Kupujem-prodajem: decu, žene, materice
Uskoro ćete i ovde moći da kupite bebu od surogat majke, koja se kod nas zove rodilja. I to za 8-15 hiljada evra, 4 puta povoljnije nego u Ukrajini i 10 puta jeftinije nego u Americi.
Uskoro ćete i ovde moći da kupite bebu od surogat majke, koja se kod nas zove rodilja. I to za 8-15 hiljada evra, 4 puta povoljnije nego u Ukrajini i 10 puta jeftinije nego u Americi.
Vest o tome da su nam Rusi vratili loše meso, iako ima provorazredni značaj za zdravlje građanstva, ovde je prošla skoro nezapaženo. Vratili, pa šta! Eto, i oni su počeli da nas mrze…
Koji sistem najviše doprinosi ljudskom blagostanju? Ovo je ključno pitanje našeg doba, jer smo nakon 40 godina prevlasti neoliberalizma u razvijenim zemljama utvrdili da ovaj recept ne funkcioniše.
Šta je EK mogla da napiše u svom Izveštaju? Da Nacrt zakona o rodnoj ravnopravnosti umanjuje do sada ostvareni nivo prava žena i da ignoriše rodnu prirodu nasilja prema ženama i nasilja u porodici…
U periodu unisonog mišljenja od 1990. do 2010. činilo se da smo prepisali sve najgore što je Sovjetski Savez imao da ponudi: lažno jedinstvo svih i svega pod prosvećenom vladavinom liberalne buržoazije.
Lakićević kaže da mi nemamo liberalizam. Kako se onda zove sistem u kojem životarimo? Kako će za par decenija istoričari klasifikovati ovo doba koje je usledilo nakon pada komunizma?
Da bi se naš dan rutinski odvijao neko je morao da porani, neko da kasno legne. I niko od tih ljudi neće doći da nas gnjavi pričom o svojim mukama i nadanjima. Oni znaju da su samo radili svoj posao.
Svojim govorom povodom godišnjice pada Carigrada Erdogan insistira na danu kada je osmanska imperija postala sila u Evropi, nasuprot datumima nastanka moderne republike Kemala Ataturka.
Pustiti umetnike da govore o svom radu, uz njihova dela koja teku u slikama – teško da bi se moglo zamisliti bolje… sem višemesečne izložbe u najvećoj hali Cankarevog doma ili Narodne galerije.
To narušava ugled funkcije, služi samopromociji premijerke kao „čelične ledi“ srpskog nacionalizma i ne može proizvesti pozitivan efekat u onoj sferi gde je najpotrebniji – a to su srpsko-albanski odnosi.
Za zvaničnike Kosova Brnabić kaže da su iz šume, za one iz EU da su zabavljači, a žiteljima Srbije ona kaže šta joj padne na pamet i tretira ih kao da su iz šume i da je zabavlja to što pravi od njihovih života.
„Europa je za Hrvate daleka destinacija u kojoj svakodnevno žive. Što su duže i dublje u EU, to im je ona u većoj mjeri strani teritorij. Nestvarna realnost. Špansko selo koje su prinuđeni zvati domom.“
Glavno pitanje „šumske afere“ je da li je Brnabić dala rasističku izjavu? Ja mislim da nije. Ona nije sve Albance nazvala „šumskim ljudima“, već samo kosovsko rukovodstvo. Zašto je to ipak ispad?
„Imate posla sa ljudima koji su bukvalno izašli iz šume. Njima je svejedno da li je tamo rat ili nije i to me plaši“, rekla je Ana Brnabić o liderima kosovskih Albanaca na dan objavljivanja Izveštaja EK.
Iz nove knjige „Svetla budućnost: radikalna odbrana čoveka“: Pobune radničke klase s početka 20. veka, i njihov neuspeh, objašnjavaju gotovo sve ono što Arent bira da ne objasni o usponu totalitarizma.
