Uhvatite Kostnera!
Uzalud je govoriti o hotelu Jugoslavija, šta je značio dok je bio nov, u šta se pretvorio za vreme rata, čega se sećamo i šta bismo da zaboravimo. Sećam se ponekog mirnog ručka sa rečne strane…
Uzalud je govoriti o hotelu Jugoslavija, šta je značio dok je bio nov, u šta se pretvorio za vreme rata, čega se sećamo i šta bismo da zaboravimo. Sećam se ponekog mirnog ručka sa rečne strane…
I novoizabrani predsednik Amerike je, kao i predsednik Srbije devedesetih, već bio na vlasti i takođe ubedio glasače da su oni koji su došli posle njega – najgori neprijatelji države.
Petog novembra 2024. zatekla sam se u avionu nad Atlantikom. Nisam imala Wi-Fi i našla sam se u situaciji Šredingerove mačke u kojoj Tramp pobeđuje i ne pobeđuje dok ja sedim iznad oblaka.
Novi predstavnici američke spoljne politike su prijatelji aparthejda, okupacije, jevrejskih naselja na teritorijama i ratova. U poređenju s njima, Tramp je umeren i uzdržan. Možda ih i obuzda malo.
Reč na promociji knjige Mitje Velikonje „Ukrajinske vinjete“ – Iako se prevashodno bavi fenomenom kulture u ratu, Velikonja smatra da je etno-politika posledica, a ne uzrok real-politike.
Tehničar je, namerno ili ne, pokazao da u kontrolisane sadržaje neminovno probija i nešto zbilje. Druge detalje će utvrditi televizijska istraga. Ona je brža od one istrage koju stvarno čekamo.
Picula je održao govor u Evropskom parlamentu i izrazio saosećanje za žrtve u Novom Sadu. Ali je izrekao i dve rečenice koje su jasno pokazale čuvarima ovdašnje distopije ko je u stvari on.
Ako se reč fašista koristi kao uvreda, to je u redu, ali u racionalnoj raspravi o Trumpovim uverenjima je greška. Nejasno definisana etiketa populiste praktično je izgubila smisao.
Već danima se priča o tome, krov ne može da stoji bez nadstrešnice. Ali, nije samo do krova, i bočni zid više nije siguran. Polako se artikuliše nova misao: netom obnovljena zgrada moraće da se ruši.
U prvom mandatu Tramp je povukao SAD iz Pariskog sporazuma. Bajden je svog prvog dana pokrenuo povratak u sporazum. Tramp će u drugom mandatu sigurno opet povući potpis.
Možda kompanije zadužene za radove nisu obavezne da nas informišu o poremećaju statike na novosadskoj železničkoj stanici. Neobjašnjivo je ćutanje javnih funkcionera o riziku po živote građana.
Popodne se vidi raznolikost Levkosije, lepršavi indijski šalovi, turbani Sika, dugi prsluci Pakistanaca, sve boje kože Afrike. Sve je više Rusa, Izraelaca. Kipar je možda predvorje buduće Evrope.
Iz arhive, 2021: Srce mi je slomljeno, misli Nel. Ali u našoj porodici ne kažemo: „Srce mi je slomljeno“. Mi kažemo: „Ima li keksa?“ Mora se jesti. Mora se mrdati. Mora se misliti na nešto drugo. Ali zašto?
Stratezi sad pouzdano znaju da je Kamala Haris trebalo da gostuje kod Rogana ili da se distancira od identitetske politike. Niko da se zapita zašto je propala anti-trampovska struja republikanaca.
Zajednica koja se gradi na protestima ne prihvata saradnju sa opozicijom, iako od njih stalno zahteva plan borbe. S druge strane, opozicija ne može da se dogovori ni sama sa sobom.
Trumpov drugi dolazak možda nije najava kraja sveta, ali nema sumnje da će on kormilo države predati šarolikoj grupi raskalašnih libertarijanaca, kontrol-frikova i fanatika.
Ustav su nipodaštavali svakodnevno, zakone su osorno i otvoreno bacali pod noge, kako bi se koji našao na njihovom pobedničkom putu, gazili su etičke norme, estetske naravno ništa manje.
Dok policija lovi pobunjene sunarodnike pod optužbom da ruše ustavni poredak, setimo se oslobađajuće presude naoružanim pripadnicima JSO.
Kišno veče i deset hiljada ljudi. Malo je. Ne zna se ko je više razočaran: oni što su bili ili oni što nisu bili na protestu. Ako ništa ne može da se uradi ni u institucijama ni na ulici, šta onda?
Vodeće trgovinske sile sve češće pribegavaju unilateralnim potezima za zaštitu svojih interesa. Kad bismo se bar složili da nije lepo osiromašiti suseda.
Iz arhive, 2016: Sve je duži spisak onih koji se dive nesputanoj drskosti novih lidera. Trump je postao predsednik SAD jer je Amerikancima jasno stavio do znanja da će biti upravo onakav vođa kakvog žele.
Dan primirja u Prvom svetskom ratu – Stihovi koje je Stanislav Vinaver, jedan od 1300 kaplara, napisao o učešću đaka u ovom ratu. Ova pesma je urezana i kao epitaf na njegovom grobu.
Predsednik nam je pokazao dve fotografije sebe i time se završilo javno pokazivanje tronutosti krvoprolićem. Žrtve će biti ostavljene da počivaju u nemiru slučajno preživelih stanovnika Srbije.
Razočarani gledaoci novog Džokera u Americi su izglasali svog klovna, željno iščekujući orgiju iskupljujućeg nasilja. U Srbiji još nije kasno za političko organizovanje i artikulaciju nezadovoljstva.
Teorije zavere su tu da očiste život od slučajnosti i obnove osećanje svrhe u civilizaciji bez plana i pravca. U Trampovoj Americi tehnološki napredak stoji uporedo s verovanjem u demonske moći.
Kao što je Tramp Netanjahuov brat blizanac, tako je Kamala Haris bliznakinja Benija Ganca i Jaira Lapida. Nepokolebljivi osmeh, zanosni šarm i poštenje iza kojih ne stoji ništa.
Hoće li interesi krupnog kapitala i konsultanti koji kontrolišu Demokratsku stranku naučiti lekciju iz ove propale kampanje? Hoće li razumeti političku otuđenost desetina miliona Amerikanaca?
Siledžije na ulici Novog Sada nisu bili policajci pre pokazivanja značke. I kad su je pokazali nisu prestali da budu siledžije, ali su dobili službeno pokriće post festum. Ješić to nije mogao da zna.
Dodik je elaborirao ono što je Informer kratko izložio na billboardu: „Trampe Srbine“. U njemu vide novoga Miloševića koji će sad sve preko noći riješiti. Javna adoracija obuzela je i ostale u regiji.
Posle nesreće u Novom Sadu, jedino sigurno znamo da u Srbiji ne postoji kompetentna, pouzdana i nezavisna kontrola za bilo šta, pa i za obnovu železničkih stanica ili kopanje litijuma.
Vučić nije okupirao samo institucije, on je okupirao i ulicu. U takvoj situaciji, guranje političkih stranaka na marginu (građanskih) protesta može da izazove kontraefekte.