Barack Obama je danima tražio pogodan trenutak nekog medijskog zatišja da saopći svoj izbor potpredsjedničkog kandidata. Sve se bilo urotilo protiv njega, najprije olimpijada, pa rat u Gruziji, pa kad je iščekao da sve to prođe… 

Krajnji je čas da se idejom tolerancije ne namiruje savest, da se njome ne operiše u zamenu za stvarnost, kao što je i krajnje vreme da se redefiniše sekularnost ove države i da se ona kao takva izjasni.

Nažalost, u Srbiji su uvek bili na ruskoj strani, pa ako je Rusija priznala nezavisnost Abhazije i Južne Osetije, onda će verovatno i Srbija krenuti tim stopama.

Ukoliko vodeći političari Demokratske stranke na predstojećoj konvenciji u Denveru pokažu imalo sumnje u Obamu, McCainu i Republikancima neće biti teško diskvalificirati njegovu kampanju.

ZaMirZine – Mrzimo te strance koji nas stalno okrivljuju za ono što se dogodilo 90-ih. Mrzimo te bogate ljude. Mrzimo tu decu što sede po kafićima, što idu po splavovima… 

Bliže nam se, evo, ko zna koji po redu jesenji postdejtonski izbori, a ovdašnji se analitičari svejednako čude Dodikovoj retorici.  

Ako je čitanje svetih knjiga obaveza vernika, čitanje drugih knjiga za njih ne samo da nije obaveza no nije ni preporučljivo.

Na kraju su svi otišli na letovanje.

Bilo bi izvrsno kada bi nestranačka i stručna ličnost na čelu urbanizma Beograda bila dr Dubravka Stojanović, istoričarka. Bez ikakvog ovlašćenja sa njene strane, predlažem da u izvršnoj formi predsedava svakom telu nadležnom za urbanizam.

Kratkotrajni, marginalni rast cena nafte, kao posledica izbijanja sukoba Moskve i Tbilisija, ipak nije ugrozio toliko priželjkivani pad cena nafte na svetskim tržištima koji je konačno nastupio.

Tako je sa Beogradom: ako ostaneš u nje­mu, kajaćeš se, a ako odeš iz njega, takođe ćeš se kajati. Onaj ko jednom uđe u Beograd, taj više iz nje­ga ne može da izađe

E-novine – Svi ti prsti, svejedno da li ih je bilo tri ili šest ili, računajući slugu Vuka, dvanaest, bili su namenjeni Bušu koji je – gle, nesreće! – sedeo dva reda niže. 

E-novine – U političkom smislu, Srbija je u vanrednom stanju još negde od sredine osamdesetih godina prošlog veka, dakle otkada se složila da joj baš Milošević može vratiti… 

Zato, da bismo ih natjerali da ubijaju, potrebno se pozvati na tako uzvišeni cilj prema kojem će sitne pojedinačne brige oko ubijanja djelovati beznačajno. Vjera ili etnička pripadnost savršeno odgovaraju ovoj svrsi.

Pisac ovih redova, tada sasvim mlad novinar, tu prvu Fridmanovu rečenicu je dobro razumeo, a kasnije izlaganje mu se učinilo nerazumljivim.

Problem mnogih staljinista i nacionalista staljinističke provenijencije bio je što bi vremenom počinjali da veruju u svoju propagandu, dogme, konstrukcije i predrasude.

U aprilu mesecu – sada mi se čini već veoma davno, jer šta se sve nije u međuvremenu zbilo – brutalno sam pokradena i ostadoh bez svojih gotovo četrdeset godina skupljanih telefonskih beležnica. 

Policija u međuvremenu polako hapsi nasilnike koje je identifikovala, što nije bilo teško: znaju se oni od ranije, vide se na snimcima (ne samo po televizijama; ume i murija da slika). 

To što ga se ne sjećam, što ga nisam zapazio, nije iznenađujuće, pošto sam tek nakon zločina bio u stanju prepoznati karadžićevštinu u Karadžiću.

A onda je, evo, Radovan Karadžić uhapšen, i to u Beogradu.

U proljeće 1989. postao sam član Udruženja književnika Bosne i Hercegovine. Tog dana sjedio sam pokunjen u posljednjem redu drvenih klupa, u zgradi sarajevske Vijećnice…

Zdravko Mucić: Osuđen za hotimično nanošenje velikih patnji ili teških povreda, protivpravno zatočavanje civila, hotimično lišavanje života, mučenje, nečovječno postupanje.

E-novine
Zato je tako savršeno odigrao ulogu nadrilekara, sitnog, preobučenog prevaranta, to što bi Karadžić stvarno bio.

U sarajevskom Oslobođenju, početkom rata, objavljena je jedna fotografija. Na njoj je spaljena zgrada iz koje kulja gust i crn dim. 

Odmah po hapšenju, neko je pokušao da proda priču o Radovanu Karadžiću kao samoosposobljenom „kameleonu“.

Negde između ovih vremena može se tražiti ravnoteža u odnosima sa svetom, u obračunu sa zlom fašizma. Ravnoteža u vremenu i prostoru.