Opijeni brzinom
Vrli novi svet industrijalizacije i globalizacije iz 1914. podseća na našu stvarnost. Tehnologija nikada ranije nije toliko neposredno uticala na živote miliona ljudi.
Etika klimatskih promena
Klimatske promene nisu konstruisane samo kao naučni problem koji izaziva moralne dileme, već kao etički problem koji zahteva moralna rešenja, pri čemu mi podbacujemo i ne dostižemo visinu tih zahteva.
Najveća katastrofa koju je svet video
Da li su mirotvorci iz 1914. „mesečarski“ ušetali u sukobe? Bili su gurnuti u rat uz utisak da je „bolje sada nego kasnije“.
Milostinja i porez
„Milostinja je hladan gest bez ljubavi. Bogataši koji žele da pomognu siromašnima treba da plaćaju porez, a ne da dele novac po svojoj volji“. Ova izjava elegantno sažima argument u korist progresivnog oporezivanja.
Ruski blef
Već duži niz godina naš osnovni nacionalni proizvod je blef. I to je razumljivo: budući da nemamo resurse kojima bismo pothranjivali naše velikodržavlje od koga smo postali zavisni, ostaje nam samo poker.
Sarajevski atentat, Srbija i duh 1914.
Da li „duh 1914“ treba da bude naš uzor: obožavanje nacije i rata kao sredstva za ostvarivanje „nacionalnih ciljeva“?
Neuspeh Angele Merkel
Istoričari će je slaviti zbog odluke da izbeglicama dopusti ulazak u Nemačku, ali njena nesposobnost da izgradi trajnu arhitekturu evropskih integracija dovodi u pitanje pozitivnu ocenu njene vladavine.
Prvi totalni rat
Morbidna želja za raspadom EU koju prizivaju evropski nacionalisti od istog je materijala kao i igra sa „opštom kataklizmom“ aktera iz 1914. koji su iz toga očekivali neku korist za sebe.
Nove mogućnosti za Evropu
Odgovor na pitanje zašto se evrozona još nije raspala – glasi: još se ne mogu tačno utvrditi posledice koje bi odvajanje od siromašnog juga Evrope imalo i na njenom bogatom severu.
Oproštaj od Angele Merkel
Kancelarkina slabost u zemlji može smanjiti njen kapacitet da vodi EU u trenutku kad se Unija bori s brexitom, budžetskom krizom u Italiji i verovatnoćom da populisti dobiju veliku podršku na izborima za parlament EU.
Novi pristup globalizaciji
Da bi se otpor protiv globalizacije preokrenuo, potrebne su aktivne politike u dva oprečna pravca: jačanje demokratije iznad nivoa nacionalne države i ulaganje u lokalni ekonomski razvoj.
Erdogan kao zaštitnik novinara
Erdogan je poznatiji po političkoj represiji i desetinama novinara u zatvoru ili bez posla – nego po borbi za slobodu medija. Nedavno je, međutim, uputio najglasniju osudu ubistva Džamala Kašogija.
Putinova hibridna samoća
Putinovo izopštenje iz društva svetskih lidera i drugih uticajnih ličnosti ima osobeni hibridni karakter. S njim se i dalje sreću, rukuju se, smeškaju se i istovremeno uvode sankcije protiv Rusije.
Užas, užas
Sedamnaestog januara 1940. Staljin je potvrdio smrtne presude za 346 istaknutih građana, uključujući pozorišnog reditelja Vsevoloda Mejerholda, bivšeg šefa NKVD-a Nikolaja Ježova i pisca Isaka Babelja.
Populizam i zdravlje planete
Glasači će jednom shvatiti da je u osnovi svih naših problema ekološki stres. Ovaj uvid će možda nastupiti kada voda bude preskupa, kada usevi propadnu, kada izbeglička kriza izazove rat. Možda će tada biti kasno.
Čiji je Google
Otpor velikim tehnološkim kompanijama motivisan je osećajem da smo pretvoreni u korisnički proletarijat. Svedeni smo na zupčanike u proizvodnom procesu u kojem učestvujemo isključivo kao proizvod.
Velika šizma 2018.
