Savremeno međunarodno pravo dosta duguje terapeutskom stilu koji je svoj vrhunac dosegao 1914. Međunarodno pravo je i danas prožeto idejom o sebi kao polju razrešenja kolektivnih nagona za ponavljanjem prošlosti.
Kada je Grčka bila na ivici bakrota, Argentina je navođena kao primer uspešne strategije otpisa dugova. Sada na njenom slučaju vidimo kako inostrani poverioci koji poseduju manje od 1% obveznica mogu da gurnu državu dužnika u novu krizu.
Koliko ljudi zna da je Izrael, od Šestodnevnog rata do rata u Iraku – od 1967. do 2003 – odbio da postupi u skladu sa trećinom rezolucija koje je doneo Savet bezbednosti UN-a, često u vezi sa kolonizacijom palestinske zemlje?
Novi sistemi operišu u sasvim različitim oblastima – od konzumerizma, preko brige o telu, predviđanja budućih zločina, pokušaja stabilizacije globalnog finansijskog sistema – pa do politike. Kumulativni efekat je džinovski frižider koji nas sve zamrzava.
Režim za globalnu autorizaciju novog leka s pravom je rigidan. Međutim, mnoge novije viralne infekcije su toliko smrtonosne i ubijaju svoje žrtve tako brzo da epidemija već počne da opada kada se lek pusti u promet.
Dan Zemlje: Vesti sa Antarktika pokazuju da je zaustavljanje globalnog zagrevanja nemoguće. Ovaj spori kolaps je nezaustavljiv, kažu naučnici; stvar je prešla tačku posle koje nema povratka.
Dosadašnja politička simbolika eskalirala je u pravi ekonomsko-politički rat. Da li su dobro razmislili svi oni koji su tako ubeđeni da je u konfliktu sa Rusijom reč o pravdi i nepravdi?
Rusija je postala usamljeni parija, zemlja bez resursa i bez saveznika, zemlja koja ima samo nuklearno oružje. Bojim se da će Kremlj, od sada pa nadalje, neprestano morati da dokazuje kako je do te mere umobolan, da je spreman i da ga primeni.
Verujemo da će SITF biti u poziciji da podigne optužnice protiv pojedinih visokih pripadnika bivše OVK zbog progona Srba, Roma i drugih manjinskih zajednica, kao i protiv kosovskih Albanaca koji su označeni ili kao saradnici Srba ili, češće, kao politički protivnici rukovodstva OVK.
Nekadašnji američki senator Mojnihen je rekao: „Svako ima pravo na sopstveno mišljenje, ali niko nema pravo na sopstvene činjenice.“
Da ste Palestinac iz Gaze šta biste mislili o politici izraelskog premijera? Zamislite da su pre par dana bombe sa izraelskog F16 sravnile vašu kuću sa zemljom.
Velika tajna savremene Kine glasi: nisu važni pojedini politički lideri, već institucija partije. Ljudi koji joj bolje služe biće oni koji, na kraju, uspevaju.
Rusija se trudi da konflikt pređe iz ratne u pregovaračku fazu, no on, eto, nikako da pređe. I šta se tu može? Nezavisni neki separatisti, ne izbijaju iz bakalnica gde kupuju rakete „Grad“ i mobilne sisteme „Buk“.
Izrael kaže da ne želi da sruši Hamas – čak i Izrael shvata da će umesto njega dobiti Somaliju – ali ne želi ni da sasluša Hamasove zahteve. Da li su svi oni „životinje“? Recimo da je tako. Ali tu su i tu će i ostati.
Kako se prenaduvani irački vojni i bezbednosni aparat – jedan od najvećih na svetu sa milion naoružanih vojnika u zemlji od 25 miliona stanovnika – raspao tako brzo po ulasku džihadista?
Ekonomija je postala potpuno nepristupačna, kao religija u srednjem veku. Morali ste ili da naučite latinski ili da im verujete na reč.
