Hariju i Megan svako dobro, monarhiji ne
Prošle nedelje su se Hari i Megan pojavili u đačkim torbama moje dece – škola je pozvala učenike da proslave kraljevsko venčanje nošenjem crveno-belo-plave odeće…
Zašto Balkan zaostaje – geografska hipoteza
Let od Beča do Beograda traje sat vremena, ali je razlika u prihodima verovatno oko 4 prema 1. To znači da na svakih 15 minuta leta na istok gubite 30 odsto prihoda. Otkud to?
Loše procene
Neizvesnost koja prati poništavanje sporazuma sa Iranom posebno je opasna sada kada se Trump priprema za samit sa severnokorejskim predsednikom Kim Jong-unom u Singapuru, zakazanom za 12. jun.
Marks i humanizam
Na mutnoj fotografiji Lav Trocki nešto govori u kući Fride Kalo 1937. Levo od njega je njegova žena Natalija Sedova. Desno stoje Frida Kalo i iza nje napola zaklonjena sekretarica Trockog Raja Dunajevska.
Kostarika kao uzor
Godine 1948, posle kratkog građanskog rata, predsednik Hoze Figeres Ferer je ukinuo vojsku. Od tada je Kostarika poligon za proučavanje predupređivanja i rešavanja konflikata mirnim putem.
Tramp i Iranski sporazum
Prošle nedelje Tramp je povukao jedan od najopasnijih poteza od kada je postao predsednik SAD-a: izašao je iz Zajedničkog sveobuhvatnog plana akcije, poznatog i kao Iranski nuklearni sporazum.
Izložba paradržavnog nasilja i vojne tehnike
Više godina unazad, ja s nekakvom čudnom nelagodom i strahom očekujem 9. maj, možda jedini pravi praznik Rusije. Strepim – kakvu li će svinjariju ovoga puta napraviti?
Pravo da se imaju prava
Pre šezdeset godina Hana Arent je napisala frazu koja je s vremenom postala jedna od njenih najcitiranijih i najčešće tumačenih misli: „pravo da se imaju prava“. Ova fraza je u sebi sadržala suštinu njenog skepticizma.
Liberalni totalitarizam
Okruženi kolegama, poslodavcima, klijentima, kritičarima i „prijateljima“ koji nadziru naš život, danas smo izloženi pritisku da se razvijamo kao skup aktivnosti, slika i sklonosti koje grade privlačan, profitabilan brend.
Može li liberalna demokratija preživeti društvene medije?
Moguće je da su uspon digitalne tehnologije i besplatna komunikacija doveli u sukob slobodu govora i stabilnost političkog sistema.
Uticaj Karla Marksa – protivčinjenični scenario
Ovde ću se osvrnuti na Marksov intelektualni uticaj – ali iz jednog drugačijeg ugla. Pitaću kakav bi bio Marksov uticaj da se nisu zbila tri impozantna događaja.
Zvuk pocepanih pantalona
Administracija Velikog Ustjuga raspisala je licitaciju za izradu „ispiraonica“ koje će biti postavljene na obalama reke Suhone. Da li čitaoci znaju šta je to „ispiraonica“?
Postmoderna iluzija
Nemački Spiegel je nedavno preneo izjavu Trumpovog bivšeg političkog savetnika Stevea Bannona: „Sve dok se demokrati budu držali identitetske politike, imaćemo kontrolu nad njima“. I to je tačno.
Jednakiji od drugih
Kada kažemo da su svi ljudi jednaki, u stvari mislimo na ono što filozofi nazivaju bazičnim, apstraktnim ili moralnim smislom jednakosti. Svi mi smo u nekom fundamentalnom smislu jednako vredni…
Nova kriza na vidiku
Predstavnici centralnih banaka, ministri finansija i investitori okupili su se na prolećnoj sednici UO Međunarodnog monetarnog fonda u Vašingtonu da čuju izveštaj o stanju svetske ekonomije…
Agitprop bez kompasa
Davno pre nego što su se u SAD pojavile lažne vesti, u SSSR-u je postojao agitprop. Ali lažnim vestima nedostaje važan element koji ih razlikuje od agitpropa: za sumnju u njihovu istinitost nisu predviđene kazne.
