Slobodan Milošević kao da je bio dostojan politički protivnik. Nije bio marketinški paramecijum. Umro je sa svojim uverenjima, koja su za sobom ostavila ne samo zlo i patnju, nego i novu političku kulturu najskromnijih ljudskih karaktera.

Da li postoji veza između preovlađujućih kulturnih obrazaca u Jugoslaviji i Srbiji u poslednjim decenijama 20. veka i seksualnog zlostavljanja muških zatvorenika u logorima u Hrvatskoj i u Bosni i Hercegovini tokom ratnih ’90-ih?

Problem ove vlade jeste nedostatak političkog autoriteta. A ponašanjem u poslednjih nekoliko meseci svakako ne povećava poverenje u njene političke sposobnosti.

Majka smišlja grupni portret svog poroda sa samoubicom: “Evo, deco, ti imaš ovde tri godine i vodila sam te na balet, a tebe u igraonicu na rođendan druga iz obdaništa, ovo iza je čika koji se posle toga ubio, nesrećnik, to mu je jedna od poslednjih fotografija, interesantno, mi je imamo, a on za nju i ne zna…”

Nova vruća tema u Evropi je kako da se pomogne zemljama članicama i zemljama kandidatima (stvarnim i potencijalnim) da izbegnu opasnosti od bankrotstva.

Fini ljudi se ne bore za prava penzionera ili radnika, već tu brigu ostavljaju državi. Oni se radije brinu zbog komercijalizacije starih gradskih ulica i pesticida u voću i povrću.

Od svega dvadesetak zemalja s kojima Srbija nema vizni režim, u Rusiji će moći da se bez vize boravi do mesec dana. Ne putujem u zemlje u kojima su ljudi nejednaki, pretežno siromašni, nesrećni.

Hitler je počeo da traži svoje pravoslavce kada je Staljin 1943. dozvolio rad Ruskoj pravoslavnoj crkvi.

E-novine – Jeste Kovačević zgodan i markatan; lepo je građen za siledžiju; ali, da li su to dovoljni razlozi da do poslednjeg centa branimo Kolosa Iz Vrbasa, recite nam, Vuče!

Ono što se čuje iz centralne banke i iz Vlade više govori o zbunjenosti i neodlučnosti, nego što bi moglo da ulije nadu da srpske vlasti znaju šta rade.

Teško mi pada mogućnost da ću svom djetetu morati objašnjavati kako je život bio neporecivo prisutan i dostupan.

Nije slučajno da premijeru Mirku Cvetkoviću zvižde dok pominje napredak i budućnost.

Blic – Rekavši da ide u posetu Karađorđu, Ilić je pokazao da prošlost vidi u mitskoj matrici u kojoj vreme ne prolazi, u kojoj se ništa ne menja, a preci, savremenici i potomci žive zajedno.

E-novine – U potpunom raskoraku sa stvarnošću, ovdašnja politička elita sposobna je da zasada uspešno štiti samo vlastite interese, mahom na štetu preostalog društva.

Male su šanse da se ove godine raspravlja o kandidaturi Srbije, osim ako ne budu ispunjeni svima poznati uslovi.

Zašto mi ipak dobrovoljno i dosledno postupamo naopako i nakaradno, ne odustajući čak i ako su posledice tako strašne, tako ponižavajuće, tako bolne, tako samoubilačke, iz dana u dan, iz godine u godinu, iz veka u vek?

Antonić već duže vreme „nerazborite“ karakteriše kao ekstremiste i podučava ih o tome šta je demokratija i zašto su oni protiv nje.

Štampa je u Sjevernoj Americi, a i šire, na ivici kapitulacije. Direktni krivac za to je, navodno, internet, na kojem je sve džaba i sa kojim je odraslo nekoliko generacija mladih potrošača.

Kada ekonomija tone u depresiju, vlade mogu da pokušaju da primene četiri načina na koja bi stopa zaposlenosti bila vraćena na normalu, a proizvodnja na „potencijalni“ nivo. Nazovimo ih fiskalna politika, kreditna politika, monetarna politika i inflacija.

Šta je to što tako različite ljude, različitog obrazovanja, uverenja i kućnog vaspitanja, tako brzo pretvori u političke ništarije?

Srbiji nije dovoljan običan lek, nego joj je potrebna operacija, jer ni dužinu ni dubinu trenutnih turbulencija i neizvesnosti na tržištu niko ne može, ni približno, da predvidi. 

U demokratskim državama sasvim je normalno da se od nosilaca javnih funkcija zahteva da se staraju za bezbednost građana. To je zato što se oni biraju da to čine.

E-novine – Dear President Tadić, problem oko „Peščanika“ prerastao je samo unutrašnje medijske granice; ometanje ove emisije neodoljivo podseća na vreme slavnog Slobodana Miloševića.

Onoliko koliko se moglo saznati sa sastanka političara i privrednika, ovi drugi traže pare od onih prvih.

Zvanična Srbija nema samo pesak u ušima. Ona je ponovo obnevidela, i zamuckuje. Zato je pokušala da ugasi i Peščanik i sećanje na vreme kad su se život i kultura smeli odvijati izvan hladnoratovske paradigme i kultova krvavih diktatura.

Gašenje Peščanika još je jedan bedan, kukavični sunovrat zvanične srpske kulture, od Idola i Memoranduma, do Mokre Gore i ambasadorske konferencije.

Slobodu štampe nikada nisam shvatala kao mogućnost da u svakim pojedinačnim novinama istovremeno nađem spektar sebi bliskih i sebi neprihvatljivih stavova.

Obamin srdačni ispraćaj je došao nakon trezvenog govora, u kojem je on održao bukvicu prisutnom Bushu i jasno naglašavao prekid sa teorijama i praksama bushizma.

BH Dani – Prije godinu dana sam objavio tekst: ’’Nova srpska politika u BiH – tri opcije srpskobosanske politike’’, gdje sam samim nazivom pledirao za jedinu ’’dobitničku’’ od tri ponuđene.