Duh pobune
Nepotrebno je prekršen Ustav prilikom proglašenja vanrednog stanja. Nepotrebno je ograničena sloboda medija. Nepotrebno je kršeno pravo na pravično suđenje. Nepotrebno je zabranjeno kretanje.
Nepotrebno je prekršen Ustav prilikom proglašenja vanrednog stanja. Nepotrebno je ograničena sloboda medija. Nepotrebno je kršeno pravo na pravično suđenje. Nepotrebno je zabranjeno kretanje.
Političari svoje sunarodnike više ne doživljavaju kao sugrađane, već kao zaposlene. A poslodavac zaposlenom može dati posao, otkaz, može ga ponižavati, opljačkati, prevariti ili ignorisati.
Ej, osoba koja od 2012. naovamo ne prestaje da cmizdri i zapomaže, da teško uzdiše i roni gorke suze nad samim sobom, hoće sada da nam objasni kako se – plakanjem ne dobijaju glasovi.
Američki demokrati treba da organizuju sopstvene večernje konferencije za novinare, a to što ih je Trump prepustio samima sebi guverneri treba da iskoriste za izgradnju paralelnog polisa.
Zar sam baš ja morao da živim u doba pandemije!? Ovo je bilo očajničko pitanje/zaključak mog sina nakon mesec dana „smaranja“ u kući sa svojim roditeljima…
Da li šerpujemo zato što smo osetili deo onoga kroz šta neki ljudi prolaze godinama? Šta će biti kada nam ukinu kućni pritvor? Da li ćemo, pošto nam udele slobodu kretanja, da utihnemo?
Umjesto frazera i lažljivaca iz oblasti politike na novinskim stranicama pojavili su se profesori i doktori, a dotad mentalno raskalašena publika, suprotno ranijoj praksi, ukazala im je povjerenje…
Ispijanje kafe, piva i vina u Amsterdamu provedeno u dnevnim etapama od 2016-2019, svedoči o vremenu za koje smo verovali da se može podneti. Danas, sve to deluje kao nedostižno uživanje…
Prema Zakonu o javnom redu i miru prekršaji protiv javnog reda i mira su dela kojima se na javnom mestu ugrožava ili narušava javni red i mir. A krovovi i krovne terase zgrada nisu javna mesta.
Nijedna normalna vlast ne bi proglasila kraj pandemije i vanrednih mera i sve nas izlagala životnoj opasnosti samo zato da bi što pre održala izbore dok smo još ovako traumatizovani.
Kako ispričati vic o naprednjačkoj bandi predvođenoj predsednikom opštine kako cunja po kiši tražeći zgradu čiji će im stanari dopustiti da na njenom krovu održe svoj ulizički performans…
Posmatrao sam krovove kuća osvetljenih vatrom koja je bila odgovor SNS falange na udaranje u šerpe očajnika koji danima ne izlaze iz svojih ćelija i razmišljao na šta me to podseća.
Otvorena je istraga o poljoprivrednoj kompaniji kojom upravlja TV voditelj, koja je po narudžbi Kriznog štaba Civilne zaštite Federacije BiH kupila stotinu respiratora za 10,5 miliona KM.
VIDEO – Upotreba kuhinjskog pribora u doba korone virusa i Aleksandra Vučića. Snimci iz različitih delova Beograda: šerpe, lonci, trube, bubnjevi, pištaljke, zvončići i jedan veliki gong.
Dnevnik izvanrednog stanja V: Za probleme nove normalnosti ne zna ni moja poznanica koja radi u Maxiju, a za vreme vanrednog stanja radi više nego ikada, i to pod stresom, povremeno i od 4h ujutro.
Živimo pod restriktivnim merama po ugledu na Kinu. Ali Kina ne prednjači samo u suzbijanju epidemije već i po broju anksioznih i depresivnih ljudi kao posledice prisilnog zatvaranja.
Vučić je građane, koji svoj protest izražavaju udaranjem i zviždanjem sa balkona i prozora, optužio da podrivaju jedinstvo: standardna i dozlaboga otrcana mantra svakog oveštalog totalitarca.
U domu u Sremčici neki zaposleni su se pobunili protiv uredbe o obaveznom karantinu ne samo za korisnike već i za zaposlene u domovima…
Dogodio se upad u privatni prostor, u zgrade u kojima ljudi žive, što je dodatno uznemirujuće. Šta je sledeće? Da nam ulaze u dvorišta, kuće i stanove? Da pale baklje na našim terasama?
Njegovo razdoblje je najsličnije Miloševićevom, bez obzira na njihove nominalne ideološke razlike, koje su ionako bagatelizirane u tadašnjoj koaliciji socijalista i radikala, u kojoj je i sam Vučić bio faktor.
Parlament koji mesec i po dana nije radio ništa uprkos izričitoj obavezi da se nakon proglašenja vanrednog stanja sastane i bez poziva, proglašen je za svetao primer među parlamentima sveta.
Onda je započela bakljada. Batinaši, piromani, palikuće iz vlasti pokazuju građanima kako su njihove kutlače kojima udaraju u tiganje slabo oružje. I da okupirani Beograd pripada okupatorima.
Ova noć sa paljevinom po krovovima nije pokazala samo pravu prirodu ove vlasti, nego je neočekivano (i predugo neosvešćeno) pokazala i da opozicija u liku Saveza za Srbiju nije rešenje.
Kad više nije mogao da izdrži šerpenjsku buku, autokrata je skratio zatvaranje, dok se njegova pretorijanska garda popela na ravne gradske krovove i zapalila baklje…
Šta je udaranje u šerpe? Vučić kaže da je to otimanje aplauza od lekara. Zašto onda nije platio da se mlatara bakljama i viče živela struka. Ili ako ne baš struka, onda na primer: živeli lekari.
Neće nas otključati ako ne razvalimo vrata. Kad ustav i zakone ruši onaj koji je zadužen da ih čuva kao najveće svetinje, sveto je pravo i dužnost građana da stvari zakona uzmu u svoje ruke.
Pošto pandemija utihne nemojte očekivati vijesti o tome da je koronu savladala nauka, već se pomirite s činjenicom da su pobjedu nad virusom zapravo izvojevale države-nacije.
Skoro svaki 10. zaraženi je korisnik socijalne zaštite. Od ukupno 30 ustanova u kojima je registrovan virus 20 je javnih, sa preko 2.000 korisnika. Nije pomogla zabrana poseta domovima za starije.
Pred slovenačkom televizijom su se pre tri dana skupili prolaznici i biciklisti u svojoj protestnoj vožnji gradom, i pljeskali i uzvikivali pozdrave ovoj instituciji i njenim radnicima.
Nakon informacije da su bliski saradnici patrijarha oboleli od virusa, obaveza SPC bila je da obavesti javnost a pre svega svoje vernike o zdravstvenom stanju vodećih ličnosti Crkve.
Pre neki dan sam sedeo u parku kad mi je prišao čuvar i rekao da se park zatvara. Sledećeg dana tu je nikla ograda. „Bodler je voleo da bude sam“, pisao je Benjamin, „ali je želeo samoću u gomili“.
Magarac iz naslova je Vučić. Bliže određenje je – Buridanov magarac. Kao taj magarac, i Vučić treba da izabere između dve za njega podjednako primamljive opcije da kinji žitelje Srbije.