Golotinja

U našoj je kulturi odnos lice/tijelo obilježen fundamentalnom asimetrijom koja želi da lice ostane najčešće golo, dok je tijelo po pravilu pokriveno.

U ime slobode

Niko iz opozicije pre 1989. nije govorio o kapitalizmu. Niko nije tražio privatizaciju, niko nije ni mislio o tome. Ipak se ispostavilo da je ona neophodna. Zbog toga je Fukujama i napisao da smo stigli do kraja istorije.

Raspeće u učionici

Postavljanje raspeća u učionicama narušava ljudska prava – ova oštra presuda Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu izazvala je talas negodovanja. Evrohrišćani se pribojavaju postepenog razaranja njihovih osnovnih vrednosti, političari iz nemačke CSU (Hrišćansko-socijalne unije) smatraju da se time dovode u opasnost kulturni temelji Evrope, dok u Italiji tvrde da se time zanemaruje „naše…

200 godina u slikama

Mnogi na Zapadu su mislili da Sovjetski Savez želi da od Avganistana stvori još jedan svoj satelit. Ali „komunističke“ ideje revolucionara nisu došle iz Sovjetskog Saveza, nego iz Amerike.

Smrtonosna polja nejednakosti

Nejednakost među ljudima je činjenica. Dejvid Bekam zarađuje više od vas, pa šta? Smatram da je ovo bitno pitanje, jer je nejednakost vid kršenja ljudskih prava, a pozivanje na prihode slavnih ljudi samo dimna zavesa.

U ovom egzilu

Svaki je narod bankrotirao na poseban način, pa nije svejedno što to za Nijemce znači Hitler i Auschwitz, za Španjolce građanski rat, za Srbe silovanja u logoru Omarska.

Intimni rječnik

Umro je Claude Lévi-Strauss (u sto prvoj godini). Objavljujemo razgovor u kojem je Lévi-Strauss kratkim odgovorima opisivao kakve mu asocijacije pobuđuju riječi koje mu je predlagao sugovornik Dominique-Antoine Grisoni.

Pismo domovini

Od rane mladosti, Domovino, držao sam se dušom i telom onog hektičnog hoda, neodređenog, grozničavog, zahtevnog hoda Omara Šarifa u nepreglednoj masi ljudi, dok traži svoju Laru.

Vreme u pokretu

Odlomak iz romana koji je dobio ovogodišnju Nobelovu nagradu za književnost: Januara 1945. još uvek je bio rat. Sablažnjeni što će me, po ciči zimi, Rusi odvesti ko-zna-kuda, svi su hteli da mi daju nešto. Imao sam sedamnaest godina.

Jugoslovenska kriza i Zapad

Obzirom na nisku učestalost kriza u posleratnoj Jugoslaviji, nije nikakvo iznenađenje to što američka i zapadnoevropska diplomatija nisu ozbiljno shvatile situaciju nastalu u Jugoslaviji krajem 1980-ih i početkom 1990-ih godina.

1989!

Promene u srednjoistočnoj Evropi direktno su doprinele raspadu samog Sovjetskog saveza. Mnogo godina kasnije, na pitanje da li bi, da je znao kako će se sve završiti, postupio isto, Gorbačov je odgovorio – Verovatno ne.