Đinđić između mita i stvarnosti
Krajem jula, nekoliko dana pre nego što bi napunio 70 godina, izašla je intelektualna biografija Zorana Đinđića, koju je napisao Mijat Lakićević, autor više knjiga koje se tiču istorije ovih prostora.
Jeste li vi normalni?
Sa kim tačno predsednik Srbije namerava da pravi taj najavljeni pokret normalne i pristojne Srbije? Sa svojima koji su godinama ubeđivani, podmićivani, učeni po partijskim „akademijama“?
Silovati ili ne?
Kao prosta ekstenzija borbe za porodične vrednosti, šta ne postigne tradicionalni moral, blaga srpska crkva i zanemoćala policija, to će da izvede ekskluziva srpskog novinarstva.
Za koga se mole ruski svetitelji
Prvi čovek ruske crkve je u prvom obraćanju nakon proglašenja mobilizacije rekao da je svako ko umre u ratu, izvršavajući dužnost i zakletvu, učinio delo žrtve za druge.
Prava i kriva Evropa
Jasno je o kakvim to „evropskim vrednostima“ koje „nisu isto što i vrednosti EU“ sanjaju ovdašnji ljotićevski propagandisti, nikolajevci i političko-pravoslavni fundamentalisti.
Đorđa Meloni nije Musolini
Druge vlade, govorio je Gi Debor, s divljenjem gledaju na Italiju zbog mirnog dostojanstva s kojim se valja u blatu. Danas je to preterani optimizam. Ovo nije blato već živi pesak.
Logor Sušica – 30 godina posle
Na današnji dan 1992. zatvoren je logor u Vlasenici, osnovan po naređenju komandanta Prve pešadijske brigade VRS Svetozara Andrića. Danas je Andrić član Gradskog veća Beograda.
Memoari Save Manojlovića
Vođa protesta ne može da bude odgovoran za neprirodno gašenje ekološkog ustanka. On je uradio sve što je umeo, iznenađen i uplašen uspehom, nemoćan da učini još nekoliko koraka.
Atomski ustav
Putinova vojska je u susednoj zemlji na jednom ne malom delu fronta već do nogu potučena, ali na taj poraz on odgovara referendumom, aneksijama i nuklearnim pretnjama.
Peta ruska oblast
Šest meseci posle izbora Srbija još nije dobila vladu, niti se zna kada će se to dogoditi. Ne zna to ni Gubernator, niti se sekira zbog toga. On sada čeka spektakl na Crvenom trgu.
Karikatura
Nedopustivo je da vlast uskraćuje objektivne i potpune informacije o životnoj sredini, dok istovremeno lansira optužbe i diskvalifikacije protiv onih koji na toj obavezi insistiraju.
Strah od crnog hobita
Ispod naslaga besmislica kulturalnog rata, nalaze se pitanja ne samo o zastupljenosti na ekranu, već i o tome ko može da zarađuje za život u industriji zabave kao umetnik ili stvaralac.
Neuspesi velikih sila na frontu
Amerikanci ovih dana pokušavaju da odgonetnu šta pokreće Vladimira Putina. Ali njegova invazija na Ukrajinu pokazuje da nije ništa naučio iz grešaka američke vojne politike.
Visok pritisak
Srbija će do februara 2023. dobiti pet novih zakona koji regulišu položaj pravosuđa i koji će, sva je prilika, zadržati snažan uticaj izvršne vlasti na sudstvo i tužilaštvo.
Gde ćemo živeti?
Usled rasta temperature, biljne i životinjske vrste, kao i ljudi, kreću se ka hladnijim predelima. Taj egzodus je već u toku i počinje da ugrožava biološku i političku stabilnost.
Nagrada Stanislavi Staši Zajović
Uvek neposlušna, prekršiteljka moralnog, političkog i kulturnog konsenzusa, preskakačica etničkih barijera i zidova, dezerterka iz nacionalno-patriotske i patrijarhalne časti.
