Zemlje paraziti
Te zemlje nisu neprijatelji slobodnog sveta, već njegova dopuna. One sa svojih granica u te zemlje ne šalju svoje tenkove, već svoj novac.
U revolucionarnom Bengaziju
Iman Bugaigis, žena četrdesetih godina, profesorka stomatološkog fakulteta mi je objašnjavala šta skandiraju okupljeni ispred sudnice: „Ono što govore je da više nisu spremni da žive sa sramotom.“
Neuništiv
Hobsbaum nas podseća na jednu kratku rečenicu u Komunističkom manifestu: kapitalizam će se možda završiti u „istovremenom uništenju suprotstavljenih klasa“.
Naš čovek u Prištini
I dok se na Kosovu kuvalo, Bedžet Pakoli je uspeo „ponešto“ da izgradi u Kazahstanu i da završi restauraciju Kremlja.
Kako je Gadafi izgubio Libiju
Libija posle Gadafija lako bi mogla utonuti u međusobne borbe, što bi na kraju dovelo do podele na nekoliko manjih zemalja, gde bi na vlasti bila lokalna plemena.
Ovo je i naša revolucija
Mučitelji i lopovi koji još uvek vode veliki deo tragično pogrešno nazvanih „zemalja u razvoju“, su prijatelji, saveznici i drugari u zaveri, naših izabranih lidera.
Rušenje Makedonije
Grupa Albanaca, predvođenih ministrima iz Demokratske unije za integraciju (DUI), započela je rušenje crkve u izgradnji na skopskoj tvrđavi Kale u opštini Čair, u kojoj većinu čini albansko stanovništvo. Dva dana kasnije, na tvrđavi je došlo do sukoba između grupe makedonskih i albanskih navijača.
Zašto je kod nas mirno
Svi se pitaju koji su to razlozi koji će naše građane naterati da izađu na trgove?
Vakuum vlasti
Šta su ruske vlasti preduzele povodom terorističkog akta koji se dogodio u Moskvi.
Libijska revolucija – drugi deo
Da li će pukovnik Moamer Gadafi biti treći arapski vođa koga će zbrisati talas protesta u ovom delu sveta.
Geopolitika emocija
Prvo poglavlje iz knjige Geopolitika emocija – Kako politike straha, poniženja i nade prekrajaju svet: Globalizacija izaziva nesigurnost i postavlja pitanje identiteta – konkretno, kroz strah (na Zapadu), nadu (u Aziji) i poniženje (u zemljama trećeg sveta).
Odlazak tiranina
U revolucijama ne pobeđuju stihovi. Budući politički sastav Egipta zavisiće od stotinak oficira.
Mala crvena knjiga koja je zapalila Francusku
Zamislite knjigu od 30-ak stranica, koju je napisao nepoznati starac od 93 godine.
Entropija
Medvedev i Putin prosto nisu sposobni da osmišljeno rukovode Rusijom.
Američka mera demokratije
Demokratija van Amerike je prihvatljiva samo dok je u skladu sa njenim ciljevima.
Igračka u rukama zapada
Građani na trgu Tahrir žele slobodu. Ne treba da budemo uplašeni, jedino možda začuđeni kako da se to ranije nije dogodilo.
Nova realnost na političkoj mapi sveta
Da bi neka ideologija umrla, ona prvo mora da postane državna. Marksisti su 70 godina sistematski ubijali Rusiju, no ona je ostala živa, a marksizam je lipsao.
Treba li se bojati arapskog revolucionarnog duha
U protestima u Tunisu i Egiptu, ne može se zanemariti jedna stvar – očigledno odsustvo muslimanskog fundamentalizma.
Osamdeset deveta za mlade Arape
Ove nedelje se o evropskoj budućnosti odlučuje na trgu Tahrir, isto kao što se o njoj odlučivalo ’89. na Venceslavovom trgu u Pragu.
Faktor srama
Ljudi su spremni da se bore za poštovanje i priznanje, isto koliko i za manje apstraktne koncepte kao što su hrana ili teritorija.
Vrijeme što ostaje
“Uživam u slabostima, uvredama, poteškoćama, progonstvima, tjeskobama poradi mesije; jer kad sam slab, onda sam moćan”.
Buđenje Bliskog istoka
Oni koji se plaše jačanja ekstremizma u ovom delu sveta, trebalo bi isto toliko da se plaše i benignih diktatura.
Budite neustrašivi
Liberalna državna moć građanina dovodi do toga da sobom samim vlada i to uz pomoć vežbanja samoispitivanja.
Teroristički akt ili nepogoda
Teroristički akt na aerodromu Domodedovo izjednačen je s prirodnom katastrofom.
Egipat – uhodana strategija
Vlada nemire tretira pre svega kao bezbednosno pitanje.
Žalosna ravnodušnost
Rusija mora da nauči da živi kao postkolonijalna, a ne postimperijalna ili postsovjetska država.
Pismo njemačkom prevodiocu
Ja, zatvorenik broj 174517, zahvaljujući Vama, mogu govoriti Nijemcima, podsjetiti ih na ono što su učinili, i kazati im ”živ sam i htio bih vas razumjeti, kako bih vas mogao suditi”.
Loš dan
Kakav užasan dan za Albance. Izveštaj Dika Martija usvojen je u Parlamentarnoj skupštini SE.
Hronična bolest
“Staljin” već odavno nije vlastita imenica. Ona je kao naziv neke teške hronične bolesti i treba je pisati malim početnim slovom.
Jasmin revolucija
Zvanično, država je bila posvećena modernizmu, sekularizmu i razvoju, ali u isto vreme nije tretirala svoje građane kao odrasle ljude.
Slobodni da radimo što nam se kaže
Sol smatra da je Zapad poslednjih 25 godina proveo radeći na „sporom i mazohističkom samoubistvu“.
Jezik srpskohrvatski
Može li se jezik raspasti kao što to može država? I ako da, da li odjednom svi govore raznim jezicima i ne razumiju se više kao ono kad je propala izgradnja Babilonske kule?