NIN – Ljudi, trovali ste bunar 20 godina i onda se čudite što nije za dve godine postao najčistija izvorska voda. Postaće, samo ne tako brzo, i naravno, ako ne dobijete priliku da ga ponovo upropastite.

Bratz lutka je industrijska prevara, ali ja vjerujem u njenu višu kulturnu vrijednost, zbog toga što ne zastupa ideologiju “čistih” identiteta. Ajla još ne razlikuje Barbie od Bratz koncepta, ali je svejedno izabrala ispravan.

Iako je već godinama, zbog korupcije, na naslovnim stranama čikaških novina, pošteni Milorad nije mogao a da još malo ne zagrabi.

Beton – Možda je Vojislav Koštunica izgubio na izborima, ali njegovi nacionalni projekti nisu. Oni imaju dugoročno dejstvo i to je valjda svakome, ko se imalo bavio kulturom i naukom, jasno.

Blic – Burni protesti javnosti zbog izostavljanja Đinđića sa liste značajnih ličnosti moderne srpske istorije, veoma su me obradovali. Bio je to pravi dokaz identifikacije velikog dela društva s vrednostima koje danas simbolizuje ime Zorana Đinđića.

E-novine – Procena Službenog glasnika da u budućoj ediciji 30 biografija ličnosti koje su obeležile srpsku modernu istoriju nema Zorana Đinđića nije nikakav skandal, već politička odluka.

Alternative koje se nude još uvek nisu konceptualizovane, i nije jasno na koji način bi odustajanje od liberalne demokratije moglo da se izvede bez osporavanja svih stečenih ekonomskih, političkih i ljudskih prava.

Problem vjernosti opće je mjesto teorije prevođenja. Čak i najbolji prijevod može biti prevladan razvojem svoga jezika i na kraju se izgubiti u njegovoj povijesti.

Prognoza Džozefa E. Štiglica o bližoj perspektivi svetske ekonomije i budućnosti globalne privrede, izrečena ovih dana u Beogradu, nije zvučala nimalo optimistički.

Biti naučnik znači živeti svoju misao. Međutim, današnje znanje je instrumentalno. Zato od mene studenti mogu da čuju samo ono što ih ne zanima.

Prenosimo delove knjige Drugi dvadesti vek Nikole Samardžića objavljivane u listu Danas u periodu oktobar – novembar 2008.

Ove godine božićna sezona obećava samo sveopštu finansijsku bol. Nezaposlen svijet, kao i oni kojima je frka, nema ni para ni finansijskog samopouzdanja da troši.

Danas
Govor Vesne Rakić-Vodinelić, dobitnice ovogodišnje nagrade “Vitez Poziva” koju dodeljuje Liga eksperata.

Resovjetizacija Srbije ogleda se i u regionalnoj politici koja je ponovo poremetila odnose sa susedima, dok EU i SAD već iskazuju rezerve u odnosu na manire i retoriku ministra spoljnih poslova.

Prenosimo delove knjige Drugi dvadesti vek Nikole Samardžića objavljivane u listu Danas u periodu oktobar – novembar 2008.

Što više čitam Bolañovu knjigu 2666, sve više meksički grad Ciudad Juárez poistovjećujem sa Sarajevom. Slični metodi održavanja moći, stvarnost potpuno opustošena političkom voljom zaštićene manjine, isto osjećanje napuštenosti, besperspektivnosti i izdaje.

Terorističkim napadom na indijsku prestonicu biznisa i specifične urbane kulture počeo je, 26. novembra, indijski 11. septembar. Samo se poreklo zločina premestilo iz Avganistana na teritoriju Pakistana.

Obamanija dobiva oblik sistematskog zaborava, kao da je zadnjih osam godina bušizma bila jednonoćna pijanska afera slobodoljubivog američkog naroda i patriotske ultradesnice.

Detalji o nasilnim aktivnostima u Mumbaiju, gde su teroristi ubili više od 143 ljudi, još uvek se otkrivaju.

Pola godine nakon izbora, zvanična politika Srbije pretrpela je suštinske promene u odnosu na platformu koju je u prethodnoj kampanji, i nakon formiranja kabineta, nudila vladajuća koalicija.

Srećni smo što konačno možemo da prenesemo (jedinu) kritiku jedne od pet knjiga objavljenih u izdanju Peščanika. Aleksej Kišjuhas je za Danas napisao tekst o knjizi Bog nije veliki Kristofera Hičensa.

Putevi i karakter svetske ekonomske krize verovatno su složeniji od kraha njujorške berze 1929, u onoj meri u kojoj su se razvili modaliteti i strukture poslovanja, uključujući nove tehnologije i svetsko tržište.

Jesu li ubojstva u Hrvatskoj povezana sa srbijanskom mafijom ili mafijom uopće? Kome odgovara nesigurnost na ulicama Zagreba i postoje li politički interesi koji je kreiraju?

Istraživanja kažu da će u Bosni i Hercegovini 2040 godine, ako mladi nastave da odlaze iz zemlje ovim tempom, biti samo 1% mladih ljudi.

Da Antonić nije insistirao da svoju paskvilu nazove “naučnim radom”, stvar bi bila za nijansu podnošljivija. Ali Antonić je svoj tekst “Kulturni rat u Srbiji” pročitao na naučnom skupu i na kraju se potpisao kao vanredni profesor Filozofskog fakulteta.

Čitave generacije rasejane su, izgubljene, zbrisane u stihiji posleratne urbanizacije koja je ovdašnju gradsku kulturu dodatno i dugoročno provincijalizovala.