Zloupotrijebljeni Dante
Milošću političkih tumača besmrtnog pjesnika, osjećamo se Talijanima, čak ako i nije sasvim jasno na koji način, u odnosu na koga, i prije svega što točno znači „osjećati se Talijanima“.
Milošću političkih tumača besmrtnog pjesnika, osjećamo se Talijanima, čak ako i nije sasvim jasno na koji način, u odnosu na koga, i prije svega što točno znači „osjećati se Talijanima“.
Režimski štab za propagandu veruje da od Vučića stalno treba praviti žrtvu. I dobroćudni Marković im se namestio. Aha – povikaše u glas – Marković bi da strelja Vučića.
To što je Loznica ukinula prostorni plan i dalje ništa ne znači. Već sutra nikakva formalna ograničenja za naprednjake neće biti obavezujuća. Znamo to iz brojnih primera.
Bilo bi šteta propustiti priliku da se jasno kaže NE održavanju partijskog pravosuđa, ali i svemu drugom što trenutne vlasti planiraju, rade i simbolizuju punih deset godina.
U Kolubari se više ne kopa ugalj, nego blato. Mića nije o tome znao ništa. Pre toga je radio samo sa ćumurom. Raspustio je stručni savet u sistemu od važnosti za opstanak zemlje.
Pojedine odredbe vrlo su progresivne, ali ih obesmišljava izostanak prava na minimalnu zaradu, sindikalno organizovanje, kolektivne pregovore, stupanje u štrajk.
Borba za životnu sredinu ne može da se odvija mimo političke i klasne borbe, niti je „apolitična“ pozicija moguća u društvu koje se svesno prepušta izrabljivanju i zagađenju.
Stranački vojnik je svoj javno-politički život položio na oltar devastacije elektroenergetskog sitema. Koji će feudalac blizak vladaru od ovog pustošenja imati koristi saznaćemo uskoro.
Ne plaši nas samo sopstveni nestanak; užasava nas nestanak onog što volimo. Užasava nas pomisao na život u praznom, opustošenom svetu. Postoje katastrofe koje ne želimo da preživimo.
Vučić u izbornu kampanju ulazi kao – opozicija. Može se to reći i ovako – Vučić u trku za predsednika republike ulazi kao svoj najozbiljniji protivkandidat. Da li Vučić na vlasti strepi od Vučića iz opozicije?
Počela je borba protiv zarobljene zemlje koju više niko ne može da ospori, sem otuđene elite koja je toliko gladna novca da je spremna da rasproda tlo pod nogama.
Predstavnici partija levice u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini srozali su ideologiju na vic, kao logičnu posljedicu strukturalnog oportunizma i koketiranja s nacionalizmom.
Levi metodi, levo rezoniranje uveliko postoje i dokazuju se „na terenu“. Treba ih slediti, pomagati im i podmetnuti leđa kad treba. Jedino je to mogućno u ovoj fazi raspada.
Šta bi jedan crkveni pastir drugo mogao imati na umu i brizi, osim bdenja nad pobožnošću svojih eparhijana? Međutim, Čanak je ekskomuniciran iz jednog drugog kolektiva.
Da li se „država“ ukazala u činjenici da je ubojicama obitelji Zec, nakon što su priznali taj i mnoge druge zločine (bez prisutnosti advokata), dodijeljena cijela hrpa državnih odlikovanja?
Tiranija se ne pravda nacionalnom bezbednošću, već zato što su joj podvrgnuti Palestinci. Zato predsednica Vrhovnog suda mirno spava sve dok se ne dira u prava izraelskih Jevreja.
Jedan će radnik početi da sa „Ambasadora“ skida predsednikovu frizuru, drugi radnik čelo, i modelu kroz glavu mora proći stih iz lektire: „Iskopaše ti oči, lepa sliko…“
U zemlji živih mrtvaca, demokratske ustanove, baš kao i zdrava životna sredina, čisti su višak. To je Vučićeva poruka koju je u petak poslao preko parlamenta svim žiteljima Srbije.
Centrizam bez procedure nema smisla. Ako neka od partija odbacuje sama demokratska načela, insistiranje na održavanju jednake distance čini nas saučesnicima u napadu na demokratiju.
Da li brzina kojom su izdati prekršajni nalozi zbog blokade saobraćaja tokom protesta, upućuje na zaključak da je MUP nezakonito koristio sistem biometrijskog nadzora?
Policija neće da obezbeđuje protivzakonite radnje, kako nam je predsednik Srbije lepo objasnio. Sad shvatamo zašto policije nikad nema tamo gde vlast krši zakone.
Sad živimo u stabilnom miru. Čuva nas autokratska stabilokratija, sunovraćujući ovo društvo u mirnodopsko ovovekovno, sasvim moderno istrebljenje.
Govor na uručenju priznanja Vitez poziva: Uveren sam da su pobuna i otpor centralni deo smisla, bez toga ostaje samo ponizno pristajanje i umiranje u strahu od sopstvenih misli.
Živela je život koji je svrstava u imaginarni globalni ženski Panteon: samostalna, hrabra, biseksualna, aktivistkinja, antirasistkinja, antifašistkinja, usvojila dvanaestoro dece.
Kako je iz javnosti nestao bauk migranata, desnica je u Covid-19 pronašla način da zadrži utjecaj, politizujući zdravlje kao što je pokušavala da negira klimatske promjene.
Projektovan da bude na čelu državne sile, koliko legitimne znaće se tek na kraju. Prvo u sektoru odbrane a zatim policije, opčinjen snagom koju ne poznaje i crnim mundirima.
Najrealističniji pogled će ovaj skup tumačiti kao uvod u stvaranje bloka država koje će SAD koristiti u svom ideološkom pohodu i sve oštrijem geopolitičkom sukobu sa Kinom i Rusijom.
Protekle dve subote svakako su uticale da se sačuvaju životi jednog broja građana, predviđeni za uništavanje, ali još uvek je mnogo onih izloženih neposrednoj opasnosti od planova i opasnih namera.
Građanska odlučnost i solidarnost su učinili da se strah iz potlačenih građana preseli u vladajuće strukture. U danima koji dolaze nikako ne treba dozvoliti da vlast ovu činjenicu relativizuje.
Usudili smo se da idemo do kraja protiv jedne režimske odluke. Režim je prihvatio zahteve da nas spreči da zbacimo čitav sistem tiranije, što bez svojih političkih predstavnika teško da ćemo uspeti.
Pred nama je veliki posao, ali, mada zvuči idealistički, od prošle dve subote ne mogu da se otmem utisku da smo kao građani tom poslu dorasli i da je to moguće.
Ako vladalac krši ustavni i zakonski poredak, ako prekoračuje svoja ustavna ovlašćenja, ako se koristi vaninstitucionalnim putevima, on odbacuje ustavni poredak. Tada građani imaju pravo na pobunu.