Od 5 tačaka iz kominikea vaseljenske patrijaršije, Moskvi ne smeta toliko početak procedure za dodelu autokefalnosti Ukrajinskoj pravoslavnoj crkvi. Najviše peče tačka 4 o ukidanju jedne povelje iz 1686.
O limunu i mafiji
Priča o kriminalnim bandama koje nastaju iz kombinacije loše državne uprave i eksploatacije prirodnih resursa je široko rasprostranjena. Za ovaj fenomen u nauci postoji i poseban termin: prokletstvo resursa.
Sumrak demokratije
Kao istoričar specijalizovan za Holokaust, nacističku Nemačku i Evropu u doba svetskih ratova, često me pitaju u kojoj meri aktuelna situacija u SAD podseća na ovaj međuratni period i uspon fašizma u Evropi.
Razmena teritorija kao etničko čišćenje
Urednik Kohe piše za Guardian: Na Kosovu bi bilo manje Srba, a u Srbiji manje Albanaca. Dve države bi postale „etnički čistije“. Mnogi ljudi bi morali da napuste svoje kuće…
Naoružani i nemarni
Ruska vojna obaveštajna služba je pretvorena u banalni instrument spoljne politike. Ukratko, sve se izmešalo: više se ne zna gde se završava posao vojne obaveštajne službe, a gde počinje posao Sergeja Lavrova.
Brazil: biznis i demokratija
Osim ako ne dođe do velikog preokreta u drugom krugu predsedničkih izbora, Brazil – po snazi 9. ekonomija sveta – uskoro bi mogao postati prva velika zemlja koja je u 21. veku dovela fašistu na vlast.
Autoportret umetnika u starosti
U dnevničkom zapisu iz 2002, u posthumnoj zbirci Plamen: Pesme Beleške Tekstovi Crteži Leonard Koen kaže: „Dajem reč / zadatak od Boga / ispuniću dok nije kasno / mada mi nije baš sve jasno“.
Korbin danas
Napadi se nastavljaju, a predvode ih neki laburistički poslanici u kombinaciji sa medijima, čiji je sukob sa Korbinom neko opisao kao „zaista neobičan“. Omiljena linija napada je optužba za antisemitizam.
Noam Chomsky – intervju
Neoliberalizam postoji, ali samo za siromašne. Slobodno tržište važi samo za njih. To je istorija kapitalizma. Velike korporacije započele su klasnu borbu, one su autentični marksisti, ali s obrnutim vrednostima.
Heroj Rusije
Treba biti čovek sa specifičnom vrstom „samoinicijative“, pa se zaposliti i graditi svoju karijeru u službi terora, u zanatskom pogonu specijalizovanom za ubistva i mlevenje ljudskih sudbina.
Protest kao čin vere
Nekada ste osuđeni na poraz i protest je tada samo izliv frustracije. Ali nekad se istorijski luk zakrivi i izazove magičan, neočekivani trenutak pobede. Protest je opklada da će ovoga puta pravda pobediti.
Ubistvo Viktorije Marinove
Tužilac i zamenik direktora policije izjavili su da je bila fizički zlostavljana. Ministar policije je izjavio: „Radi se o silovanju i ubistvu“ i odmah dodao da to nema veze sa novinarskim radom Viktorije Marinove.
Novi stari Brazil
Skoro je izvesno da je Bolsanaro sledeći predsednik Brazila. On više nije u uniformi, ali celom svojom pojavom jasno stavlja do znanja da je savremeni naslednik duge tradicije vojnika na vlasti u Brazilu.
Politika identiteta i demokratija
Što je moć koju određeni identitet pruža veća, to je manje verovatno da će njeni nosioci biti svesni da ona proističe iz identiteta. Niko me još nije pitao: „Kada si roditeljima rekao da si heteroseksualac?“
Protiv uljudnosti
Koliko je uljudnost zaista značajna za demokratiju? Prema nemačkom filozofu Jirgenu Habermasu, ne naročito. On veruje da je za demokratiju najbolje kada je javna sfera otvorena, anarhična i konfliktna.
Suzdržani socijalizam
Džon Rols je jedan od najvećih liberalnih filozofa 20. veka, čija teorija pravde odražava najhumaniju viziju liberalizma: demokratsku državu blagostanja koja istovremeno razvija kapitalizam i uspeva da ga kontroliše.