MH17, Zapad će da zapamti ovu oznaku. Baš kao što je Iran zapamtio skraćenicu IR655, za koju nema mesta u zapadnim izveštajima poslednjih dana. To je bio broj leta Iran Air, koji je 1988. pogođen raketama zemlja-vazduh sa američke krstarice U.S.S. „Vincennes“.
Naravno da Izrael želi mir. Samo ne želi pravedan mir. A poenta je u pravdi. Osvrnite se unazad i zapitajte se: u kojoj fazi, u kom trenutku je Izrael bio spreman da se odrekne okupacije?
Političke stranke u kontinentalnoj Evropi su duboko konzervativne, u pravom smislu te reči: oni vladaju industrijom, sindikatima, verskim grupama i raznim uticajnim glasovima zainteresovanim za očuvanje statusa kvo.
Izrael ima pravo na samoodbranu protiv besmislenih napada Hamasa ali nema pravo da stotine kuća sravni sa zemljom, istrebi čitave porodice. Bombardovanje Gaze je ratni zločin, a ne samoodbrana. Zabranjeno je kolektivno kažnjavati čitav narod.
Osnovni problem je u tome što je Amerika u geopolitičkom padu. Ona to ne prihvata i zato pokušava da obnovi nešto neobnovljivo – američko „predvodništvo“ (čitaj: hegemoniju) u svetskom sistemu.
Snouden navodi nemački Štazi kao primer organizacije čiji su saradnici mislili da štite stabilnost svog političkog sistema, za koji su verovali da je ugrožen.
Večito iščekivanje apokalipse je svojevrsna američka specijalnost. Sjedinjene Države su nastale kao reakcija na korupciju i haos Evrope.
Putina građani sada podržavaju zato što ih vodi upravo tamo gde oni već odavno žele da idu – istovremeno i u Ukrajinu i u SSSR. Oni za njim idu u Ukrajinu zato jer misle da je to put koji omogućava obnovu SSSR.
Savremena Evropa tvorevina je demohrišćana. Harvardski istoričar H. Stjuart Hjuz 1958. je napisao: „Hrišćanski demokrata je pre svega hrišćanin, a demokrata tek u sporednom svojstvu. Pridev je važniji od imenice.“
Danas gledamo kako se razvijaju posledice invazije na Irak 2003. Arhitektama tog rata ne sme se dopustiti da krenu u novu propagandnu kampanju. Niti smemo da ignorišemo jedva pominjani bespilotni rat koji vodi Obama. Koju će cenu buduće generacije platiti za ovu kampanju?
Јеdаn оg glаvnih еfеkаtа Vеlikоg rаtа је pаcifistički sаdržај litеrаture kојu su nаpisаli vојnici. Dеlа оvih rаtnih pisаcа ušlа su u škоlskе prоgrаmе: Dа bi sе dаnаs shvаtilо оdbiјаnjе rаtа u sаvrеmеnој Еvrоpi pоtrеbnо је vrаtiti sе Prvоm svеtskоm rаtu.
Dva velika centra moći izrasla su u Americi 21. veka: sve šira nacionalno-bezbednosna država, sve slabije nadgledana i sve tajnovitija; i sve militarizovanija korporativna država, sve manje dužna da polaže račune, sve sigurnija da je zakon u njenom vlasništvu.
Fudbalska utakmica je istorijska bitka. Mario Götze se pojavljuje, kao nekada treća armija, da prekorene ratnu sreću u nemačku korist. Nemačka se pronašla u fudbalu, tu je raspaljena vatra u kojoj se kuje čelik nove nacionalne svesti.
Stara teza Valtera Benjamina da iza svakog uspona fašizma stoji propala revolucija ne samo da još uvek važi, nego je relevantnija nego ikad.
Amerika je druga po stopi dečjeg siromaštva od trideset pet zemalja koje meri Dečiji fond UN (samo je Rumunija gora). 23 odsto američke dece siromašno je po međunarodnim merilima, za razliku od 10 odsto u Britaniji i 7 ili 8 odsto u nordijskim zemljama.
Da je Hruščov Ukrajini poklonio ne Krim već Belgorodsku oblast, da li biste tada bili manje uvređeni? Da, zato vas i pitam: gde su granice svete rodne grude?
