Šest lica propituje pisca – The Handke Project
Malobrojna beogradska publika je u Bitef teatru mogla da vidi predstavu Jetona i Bljerte Neziraj „Projekat Handke ili pravda za Peterove gluposti“.
Strategija, komedija, farsa
U reakciji Brnabić na nastup Mihajlović na nezavisnom mediju, glavni problem je otvoreno zagovaranje stava da se ne sme komunicirati sa medijima koji kritički izveštavaju o vlasti.
Konačno, partizani
Odlukom da ne igra u završnici takmičenja KLS-a Partizan je postupio u skladu s časnim imenom kluba i tradicijom iza njega – mislim i na onu narodnooslobodilačku iz 2. svetskog rata.
Čiji si ti mali?
Nemački kancelar ne dolazi u Beograd da pregovara, nego da izdiktira zahteve i uslove. Vladar će možda morati da se opredeli za još jedno istorijsko „ne“, u ovom času ni on još ne zna kome.
Dep protiv Herd – Titanik i ledeni breg
Suštinska tema više nije samo suđenje već zaključci i uopštavanja koja iz njega proizlaze, a tiču se zaštite od nasilja u porodici. Tekst Dijane Malbaše obiluje takvim interpretacijama.
O Rusiji i Ukrajini
AUDIO i transkript – Razgovor Dejana Jovića, urednika Tragova: časopisa za srpske i hrvatske teme sa Milanom Subotićem, autorom knjige „Napred, u prošlost: studije o politici istorije u Poljskoj, Ukrajini i Rusiji“.
Tridesetogodišnjice
Ređaju se tridesetogodišnjice nezavisnosti, početka rata, prvih žrtava, pokolja, otvaranja logora, opsedanja gradova: cela decenija biće obeležena tim tačkama raspada Jugoslavije.
Mir, stabilnost, Koraks
Izlaganje na promociji Koraksove knjige Bez reči: U najnovijim epizodama Koraksove sage dominira Vladimir Putin. On je sad gospodar života i smrti Koraksove Srbije.
Žaljenje kao učenje
Učenje je glavni zadatak mozga u žalosti, koji je dugo zasnivao svoje proračune na pretpostavci da će voljena osoba biti tu. Šta se događa kad predviđanja našeg mozga postanu sasvim pogrešna?
Ko je ubio Jovana Skerlića?
Neobjavljeni Pogovor za knjigu Momčila Đorgovića: Iako još bez uticaja na širu društvenu javnost, dijalog o Srbiji danas veoma je intenzivan. Učesnici tog dijaloga različito su motivisani…
Zamor zapada i Putinova pobeda
Putin ne sme kontrolisati Crno more i izgladnjivati Afriku i Bliski istok. Ne treba mu omogućiti da pali i gasi grejanje po Evropi. Važno je da se Ukrajinci bore duže nego što to njemu odgovara.
Neosvojive kapije Irana
Likvidacije koje se u poslednje vreme događaju u Iranu pokazuju da je Izrael u ovoj zemlji prešao na taktiku izazivanja haosa. U fudbalskom žargonu to se zove yalla balagan (počinje zabava).
Ravnoteža moći
Kisindžer savetuje da se radi na uspostavljanju ravnoteže sila u Evropi i u svetu kojoj bi Rusija mogla da doprinese. Ali problem je u tome što to Evropi više nije potrebno.
O bregu i Muhamedu
Da je Putin čovek od principa, on bi pozvao Vučića kod sebe kad već Lavrov ne može kod Vučića. Da je Vučić čovek od principa, on ne bi krivio komšije nego bi spremio avion pa pravac Moskva.
Pitanje doma
Kada mi poljski vojnik u crnoj uniformi ponudi šolju supe, jer misli da sam izbeglica iz Ukrajine, shvatam da Evropa još nije shvatila. To je pitanje bez odgovora. Vojnik je teško naoružan. Smeši se.
Bilježnica Robija K.: Spas planete
Dida je pitao: „Zašto bi se spasila planeta ako bacin plastiku u žutu umisto u kafenu kantu?“ Barba Tripun je rekao: „Zato jerbo će se onda iz žute moć reciklimirat, cukunu! Bereš?“
O-pros-ti bo-že!