Pitanje Hamleta
Trideset godina predajem Šekspira na Kolumbiji. Za to vreme studenti nisu menjali mišljenje o Snu letnje noći i Magbetu, ali jesu o Hamletu. Naravno, uvek smo iznova pretresali pitanje Hamletovog oklevanja.
Propaganda toksične muževnosti
Gledajući „Fantomsku nit“ Pola Andersona setio sam se „Bitke na Neretvi“, filmskog spektakla o događaju iz NOB-a u kome su igrali Jul Briner, Franko Nero i Orson Vels, kao i Milena, Bata, Boris i Smoki.
Revolucionari
Povodom 50 godina od 1968: Rođen sam u Engleskoj 1948, dovoljno kasno da za nekoliko godina izbegnem vojnu obavezu, ali na vreme za Bitlse: imao sam 14 kada su grunuli sa hitom „Love Me Do“.
Fašistički misticizam Dž. Pitersona
Kako je kanadski profesor, koji insistira na tome da su rodna i klasna hijerarhija prirodom dane, preko noći postao najuticajniji javni intelektualac na zapadu.
Komunistički manifest danas
Iz uvoda za novo izdanje povodom 200 godina od Marxovog rođenja: Ponovno čitanje Manifesta donelo mi je i izvesnu utehu, jer mi je potvrdilo da je to liberalan, čak libertarijanski tekst.
Bombardovanje Voronježa
Zove Lavrov Šojgua: „Nemoj po Njujorku, tamo mi je ćerka“. A Šojgu će njemu: „Peskov kaže nemoj po Londonu i Parizu, Medvedev po Berlinu… Koga onda da bombardujem?“ „Udri po Voronježu, tamo nema naših.“
Spasavanje liberalizma
Uzroci i posledice onoga što se često opisuje kao „uspon populizma“ predmet su dubokih neslaganja. Ali ako postoji jedna stvar oko koje se svi slažu, to je da je populizam pre svega napad na liberalizam.
Baroni razbojnici digitalnog doba
Poslovni model internet kompanija može se opisati kao kapitalizam nadziranja, koji nastaje uvidom da se prateći šta ljudi unose u pretraživač mogu predvideti njihove želje.
Rakete ne mogu srušiti Asada i Putina
Da li je zapad mogao da spreči gasni napad u Dumi? Možda, da nije opljačkao Rusiju 90-ih godina i da je ozbiljno shvatio pretnje Putina da će demontirati globalni poredak.
Vučić i Orban
Treba obratiti pažnju na ovu dvojicu, jer bi nam detaljniji uvid u njihovo ponašanje pomogao da bolje razumemo mehanizme političkog inženjeringa, nacionalizma i uspona demagoga.
Objava rata tvitom
Može li američki predsednik da objavi rat preko Twittera? Trump očigledno misli da može: „Rusija se zaklinje da će oboriti svaku našu raketu. Spremi se Rusijo, jer one stižu, lepe, sjajne i pametne”.
Protiv tehnokratije
Oligarhija i tehnokratija nisu suprotnost populizmu, već njegove bliznakinje: prva ograničava demokratiju da spase liberalizam, a druga guši liberalizam da spase demokratiju. I one jačaju jedna drugu.
Evropa u 21. veku
Ideje kao što je osnivanje Evropskog monetarnog fonda treba da nas zabrinu. Možda u ime principa “više Evrope” nastaje jedna EU koja bitno odstupa od idealizovanog projekta proevropske imaginacije.
Dobrodošli u Austriju
Broj radnih sati se podiže sa 8 na 12, a nezaposleni će morati da prihvate i poslove do kojih se putuje dva i po sata, jer se, objasnio je ministar ekonomije, život i lični odnosi danas ionako odvijaju preko interneta.
Više od populizma
Umesto lamenta nad plimom iracionalnog populizma, levica treba da ustane u odbranu svojih temeljnih vrednosti – pre svega ideje o primatu politike u odnosu na ekonomiju, centralnog načela svoje tradicije.
Zaključani životi
Požar u tržnom centru u Kemerovu je još jedan dokaz da savremeni megapolis nije moguć u uslovima sistemske korupcije, srednjovekovnih normi u građevinarstvu i dominacije primitivnog populizma.