Prava i dužnosti
Sva pozivanja na tradiciju, veru, navike, ne samo da ne poništavaju prava, već nikoga ne oslobađaju dužnosti da poštuju prava drugih, koliko god da ih je, danas ili sutra.
Potpisom ću te, potpisom ćeš me
Zašto se Zapad tobože zgraža nad Vučićevim ponašanjem, a u stvari ga podržava – e to je misterija, koju žitelji Srbije skupo plaćaju već čitavu deceniju. A kraj se ne vidi.
Javno gradsko zemljište i prostorna pravda
Privatizacija je glavna strategija upravljanja zemljištem i urbanističkog planiranja. Neprofitabilne funkcije nisu na listi prioriteta gradskog razvoja.
Izvoz rada ili odliv mozgova
Poslednjih godina, emigracioni katastrofizam obuzeo je i tradicionaliste i moderniste. Neutemeljene dijagnoze često rezultiraju nepotrebnim i ponekad direktno štetnim akcijama države.
Pokret za Srbiju
Rast spoljnih rizika pogoduje autokratama. Javnost je ubeđena da je Srbija u opasnosti, a opozicione stranke ne znaju kako da se tome suprotstave ni retorički niti politički.
Bilježnica Robija K.: Roko i Ćiribela
Dida je pitao: „I šta sad? Jel to znači da ja mogu gorit letriku koliko me volja, a potrošnja mi se ne broji?“ Barba Roko je slegnijo sa ramenima: „A e!“ Dida je zavrtijo sa glavom.
Vrdaj Lama, Belaj Lama i onaj treći
Šta je navelo predsednika da kači fotografije na kojima jede boršč a ne američku pitu, dok ministri inostranih poslova Srbije i Rusije potpisuju sporazume o saradnji.
O karakteristikama Putinove politike istorije
Iste tendencije vidimo u autoritarnim i desnim populističkim pokretima, antihumanističkoj ideji tržišne konkurencije i međusobne borbe ljudi.
Ucenjivački kapitalizam
Finansijska pomoć kompanijama gura nas u sve veće gubitke samo da bismo održali goli život, dok čuvamo sistem koji ne samo da generiše krize, već i ograničava moguća rešenja.
Kosmos nadomak ruke
Trudimo se da izmerimo najudaljenija prostranstva našeg svemira. Katalogizovali smo galaksije čijoj je svetlosti bio potreban gotovo čitav životni vek kosmosa da bi stigla do nas.
Kapitenska traka duginih boja
U Kataru se ne krše samo LGBT+ prava. Tokom pripreme prvenstva, na gradilištima je poginulo preko 6.500 radnika. Srbi i Hrvati složno su odbili da nose simbol otpora obespravljenosti.
Ime rata
Klika više ne čuva Rusiju, nego svoju ugroženu svemoć i neopisivo materijalno bogatstvo. Strah nastaje zbog nemoći velike sile da bez poniženja iskorači iz sopstvenog pakla.
Koga vole Srbi?
Da li su Srbima draži Rusi što beže preko granice ili Rusi što sprovode sunarodnike u kampove? Koji Rusi bi Srbi voleli da budu: oni s pendrecima ili oni u protestnom maršu?
Posle karnevala
Obećanje turbulencije je sve što je ostalo od brexita koji još funkcioniše samo kao fantazija o oslobađanju, ne od Brisela već od svakog oblika regulacije sticanja novca.
Novi srpski mit
Danas smo mi, narod, inače vladaru savršeno nepotrebni, ipak nužni za čuvanje opredmećene ili oživotvorene opsene, zapravo novomita. Samo treba to da odbijemo – bez velikih reči.
Ukrajinski izbor
Kijev će morati da izabere hoće li biti zaista evropski, tako što će učestvovati u univerzalnom emancipatorskom projektu? Ili će postati deo populističkog talasa nove desnice?