Javni prostor ulice je zamenjen mrtvim prostorima, neartikulisanim urbanističkim celinama koje oponašaju grad i koje prolaznici izbegavaju. Sada se predlaže i tarifiranje prolaska kroz centar grada…
Tek objavljeni izveštaj EK o Srbiji je najozbiljnije do sada ukazao na autoritarnost režima u Beogradu. Ana Brnabić se zbog toga opet javno blamirala, kroz konstataciju da je izveštaj „delimično neobjektivan“.
Poslednji odgovor Mariu Reljanoviću: Nije sporno da država treba da vodi određenu socijalnu politiku, ali pokazalo se da tu politiku efikasnije, pravičnije i pravednije vodi liberalna kapitalistička država.
Želeo bi da prizna Kosovo, a da to niko ne primeti. Želi da ispliva iz sopstvenog kopernikanskog obrta i odvratnog mulja: da postane heroj svojih podanika za istu stvar koju je revnosno nazivao izdajom.
Sastanke redakcije mesečnika Les Temps Modernes, koji je pokrenula sa Žan-Pol Sartrom, Simon de Bovoar nazivala je „najvišim oblikom prijateljstva“. Nakon 74 godine časopis je ugašen.
Iako nema zvanične statistike, iz slučajeva koji dospevaju u javnost zaključujemo da su u Srbiji svakog meseca od strane partnera ili člana porodice ubijene najmanje dve žene, i tako godinama unazad.
Skupštinska istina je izgleda suprotna od one berlinske. Albanci se ipak nešto pitaju, a predsednik je izvestio da Srbija nema vlast na Kosovu i da treba prestati sa obmanjivanjem javnosti.
Iz nove knjige Plavog kruga: Kami kaže da nema despota ili diktatora u 20. veku koji ne bi sledio Kaligulin primer. Kada apsolutna sloboda suspenduje zakon u ime pravde, ona dovodi do ubistva.
Kao da je ovom širokom akcijom u cik zore policija na Kosovu demonstrirala prkos Vučiću i njegovom režimu i potvrdila, još jednom, nezavisnost Kosova od Srbije. Ili je, naprotiv, izašla u susret Vučiću…
Nema pravih ideja o srpskoj državnoj politici. A tamo gde nema ideja ne manjka neznanja i gluposti. Poslednji primer je proglašenje praznika svetih Ćirila i Metodija za državni praznik.
Progresivci treba da pristanu na svoje izborne poraze. Prvi put je bilo umesno pitati se kako je do toga došlo. Ali kada se poraz redovno ponavlja iznenađenje zbog toga postaje kontraproduktivno.
U mom tekstu nema poređenja SFRJ sa drugim državama kojem je Lakićević posvetio mnogo prostora, predstavljajući ga kao kontraargument (nije jasno čemu). Moj tekst nije hvalospev komunizmu…
Izgubili su konzervativci i socijalisti, a ojačali zeleni i liberali. Uz dosta veću izlaznost, što je značajan ishod ovih izbora. To će otežati izbor članova EK i ostalih položaja u EU.
Ova vlast nas neprekidno poziva na sabornost. Sabornost koja znači – misliti glavom predsednika države i obezglaviti svako drugačije mišljenje, a naročito opoziciono.
Pitanje treba li poslanici iz opozicije u ponedeljak da učestvuju na zasedanju parlamenta o Kosovu dostiže razmere „biti ili ne biti“ dileme. Kao, ako učestvuje u raspravi – opozicija postoji. A ako ne – nema je.
Osvrnuću se na tvrdnju Maria Reljanovića da je rast BDP-a u komunizmu bio ekstremno visok. Naime, podaci kojima raspolažem, govore bitno drugačije.
O knjizi Umberta Eka „Kako se piše diplomski rad“: Atraktivnost ove knjige je povezana sa magičnim procesom samorealizacije mladih ljudi. „Vaš diplomski rad je kao prva ljubav: teško se zaboravlja“.