Demokratija je jasno odredila svoje značenje. Zato su u Srbiji u kojoj ponovo odlučuju milioni nepismenih, spremni da poveruju u svaku mitologiju koja će ih očuvati u izolaciji i samoći, oslobađajući ih potrebe da se menjaju, izbori samo tegoba.

Dakle nesporno je da su Nikolić i Tadić postigli uspeh samim ulaskom u drugi krug. Ali ne samo zbog toga već više zbog činjenice da su obojica osvojila po oko 500.000 glasova više nego njihove partije pre godinu dana.

Srbija neumorno proizvodi kontroverze. To nije slučajno.

Vojislav Koštunica superiorno je ignorisao tzv. dileme srpskog društva i čitav 14. januar ugodno proveo u kulturološkoj instalaciji na koju ga je obesio Nemanja (ex-Emir) Kusturica.

Svaki dan po deset puta u satu slušam Tadićeve snimljene audio-poruke i uvek se sledim kad čujem da patetikom iz španskih serija kaže “naše bake i naše deke”.

Danas – Reakcija srpskih vlasti na kosovsku nezavisnost, tj. plan o tome kako će se reagovati, proglašen je za državnu tajnu.

Nezakonita privatizacija NIS-a je jedan u nizu malih državnih udara kojima je Koštunica, preuzimajući poluge Miloševićevog režima, uključujući institucije, za sebe pribavljao i onu vlast za koju nije dobio demokratski mandat.

Nije istina da su Srbi gluplji od ostalih naroda, da imamo kratko pamćenje, da smo već danas zaboravili šta je bilo juče – iako vlast to misli. Ako je izborna volja većine pre manje od godinu dana izneverena, nezadovoljstvo time treba pokazati na ovim izborima.

Za 17. i 18. januar najavljuje se poseta ruskog predsednika Putina Bugarskoj. Javnost u Srbiji ova poseta interesuje zbog najava da će tokom posete biti potpisan sporazum o bugarskom učešću u izgradnji gasovoda Južni tok.

Beton – Žiri za dodelu Andrićeve nagrade odlučio je da to prestižno književno priznanje za 2002. dodeli Miroslavu Toholju za knjigu Mala Azija i priče o bolu.

Valjda bi mediji, uključujući štampane, i ozbiljne, kakav je Danas, trebalo da uzmu u ozbir pravo i potrebu javnosti da se opusti, na trenutak prepusti zaboravu i okrene optimizmu. I u zemlji kakva je Srbija.

Bilo je tako očigledno da predsednički kandidati, koji su poneli po neverovatnih dva miliona i nekoliko stotina hiljada glasova, nemaju dobre namere, da nisu iskreni, da se lažno zaklinju na budućnost, a o prošlosti krivo.

Šteta što Tadić nije definisao ko su ti “mnogi” u Srbiji koji hoće rat; ali, ako je od umerenog Borisa – dosta je i ovoliko.

U svojoj potrazi za ćorsokakom, naša politika može rezultirati modelom Kipra, podelom ili “zaleđenim konfliktom”, ili može od Srbije napraviti ostrvo u EU.

Koliko sam razumeo Rezoluciju, nećete u Srbiji moći da prodate ni čašu hrvatskog tečnog jogurta ako se jogurt ne složi da je K&M neotuđivi dio Srbije.

Bilo bi neozbiljno od naših pregovarača i naše zemlje ako bi sada bila tražena izmena teksta sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Srbije sa Evropskom unijom – rekao je za Danas savetnik potpredsednika Vlade za evropske integracije Vladimir Todorić. 

Prava slika predsedničke kampanje su naši prljavi, zapušteni gradovi, uključujući prestonicu koja kolabira u svakom pojedinačnom sektoru i kao urbana celina.

A živa je istina, eto, da je Tomislav Nikolić izrekao nešto što bi od reči do reči supotpisali i svi oni koji sa njim inače ne bi delili ni potpis na primljenom čeku od milion dolara.

Duboko sam ubijeđen da se u zadatoj (dejtonskoj) konstalaciji odnosa odgovor na pitanje bosansko-hercegovačke budućnosti, i evropske i svake druge, krije u srpskom narodu Bosne i Hercegovine, tj. u srpskoj percepciji o tome šta je to sopstveni interes.

Širenje propagandnog straha ide iz neukaljanih Koštuničinih izvora, odakle nam stižu domaćinske ideje za odmazdu – ako nam otmu Kosovo, prekidamo sve veze sa Evropom!

Nova vladajuća podvala nameće zaključak da evropska integracija Srbije podrazumeva njeno odustajanje od Kosova.

Malkolm Tisington iz Londona i Džeri L. Bramli iz Kolorada pokršteni su kao pravoslavci, pod paskom kumova: prvi kum je Velimir Ilić; drugi kum je Gojko Rabrenović.

Danas – U Srbiji se istovremeno inflacija ubrzava, a i naknade zaposlenima se koriste u predizborne svrhe. Tako da bi trebalo očekivati još veću nestabilnost na tržištu rada.

Svakoga jutra naši vredni sugrađani zabrinuto jure za poslom, zaradom i povoljnijim mestom u društvu.

Kosovo je, ipak, samo simbolična tačka razlaza svetske politike. Kosovski presedan biće, pri tom, uobičajena etapa u budućem razvoju međunarodnog prava. 

Čim ovog Poremećenog Simića pod hitno, lekovima, prevedemo na DSS-jezik, znači da Koštunica najozbiljnije razmišlja da je rat moguća opcija.

U preddemokratskoj Srbiji, i preddemokratskoj Rusiji, za razliku od liberalnih demokratija, dominiraju bahatost vlasti i politička i ekonomska neravnopravnost, nekad i obespravljenost društva, gotovo u celini.