Koncesija i dimna zavesa
Er Srbija ima značajnu ulogu u otkazanim i zadocnelim letovima. U ekspanziju se upustila gotovo avanturistički, bez dovoljno aviona, posada i mehaničara. Ali je miljenica vlasti.
Er Srbija ima značajnu ulogu u otkazanim i zadocnelim letovima. U ekspanziju se upustila gotovo avanturistički, bez dovoljno aviona, posada i mehaničara. Ali je miljenica vlasti.
Sve o koncesiji za aerodrom je tajna. Možda ugovor propisuje da novi terminal treba da prokišnjava i kakve će boje biti kofe za sakupljanje kišnice. Možda niko nije vršio nadzor.
Radoš Ljušić u prepredusretljivom „Danas“-u prilaže tumačenje protesta protiv samodržavlja jezikom i metodama nauke. Ili o Miri koja izgleda kao spremačica, a stigla je u SANU.
Da bismo izdržali sve buduće izazove, biće nam potrebni ljudi poput Asanža. Ko će drugi razotkriti zloupotrebe i nezgodne istine koje oni na vlasti žele da zadrže u tajnosti?
Da je po pravdi, kao što nije, ministrova rečenica je trebalo da vrvi od znakova pitanja jer je upitno sve što je rekao o svom „znanju“ da Nemačka krije ubicu Olivera Ivanovića.
Predgovor za novu knjigu Peščanika – Imate li Ljude u mračnim vremenima? „Nemamo“, odgovorio je prodavac, „ali mi smo ti ljudi“.
Razgovor o autoritarnim potezima poljske vlade, rusofobiji i starim nacionalnim traumama, slabljenju katoličke crkve, Putinovom porazu i pokušajima revizije mape Evrope.
Visoki savet tužilaštva po prvi put je primenio svoja nova izborna ovlašćenja. Već prvi izbor javnih tužilaca po novim pravilima doveo je do neverovatne situacije čak i za srpske uslove.
Da scena bude tragikomičnija, Gašić nije rekao ime ubice Olivera Ivanovića, nego da je taj pobegao ni manje ni više nego u Nemačku! Nemci su to, naravno, odmah opovrgli.
Nešto je mnogo trulo u krimi epizodi o ubistvu Olivera Ivanovića koju je Gašić odigrao pred zblanutom skupštinom. Dobio je mlak aplauz svoje divlje poslaničke grupe, po inerciji.
Dok na ulicama Beograda desetine hiljada ljudi protestuje protiv nasilja, grad će ugostiti Baju Malog Knindžu, pesnika mržnje i netrpeljivosti, kao i „pravu paradu ponosa“.
Nije rekao, sram vas bilo lažovi jedni, i onda tresnuo na sto dokaze i zahteve za izručenje. Naprotiv, smerno je izustio, pogrešno ste me razumeli, niste čuli znak pitanja.
Jedan je obelodanio tajna dokumenta u nadi da će to zaustaviti Vijetnamski rat, o kojem je država godinama lagala nastojeći da ga opravda i produži. Drugi je tajne odneo kući.
Dok neki autori sami sebe cenzurišu da ne bi uznemirili publiku, šira debata o ukrajinskom ratu i bojkotu neprijatelja oslanja se na starije teme kulture, nacije i države.
Očit je suštinski razlaz između očekivanja građana, koji bi da žive i rade u uređenoj zemlji, i nacionalističkih političara koji su zbog Kosova oduzeli budućnost čitavoj Srbiji.
Ruski mediji opisuju napade na teritoriji Rusije kao istovremeno užasne i beznačajne. Kontradiktorna propaganda obeshrabruje razmišljanje. To čini totalitarne subjekte pasivnim.
Kontinuitet preživljavanja može služiti ne samo za priču o povijesti novinarstva, nego i kao studija slučaja suvremenih povijesnih lomova, karaktera ljudi, cenzure i autocenzure.
Juče, u pošti u Sopotu, Ljubodrag Stojadinović sreo se s junakom iz svojih tekstova. Nije „junaku“ svejedno kad se prepozna u Stojadinovićevom tekstu. Voleo bi da je drugačiji.
Prigožinov uticaj počiva na zastrašujućim zverstvima i ratnim uspesima njegove privatne vojne kompanije. Napadima na vojnu i političku elitu, on odvraća pažnju sa čoveka na vrhu.
U svom tekstu u Politici, poslanik Đukanović vidi sinhronizovani napad na glumce, atakovanje na njihove živote, porodicu i pravo na rad, pre svega kao koškanje u političkoj areni.
Ne počinje nasilje od dve nezapamćene tragedije u Beogradu i Mladenovcu i u pravu su režimski eksperti opšte prakse kada kažu da protesti imaju širi povod. To je sveopšte bezakonje.
Ovo treba da proučava Institut za nasilje, kad bi ga slavna SANU kojim slučajem imala i kad bi se mudraci usudili i uopšte poželeli da nešto pisnu o onome što tišti stanovništvo.
Priprema se uredba koja će sa tržišta EU isključiti proizvode nastale prinudnim radom. Da li će Srbija biti rizično područje čiji će se izvoz naći pod posebnim režimom provere?
EU već godinama plaća milijarde surovim afričkim milicijama da zadrže migrante što dalje od Evrope. Sada se i Britanija sprema da uđe u ovu industriju kidnapovanja i zadržavanja.
Videli smo da predsednik Srbije padne u fras i kad sam sebi, a kamoli kad mu neko drugi pomene oca, majku, brata, decu, ali da se izbezumi kad on nekom drugom pomene tatu, to je ipak novitet.
Otkaz zbog kritičkih tvitova je zastrašujuća opomena, ali i povod za pitanje da li su uposlenici javnog sektora upregnuti u „botovanje“ o našem trošku.
Pre pola veka nije bilo privrednih sloboda. Danas je privredni sistem uglavnom usklađen sa razvijenim zapadnim društvima, ali Srbija suštinski i dalje pati od istih boljki.
VIDEO – Država se okrutno odnosi prema majkama dece sa smetnjama u razvoju i retkim bolestima. One su zanemarene u sistemu socijalne zaštite, a njihova deca ne dobijaju potrebnu terapiju.
Za četiri meseca stigli smo od priče o miru i normalizaciji do izbijanja rata. Tražiti od Vučića da položi račun za ovo novo kolektivno padanje u ambis, bilo bi besmisleno.
Još nije poznato kako Vučić stoji sa ostacima nerava i koliko dugo može da istrpi desetine hiljada ljudi na ulici. Naročito ako započne opšta blokada svega što je već porušio.
Sociolog Vuletić za Politiku naučno objašnjava da se ljudi okupljaju okupljanja radi, da su spontani skupovi najopasniji, a nesvesni ljudi podložni manipulaciji privatnog kapitala.
Da bi se shvatio značaj i smisao ove bitke, potrebno je da se o njoj kaže cela istina, smrtni neprijatelj savremene kulture sećanja na Drugi svetski rat na prostoru Jugoslavije.