prijateljska kineska Vlada “uspostavljala kontrolu” nad “pobunjenicima” konačno je izazvala žestoku reakciju Ministarstva inostranih poslova Srbije.

Mitovi o prethodnom genocidu podizani su, i potom potirani, u novoj stvarnosti agresije i zločina. Nasilje se prenosilo, i preuzimalo, u kapilarnoj mreži koju su institucije posvećene destrukciji objašnjavale sistemom spojenih sudova. 

Da­nas su u mom se­ća­nju na te fil­mo­ve ži­ve sli­ke ku­ka­stog kr­sta, gnev­nih li­ca, sti­snu­tih pe­sni­ca i oba­ve­znog po­bed­nič­kog za­nosa.

Taksista mi dobacuje da je Kosovo “tek početak” i da iz prve “ima podatak” da će već iduće nedelje Vojvodina postati nezavisna.

S Radomirom Konstantinovićem često razgovaram telefonom. Raspitujući se kako podnosi svoj beogradski život, viđa li koga i zašto.

Srbija se duboko zaglavila u beskrajnom redu za budućnost. Zbunjena i neodlučna, ona evropsku politiku doživljava kao beskrajno biroktratsko zatezanje i instrument svetske nepravde.

U julu mesecu 1935. godine, predstavnici vlade Bogoljuba Jeftića, potpisali su u Rimu konkordat sa Svetom Stolicom – dokument koji je trebalo da reguliše odnos jugoslovenske države i Vatikana i zakonski definiše položaj katoličke crkve u Jugoslaviji.

LDP
Počela je izborna kampanja, ovog puta s tom razlikom što dosadašnji koalicioni partneri kažu da neće ubuduće više biti u koaliciji.

Na dramatičnim sjednicama Predsjedništva SFRJ 11. i 12. marta/ožujka 1991. godine odlučivalo se o vojnom udaru odnosno uvođenju ratnog stanja u zemlji, u režiji Slobodana Miloševića i njegovih satelita u Predsjedništvu SFRJ i u Generalštabu.

Danas – Pet godina nije bilo dovoljno da institucije dođu do nalogodavaca ubistva premijera Srbije dr Zorana Đinđića.

Helsinški odbor – Nesporno je da se Albanci danas smatraju najvećim srpskim “neprijateljima”. Potrebno je ozbiljnije analizirati razloge njihovog nipodaštavanja kojem su, nekad otvoreno, nekad prikriveno, bili izloženi tokom čitavog XX veka.

Gasovod Južni tok može da se suoči s problemima. Kijev bi mogao da opstruiše izgradnju gasovoda, odnosno polaganje cevi na dno Crnog mora u delu ukrajinske ekskluzivne ekonomske zone.

Republika – Ako se sudovi dati u pojedinim tezama nekome učine isuviše oštrim ili neutemeljenim, neka se to ne shvati kao posledica zle namere, nego kao dobronameran poziv na razgovor.

Kao i sve drugo, i takozvani kosovski dug je potpuno ispolitizovan. Navodno, to ima neke veze sa tim da li Srbija priznaje ili ne priznaje nezavisnost Kosova.

Već dva tjedna navodno neidentifikovana grupa građana svakog jutra stoji ispred pekara, usred Somobora, čiji su vlasnici Albanci i besplatno deli kruh.

Pod pritiskom okrutnog režima, koji je očuvao najgore osobine prethodnog i obuhvatio dva cela ljudska naraštaja, ruska kultura nije bila u stanju da odgonetne sopstvene istorijske kodove.

Nacional
Bandić bi u pratnji medija trebao ući u zahod, staviti 2 kn na tanjurić kao prvi Hrvat koji je platio pišanje, ući u dio za muškace, izvući ga iz hlača, uperiti žuti mlaz u pisoar i zauvijek izbrisati sramni zakon prema kojem u Hrvatskoj samo žene plaćaju pišanje.

Tokom 2007. godine, Srbija se se nalazila pod velikim pritiskom glavnih država članica NATO-a da sarađuje u postupku konačnog osamostaljenja Kosova. Vodeće političke elite u Srbiji odlučile su da se politički i diplomatski suprotstave ovakvim planovima.

Možda je već sve rečeno, ali mene nešto vuče da još razmišljam o postupku dve građanke, Maji i Jovani, koje su, nažalost, nekoliko dana bile “zaštitno lice” Srbije na Jutjubu.

Rusi dolaze. Oni su već došli predajom dela energetskog sektora ruskoj državi. To nije privatizacija, niti je zakonita, i može da bude osporena kad se u Srbiji uspostavi vladavina prava.

Usred bučnih potresa koji okružuju jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, malo je ljudi zastalo da bi primetilo kakav je to nesvakidašnji dokument.

Nacional
Bila sam u Beogradu u nedjelju kad je Kosovo proglašeno državom. Na ekranu svog televizora u hotelskoj sobi gledali smo što “huligani” rade Beogradu. Dijelila nas je jedna ulica. U ponoć je portir zamolio moga muža da skine tablice s automobila.

Ne postoji nasilje nad stvarima, kao što misle neki ministri. Postoji samo nasilje nad ljudima i drugim svesnim ili živim bićima.

B92 – Kada se svojevremeno spremao miting na Ušću, bila sam gimnazijalka, u školi je tim povodom bila proglašena radna subota i učenici organizovano privođeni da slušaju Miloševićev govor, onaj koji je najavio smrt mnogih od njih. Mene roditelji na Ušće nisu pustili.