Moderna vremena
Sastanke redakcije mesečnika Les Temps Modernes, koji je pokrenula sa Žan-Pol Sartrom, Simon de Bovoar nazivala je „najvišim oblikom prijateljstva“. Nakon 74 godine časopis je ugašen.
Sastanke redakcije mesečnika Les Temps Modernes, koji je pokrenula sa Žan-Pol Sartrom, Simon de Bovoar nazivala je „najvišim oblikom prijateljstva“. Nakon 74 godine časopis je ugašen.
Iako nema zvanične statistike, iz slučajeva koji dospevaju u javnost zaključujemo da su u Srbiji svakog meseca od strane partnera ili člana porodice ubijene najmanje dve žene, i tako godinama unazad.
Skupštinska istina je izgleda suprotna od one berlinske. Albanci se ipak nešto pitaju, a predsednik je izvestio da Srbija nema vlast na Kosovu i da treba prestati sa obmanjivanjem javnosti.
Iz nove knjige Plavog kruga: Kami kaže da nema despota ili diktatora u 20. veku koji ne bi sledio Kaligulin primer. Kada apsolutna sloboda suspenduje zakon u ime pravde, ona dovodi do ubistva.
Kao da je ovom širokom akcijom u cik zore policija na Kosovu demonstrirala prkos Vučiću i njegovom režimu i potvrdila, još jednom, nezavisnost Kosova od Srbije. Ili je, naprotiv, izašla u susret Vučiću…
Nema pravih ideja o srpskoj državnoj politici. A tamo gde nema ideja ne manjka neznanja i gluposti. Poslednji primer je proglašenje praznika svetih Ćirila i Metodija za državni praznik.
Progresivci treba da pristanu na svoje izborne poraze. Prvi put je bilo umesno pitati se kako je do toga došlo. Ali kada se poraz redovno ponavlja iznenađenje zbog toga postaje kontraproduktivno.
U mom tekstu nema poređenja SFRJ sa drugim državama kojem je Lakićević posvetio mnogo prostora, predstavljajući ga kao kontraargument (nije jasno čemu). Moj tekst nije hvalospev komunizmu…
Izgubili su konzervativci i socijalisti, a ojačali zeleni i liberali. Uz dosta veću izlaznost, što je značajan ishod ovih izbora. To će otežati izbor članova EK i ostalih položaja u EU.
Ova vlast nas neprekidno poziva na sabornost. Sabornost koja znači – misliti glavom predsednika države i obezglaviti svako drugačije mišljenje, a naročito opoziciono.
Pitanje treba li poslanici iz opozicije u ponedeljak da učestvuju na zasedanju parlamenta o Kosovu dostiže razmere „biti ili ne biti“ dileme. Kao, ako učestvuje u raspravi – opozicija postoji. A ako ne – nema je.
Osvrnuću se na tvrdnju Maria Reljanovića da je rast BDP-a u komunizmu bio ekstremno visok. Naime, podaci kojima raspolažem, govore bitno drugačije.
O knjizi Umberta Eka „Kako se piše diplomski rad“: Atraktivnost ove knjige je povezana sa magičnim procesom samorealizacije mladih ljudi. „Vaš diplomski rad je kao prva ljubav: teško se zaboravlja“.
Protestujemo zbog progona sudije Majića i tražimo da se prestane sa diskvalifikacijom stručnjaka i građana koji se ne utapaju u masu.
Po Rolfu Dobeliju, čitajući vesti samo se nerviramo zbog stvari na koje ne možemo da utičemo. Igrom slučaja, upravo je on bio domaćin foruma na kojem su gostovali predsednik i premijerka.
Sudija Majić je inficiranu mašineriju režima izazvao sasvim namerno. Tačnije bi bilo reći da taj neprijatni boravak u simboličkoj sobi za prljavi linč nije želeo da izbegne. Da jeste, morao bi da se liši svog mišljenja…
Neobično stradanje najugroženijih proizlazi iz načina na koji funkcioniše sistem što ga pedantno gradi Aleksandar Vučić. Sistem funkcioniše kao da su svi građani Srbije članovi njegove stranke.
Da li je socijalizam alternativa svemu što se događa? Čini se da je od odgovora na ovo pitanje važnije da se raščisti sa mantrom predivne perspektive koju nam uporno nameću neoliberali u Srbiji.
Islama ima isto toliko malo koliko i hrišćanstava. Postoje samo mnogobrojne struje, pravci, pravne škole, teološka učenja, koji nisu saglasni čak ni unutar pojedinih porodica.
U potpunosti se slažući sa inicijativom prof. Teodorovića i ostalih nastavnika i saradnika Univerziteta, upravi Univerziteta nudimo i nešto drugačije pravno viđenje.
Žalba sa svim prilozima na odluku Nastavno-naučnog veća Fakulteta organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu povodom optužbi za plagijat u doktorskoj tezi ministra finansija Siniše Malog.
Merkel služi kao utešna fantazija o opstanku evropskog mirovnog projekta u zemljama u kojima se on ruši. Ona je već deo istorije, a svet u kome živimo drugačiji je od njene vizije o Evropi mira i slobode.
Poslednja sezona Igre prestola izazvala je žestoku raspravu iz koje se da naslutiti da su ideološki ulozi visoki. Finale kombinuje odbijanje radikalne promene sa starim antifeminističkim motivom.
Svi govornici na tribini „Da li je i kakva levica savremenom društvu potrebna“, u okviru programa „Nije filozofski ćutati“, nedvosmisleno su bili protiv kapitalizma, a za socijalizam.
Objasniću sebe neprijateljima, postaću im blizak. Probaću da tamo prevedem i prijatelje. Sastavio sam pismo predsedniku. Otprilike, žao mi je, bio sam u neoprostivoj zabludi, nisam video vaše pregnuće.
Turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu insistira da Turska ima pravo da, bukvalno, „buši“ u vodama Kipra, kako bi zaštitila narod i državne interese.
Pod krinkom tehničkih izmena, vlast zadire u mogućnost političkog udruživanja. Opozicija se guši neslobodnim izborima, nasiljem, hapšenjima. Ubuduće, to će se svesti na brisanje i zabranu.
Od odbacivanja svih vidova emancipacije, preko površnih i ignorantskih rasprava o novom uređenju kraljevstva do bordela – to je sažetak istorije (političkih) ideja u „Igri prestola“.
Štrahe je mogao da se pohvali podrškom srpske manjinske zajednice u Austriji, koja je, sledeći svoje lidere Dodika i Vučića uvek raspoložena da podrži političare njegovog kova.
U toku je velika transformacija kulture sećanja u Srbiji. Jasno se prepoznaju neke od karakteristika te prakse – od samovolje do rusofilskog nastojanja aktuelne vlasti.
Kako reći da završetak jedne deonice auto-puta ne znači ništa više od pukog završetka jedne deonice auto-puta, ma koliko ona našim nemarnim neimarima bila nesavladiva?
Metod obračuna protiv Vujovića, naravno, nije nov. Staljinizam u zenitu. Prvo protivnika proglase izdajnikom, pa lopovom ili obrnuto, svejedno.