Dara i mera o Jasenovcu
U jednom je predsednik u pravu – srpski udžbenici istorije zaista loše pišu o Jasenovcu. Uzmimo Istoriju za 8. razred osnovne škole Vajagića i Stošića, u izdanju Kletta. Šta srpski đaci tu čitaju na str. 159?
U jednom je predsednik u pravu – srpski udžbenici istorije zaista loše pišu o Jasenovcu. Uzmimo Istoriju za 8. razred osnovne škole Vajagića i Stošića, u izdanju Kletta. Šta srpski đaci tu čitaju na str. 159?
Saznali smo da se razboleo predsednikov brat, koji „ima obostranu upalu pluća“. Ali o takvom bolesniku „ološ“ je izgovarao razne gadosti, kako je lično saopštio predsednik, uz razmetljivo zapomaganje.
Govor koji su u pozorištu čule ministarka Darija i Ivana Žigon, predstavnica Multimedijale, predsednik je sam sastavio: sve radim bolje od drugih, čitam i pišem u kolima, u avionu…
Vlast je jednoj ulici u Nišu dala ime pre godinu dana preminulog glumca Desimira Stanojevića-Deska. Da bi ulica ponela to ime obrisano je drugo ime koje je ulica do tada nosila, ime Milutina Bojića.
Nevakcinisani ima milionske zalihe različitih vakcina. Najviše u regionu, možda i u Evropi, pa opet, on se ne vakciniše, jer je zabrinut za druge, za stanovništvo koje neprestano podstiče na vakcinaciju.
Ako bi neko izmislio mašinu koja proverava sumnje, nazovimo je poligraf, i ako bi sumnjičavi vladar verovao samo mašini koju on nadgleda, podanici bi stajali u redu da dokažu da su nevini.
Ministarka je donela sledeće dve odluke: obustavlja se rad na Nacrtu zakona, a radna grupa na sledećem sastanku započinje rad na tzv. Osnovama za izmenu i dopunu Zakona o zabrani diskriminacije.
Dok vlast traži balans između ekonomije i zdravlja, nije zgoreg da mi pogledamo bilans i osvrnemo se na ekonomske posledice Vučićeve vladavine u prethodnih osam godina (2013-2020).
AUDIO – Zagrebačka sesija Krokodilovih razgovora o reviziji istorije, govore Tvrtko Jakovina, Miljenko Jergović, Dubravka Stojanović, Dana Budisavljević, Ida Prester, Goran Vojnović, Vlado Vurušić.
Da li bi uređeno šetalište duž reka pomoglo da barem Beograđani, ako ne i Beograd (jer Beograd na vodi nije silazak Beograda na obalu, već neprijateljski desant, agresija na obalu) siđu do reke.
Vest da je Vladimir Cvijan mrtav već tri godine, a da javnost ne samo za to ne zna, nego ne zna ni kako je njegov život okončan, zaista je odjeknula Srbijom, već naviklom na bombe raznih vrsta.
Era je izvodio ceremonije čije je značenje samo on znao, da bi ih u sledećem trenutku zaboravio. Bio je posvećenik prolaznosti i imao najveću neposrednost koju sam ikada video kod umetnika.
Nije hteo Nebojša ni da me prisluškuje ni da me ubije, nije on bio „uvezan“ u to, nisam to ni pomislio, a ni sad to ne mislim – tako nekako Vučić. I dodaje: pošto ni ja nisam bezgrešan, praštam drugima.
Primiću od svake vakcine po malo. Lončar i Darija su mi smutili predsednički koktel: Fajzer, Sinofarm, Sputnjik V, AstraZeneka, Moderna, Džonson&Džonson i SrBski melem sa Torlaka.
Povodom učešća dece u proslavi AVtokratorovog rođendana neki mediji su istakli paralelu sa Titom i Danom mladosti. Ta paralela je, razume se, samo pojavna i u velikoj meri promašuje suštinu.
Autor spomenika Stefanu Nemanji biće zadužen za uređenje parka u marini Dorćol, gde će biti postavljene njegove skulpture. Ruski vajar želi da učestvuje i u podizanju spomenika kralju Aleksandru.
U intervjuu za Sport klub Muslin se osvrnuo na događaje iz 2017. i rekao da je smenjen jer je odbio Kokezino naređenje u vezi sa sastavom tima, kao i da ne optužuje igrače jer oni „gledaju svoje karijere“.
18. marta 1871. izbio je sukob između vojske i građana na Monmartru, u kojem su pripadnici Nacionalne garde prišli građanima. Sukob se završio streljanjem dva generala i pobunom Pariza.
Na izborima u Nikšiću Đukanovićeva partija je pokazala da je i dalje najjača snaga u Crnoj Gori, dok su klero-nacionalisti, uprkos propagandnoj i finansijskoj pomoći iz Srbije, jedva dosegli većinu.
Najveći problem našeg društva je to što su nas ubedili da je politika isključivo delatnost stranaka. Ovakvo stanje građane parališe i oduzima im svest o sopstvenoj snazi u društvenoj dinamici.
Sa Šotrinim „Aleksandrom“ već se može govoriti o nekoj vrsti „nacionalnog“ istorijskog žanra: pod krinkom igrane serije plasira se tobože istorijski sadržaj po želji i potrebama srpskog nacionalizma.
Pokret protiv pušenja je imao uspeha ne samo zbog potrebe ljudi za čistim vazduhom, već i zbog želja poslodavaca za boljom radnom disciplinom i uspešnijim pretvaranjem radnika u ljudski kapital.
Uz Pepea su rasla moja deca, razdragani klinci koji su svog junaka videli kao borca i zabavljača, neodoljivog govornika ludačkog francuskog slenga. Pepe le Tvor nikada neće biti zaboravljen…
On predlaže da je „ako nema medijske usluge u inostranstvu“ ili se „izvorni program prekraja i u njega ubacuju reklame“, REM u obavezi da naloži operatoru da isključi program iz kablovske mreže.
Javna rasprava je od 8. marta do 2. aprila. Pokrenuta je tiho, kao i uvek kada se nešto sprovodi javno samo zato što mora.
Sada kada je i Vučić to prihvatio, DJB bi mogla da razradi svoju borbu protiv antisrpskih udžbenika. Zašto se zaustaviti na bacanju samo jednog udžbenika i zašto samo u Beogradu?
Do nedavno niko ne bi poverovao da je obim avio transporta moguće smanjiti za 60% za samo jednu godinu. A to se dogodilo 2020. I da li je svet preživeo?
Ono što je zajedničko filmovima kao što je Dubina dva je da u njima figurira značajno vizuelno odsustvo. To odsustvo je upravo ono što ih, na jedinstven način, čini filmovima političkih pejzaža.
Ne verujte svojim očima, verujte poligrafu, kaže Vučić. Da li je vaš razum zdrav proveriće poligraf. Nije vam ni potreban razum, dovoljan je poligraf. Što je respirator za pluća, to je poligraf za mozak.
Nije moja tema, ali sedim i čekam da se vakcinišem, pa o čemu drugom nego o osujećenom državnom udaru. Dakle, da li je verovatno da je Vučić obavio 1.500 razgovora za godinu dana?
Nastavak polemike sa Zoranom Milutinovićem povodom njegove knjige „Bitka za prošlost: Ivo Andrić i bošnjački nacionalizam“: Prekoren sam jer se nisam distancirao od džamijskih čitača Andrića.
Veliki čovek reformi. Tako glasi naslov teksta kojeg je povodom dvogodišnjice smrti Zorana Đinđića Desimir Tošić objavio u Ekonomist magazinu 7. marta 2005. godine.