Predsednik je osavremenio tekst svoje zvanične zakletve i na kraju ubacio „tako mi bog pomogao“. I to nije anahrono proklamovanoj sekularnoj državi nego je – približavanje Americi.
Može ali neće
Predstavnik vladajuće stranke je rekao: „I Boris Tadić je treći put bio kandidat… Može i Aleksandar Vučić za 5 godina ponovo da bude kandidat, ali on to neće zato što to nije u duhu demokratije.“
Litija za neutralnost
Na satiričnoj pravoslavnoj fejsbuk stranici Hyperdox Herman na engleskom može se naći adaptacija novozavetne priče o milostivom Samarjaninu u kontekstu ukrajinskog rata.
Smeh pod vešalima
O knjizi Radeta Radovanovića „Smeh pod vešalima. Sve što ste želeli da ne znate o ratu na Kosovu“ – kao dopisnik RSE izveštavao je o ratu, a 30 godina kasnije napisao knjigu o tom ratu.
Američka desnica u Mađarskoj
Američki konzervativci su ove godine svoju konferenciju prvi put održali van SAD, u Budimpešti. Viktor Orban je bio glavna atrakcija, uz prateće vokale lidera evropske ekstremne desnice.
Neko je oklevetao familiju
Poznato je da se Zorana i Đuka ne vole. Njihova netrpeljivost je proizvod razumevanja odanosti prema tvorcu legla u kome oboje imaju udoban smeštaj. To je već javni sukob u samom centru sekte.
Gde je nestalo cveće
Zemfira je na koncertu u Moskvi otpevala svoju pesmu „Ne pucajte“. Izvorno, pesma je govorila o ratu u Čečeniji. Ali svima na koncertu je bilo jasno da se pesma ovaj put odnosi na rat u Ukrajini.
Narod protiv Amber Heard
Ovaj slučaj kao da se dešava u paralelnoj stvarnosti, daleko od uticaja feminističkih pokreta koji su ohrabrivali žene da bez straha progovore o nasilju i pokazuje mi sve domete moje naivnosti.
Od diletantizma do rata
Prikaz memoara Andreja Kozirjeva, Jeljcinovog ministra spoljnih poslova: Bio je najproameričkiji ministar u istoriji Rusije, iako izgleda ne shvata glavnu kontradikciju američko-ruskih odnosa.
Rat i mir patrijarha Kirila
Procene o visini finansijskih sredstava ruskog patrijarha, bez nekretnina, idu i do nekoliko milijardi dolara. Ruska crkva je to negirala i poručila da Kirila evropske sankcije neće zastrašiti.
Vazali i ostali
U odnosu Srbije i EU u ponašanju Srbije je bilo više licemerja nego u ponašanju Evropske unije. Nekog poput Srbije ne biste trpeli ni za kafanskim stolom, a kamoli da ga primite u kuću.
Naprednjački dim
10 godina od pokretanja inicijative Belih traka i 30 od ratnih dešavanja, opštinske vlasti Prijedora su zabranile javno okupljanje, pribegavši novim strategijama suspendovanja sećanja na žrtve rata.
Mir za Ukrajinu
Pošto je jasno da ulazak u Putinov bunker negde u Moskvi ne može biti deo razumnih planova zapada, moramo se zapitati kako bi ta konačna pobeda Ukrajine trebalo da izgleda.
Hrvatsko-srpska ogledala
Prateći ovih dana svađe između čelnih ljudi Hrvatske i Srbije padaju mi na pamet Azrini stihovi: „Malo ih je i puno galame. Obično razbiju sva ogledala na koja naiđu, da ne ostane ni pomen na ljepotu“.
Ukidanje konverzije: nema tela – nema dela
Goran Vesić je rekao da je Grad Beograd zatražio da se ukine institut konverzije prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu.
Prijedor, 360 kilometara od Beograda
Krajem maja 1992. vlast u Prijedoru je naredila nesrpskom stanovništvu da označi svoje kuće belim čaršavima, a u narednom periodu su pri izlasku iz kuće morali da nose bele trake na rukavima.
