Političke posledice izolacije
Brinem za usamljene vaspitače i usamljene političare, usamljene pisce i usamljene ekonomiste, usamljene arhitekte i usamljene filmske stvaraoce, usamljene organizatore i usamljene umetnike…
Brinem za usamljene vaspitače i usamljene političare, usamljene pisce i usamljene ekonomiste, usamljene arhitekte i usamljene filmske stvaraoce, usamljene organizatore i usamljene umetnike…
Ako je iko sumnjao da su žitelji Srbije bili žrtve iživljavanja siledžije na mestu predsednika, juče je dobio potvrdu da je bilo tako. Da nije, Vučić svoje pristalice ne bi u krdu izvodio pred parlament.
Bez udaje za bogatog Darsija Elizabet čeka težak život sa ispod 50 funti godišnje. Time je plaši prečasni Kolins prilikom prosidbe. U tom smislu, podsticaj da se zaljubi u Darsija gotovo je neodoljiv.
Dio javnosti koji se pobunio zbog najave bleiburške mise u sarajevskoj katedrali podnosi mnogo gore stvari koje se događaju u Hercegovini, od Širokog Brijega, preko Mostara do Gacka i Stoca.
Praksa paljenja kuća neprijatelja je dug militarističkoj tradiciji koju je SRS negovala tokom ratova devedesetih, kada su njene paravojne formacije praktikovale ovakve vidove ubeđivanja na terenu.
Štrajk glađu protiv štrajka glađu, obostrana skrušenost posle seljačke tuče. Ono što ne jedu jedni ne jedu ni drugi. Saglasnost u jelovniku bi mogla da bude dobar početak uzajamnog sklada.
Za razliku od ljudi koji se zaraze koronom pa idu u izolaciju, zaražene vlašću vlast šalje među narod. I to ne radi imunizacije krda već da bi se smanjio imunitet na ovu vlast.
Bojkot je do sada bio siguran način da prepoznamo opoziciono opredeljene stranke. Opozicione stranke su za bojkot. Ostale to nisu, pošto nameravaju da učestvuju na Vučićevim izborima…
„Predsednik Republike izražava državno jedinstvo Republike Srbije“. „Političke stranke ne mogu neposredno vršiti vlast, niti je potčiniti sebi“.
Čitanje zapisa iz vremena epidemije side u izolaciji zbog pandemije korone: Više od četvrt veka posle Džarmanove smrti, u bolnicama se smrti umnožavaju kao opale latice bulki u njegovom vrtu.
Razočaran konvencionalnom ekologijom, Servigne je najistaknutiji pripadnik mlade generacije mislilaca, naučnika i aktivista koji sebe nazivaju, ne bez ironije, kolapsolozima.
Vrhovni sud Izraela je odbacio peticiju protiv mogućnosti da Netanjahu kao krivično gonjeno lice sastavi novu vladu. Odbačena je i peticija protiv koalicionog sporazuma Netanjahu-Ganc.
Krizni štab se sa pozicija instrukcija za ponašanje u prevozu povukao na pozicije predloga, a pod naletom Vučića. U prevoz mogu da uđu svi. Maske – ništa. Rukavice – ništa. Odstojanje – ništa.
Kakav je svet u kojem virus i ne postoji i potiče iz laboratorije, u kojem su epidemiju izmislili i njome upravljaju vladari iz senke, u kojem je vakcinacija samo paravan za ubrizgavanje čipova…
Ne može se milom umoliti vlasnik svih odluka da poštuje makar jedno slovo zakona. On će svoje izbore svakako dobiti i tu bi bio kraj svake nade u mirno pristajanje na ovo u čemu smo do guše.
Za prvi dan slobode posle ukidanja zabrane kretanja, iz autorkine poslednje zbirke: „U snu sam brzonoga kô nekad, trčkaram stepenicama uz lak klepet, hodam slobodno nesvesna da sam slobodna…“
Skupština danas raspravlja o ukidanju vanrednog stanja, pri čemu su razlozi za ukidanje vanrednog stanja praktično isti kao oni koji su pre 7 dana bili razlog da vanredno stanje ostane na snazi.
Građani su lupanjem u šerpe pokazali da su provalili Vučićevu nameru da pomoću epidemije učvrsti ulogu oca srpskog naroda, da se nametne kao Atasrb, srpska verzija Ataturka.
Klona je ženskog roda, možda stvarno roditeljka, ali apstraktno ovlašćena roditeljka, čuvarica duševnog mira i suza gospodara i dobrobiti njegove dece, u skladu sa sloganom: Za našu decu!
Nepotrebno je prekršen Ustav prilikom proglašenja vanrednog stanja. Nepotrebno je ograničena sloboda medija. Nepotrebno je kršeno pravo na pravično suđenje. Nepotrebno je zabranjeno kretanje.
Političari svoje sunarodnike više ne doživljavaju kao sugrađane, već kao zaposlene. A poslodavac zaposlenom može dati posao, otkaz, može ga ponižavati, opljačkati, prevariti ili ignorisati.
Ej, osoba koja od 2012. naovamo ne prestaje da cmizdri i zapomaže, da teško uzdiše i roni gorke suze nad samim sobom, hoće sada da nam objasni kako se – plakanjem ne dobijaju glasovi.
Američki demokrati treba da organizuju sopstvene večernje konferencije za novinare, a to što ih je Trump prepustio samima sebi guverneri treba da iskoriste za izgradnju paralelnog polisa.
Zar sam baš ja morao da živim u doba pandemije!? Ovo je bilo očajničko pitanje/zaključak mog sina nakon mesec dana „smaranja“ u kući sa svojim roditeljima…
Da li šerpujemo zato što smo osetili deo onoga kroz šta neki ljudi prolaze godinama? Šta će biti kada nam ukinu kućni pritvor? Da li ćemo, pošto nam udele slobodu kretanja, da utihnemo?
Umjesto frazera i lažljivaca iz oblasti politike na novinskim stranicama pojavili su se profesori i doktori, a dotad mentalno raskalašena publika, suprotno ranijoj praksi, ukazala im je povjerenje…
Ispijanje kafe, piva i vina u Amsterdamu provedeno u dnevnim etapama od 2016-2019, svedoči o vremenu za koje smo verovali da se može podneti. Danas, sve to deluje kao nedostižno uživanje…
Prema Zakonu o javnom redu i miru prekršaji protiv javnog reda i mira su dela kojima se na javnom mestu ugrožava ili narušava javni red i mir. A krovovi i krovne terase zgrada nisu javna mesta.
Nijedna normalna vlast ne bi proglasila kraj pandemije i vanrednih mera i sve nas izlagala životnoj opasnosti samo zato da bi što pre održala izbore dok smo još ovako traumatizovani.
Kako ispričati vic o naprednjačkoj bandi predvođenoj predsednikom opštine kako cunja po kiši tražeći zgradu čiji će im stanari dopustiti da na njenom krovu održe svoj ulizički performans…
Posmatrao sam krovove kuća osvetljenih vatrom koja je bila odgovor SNS falange na udaranje u šerpe očajnika koji danima ne izlaze iz svojih ćelija i razmišljao na šta me to podseća.
Otvorena je istraga o poljoprivrednoj kompaniji kojom upravlja TV voditelj, koja je po narudžbi Kriznog štaba Civilne zaštite Federacije BiH kupila stotinu respiratora za 10,5 miliona KM.