Dnevnik Dereka Džarmana
Čitanje zapisa iz vremena epidemije side u izolaciji zbog pandemije korone: Više od četvrt veka posle Džarmanove smrti, u bolnicama se smrti umnožavaju kao opale latice bulki u njegovom vrtu.
Kolapsologija – kratki pregled raspadanja
Razočaran konvencionalnom ekologijom, Servigne je najistaknutiji pripadnik mlade generacije mislilaca, naučnika i aktivista koji sebe nazivaju, ne bez ironije, kolapsolozima.
Vrhovni sud
Vrhovni sud Izraela je odbacio peticiju protiv mogućnosti da Netanijahu kao krivično gonjeno lice sastavi novu vladu. Odbačena je i peticija protiv koalicionog sporazuma Netanijahu-Ganc.
U devetoj deceniji
Za prvi dan slobode posle ukidanja zabrane kretanja, iz autorkine poslednje zbirke: „U snu sam brzonoga kô nekad, trčkaram stepenicama uz lak klepet, hodam slobodno nesvesna da sam slobodna…“
Trump kao apoteoza neoliberalizma
Političari svoje sunarodnike više ne doživljavaju kao sugrađane, već kao zaposlene. A poslodavac zaposlenom može dati posao, otkaz, može ga ponižavati, opljačkati, prevariti ili ignorisati.
Vreme dijaloga je prošlo
Američki demokrati treba da organizuju sopstvene večernje konferencije za novinare, a to što ih je Trump prepustio samima sebi guverneri treba da iskoriste za izgradnju paralelnog polisa.
Brodolomnici
Pre neki dan sam sedeo u parku kad mi je prišao čuvar i rekao da se park zatvara. Sledećeg dana tu je nikla ograda. „Bodler je voleo da bude sam“, pisao je Benjamin, „ali je želeo samoću u gomili“.
Mačak Dživs i kozmonaut Grečko
Hvatam sebe kako pažljivije nego obično pokušavam oslušnuti slabo dostupan unutarnji svijet mojeg mačka Dživsa, čiji je čitav zamisliv svemir ograničen prostorom našeg nevelikog stana.
Evropi ne treba solidarnost
Propao je predlog 9 šefova vlada evrozone o emitovanju korona-obveznica kojima bi se teret dodatnog zaduživanja zbog epidemije ravnomerno rasporedio na sve zemlje članice.
Čitanje u karantinu
Čitanje možda jeste infekcija: um pisca uvlači se u um čitatelja. A ipak je u intimnosti koju nudi, koja je na sve druge načine zabranjena u vreme kuge – protivotrov, dokazan, neiscrpan i prekrasan.
Razmišljanja o kugi
Društvo je s lakoćom prihvatilo osećaj zaraženosti kugom, zatvaranje u kuće, ukidanje svog načina života, odbacivanje veza prijateljstva, ljubavi, rada, čak i verskih i političkih ubeđenja.
Ćutanje
Odjednom shvatamo koliko je to mi neophodno. Postali smo svesni razmera naših međuzavisnosti i uprkos svojoj nestalnoj prirodi, to „mi“ mora biti najvažnije ako želimo da prevaziđemo ovu krizu.
Pandemija kao portal u novi svet
Virus koji pogađa najbogatije zemlje zaustavio je lokomotivu kapitalizma. Imamo priliku da pažljivo osmotrimo njene delove, proučimo je i vidimo isplati li se popravljati je. Ili je lakše napraviti novu.
Korona i Keynes
Intervju za Project Syndicate: Keynes se pitao ko može da kaže kolika će biti cena nafte za 10 godina? I mi danas možemo da se pitamo kolika je verovatnoća nove pandemije za pet godina.
O povjerenju prema vlasti
Vi vjerujete u neovisnost ruskog sudstva, da su ruski izbori zaista izbori, da je virus proizveden u američkoj laboratoriji? Vjerujete predsjedniku, vladi, dumi? Prosto tako? Samo iskreno, molim!
Korona i strah od smrti
Kada se završi ova pandemija, ne očekujem da će odeljenja za filozofiju dobiti primetno veći budžet. Ali kladim se da će se budžeti medicinskih škola i zdravstvenih sistema znatno povećati.
Opasnosti vanrednog stanja
Kritike lidera opozicije ne treba kvalifikovati kao štetno podsticanje unutrašnjih sukoba. Mehanizmi kojima opozicija poziva na odgovornost predstavnike vlasti sada se moraju jačati, a ne slabiti.
Miris sedamdesetih
Prerano je za procene kako će se pandemija dugoročno razvijati. Ali već je jasno da nas iza ugla možda čeka nova globalna recesija koja će se značajno razlikovati od onih iz 2001. i 2008.
Hoće li pandemija zaista promeniti svet?
Ova kriza je naglasila i u prvi plan izvukla preovlađujuće odlike političkog života. Kao da su se države pretvorile u prenaglašene verzije onoga što su bile pre nego što je pandemija počela.
Obećana zemlja Bernija Sandersa
Ljudi su punili sale i parkove da bi ga vidjeli, uzimali mikrofon i govorili o nepravdama koje trpe vjerujući da ih on može ispraviti. Odlazili su kući uvjereni da su prisustvovali istorijskom događaju.
O odluci evrogrupe
Evropa je doživela istorijski poraz. Posle dugih pregovora, na sednici ministara finansija evrozone doneta je odluka o zajedničkom odgovoru na ekonomske posledice pandemije korona virusa.
Korona – razotkrivanje prirode moći
Politiku često svodimo na nadmetanje stranaka za našu podršku. Ali suštinsko pitanje demokratije je kako će ljudi na vlasti koristiti ogromnu moć koju im dajemo. I kako ćemo mi na to reagovati.
Epidemije na zapadu
U svom poznatom delu „Strah na Zapadu“ Žan Delimo je 1978. opisao društvene posledice pandemije: glasine, poricanje, traženje krivaca. Evo nekoliko odlomaka iz ove knjige u izboru L’Obs-a.
Visokopostotni odnosi
Prema jednoj anketi predsjednik Putin je moralni autoritet za oko trećinu ispitanika, dok je patrijarh Kiril skupio jedva 1% podrške. Sada bi iz ovoga morao uslijediti neki važan zaključak.
Mosad i respiratori
Agenti Mosada su se na TV-u pohvalili da kradu medicinsku opremu koju je naručila neka druga država. Šef tehnološkog sektora Mosada je namignuo i rekao: „Krademo, ali umereno“.
Sukob desnih populista i eksperata
Trumpova odluka da sluša poslovne lidere umesto infektologe verovatno će imati smrtonosne posledice. Pre njega su to radili Reagan, Thatcher i drugi proponenti neoliberalizma.
Sudbina multilateralnog poretka
Dosad smo krizu izazvanu korona virusom uglavnom tumačili iz dva ugla, epidemiološkog i ekonomskog, i u oba slučaja slika je bila sumorna. Verujem da isto važi i za pogled iz perspektive geopolitike.
Misliti i živeti pozitivno
U teškim vremenima koja mnogi ljudi odavno proživljavaju, a kojih smo postali svesni tek sa ovom krizom, potrebno je da se prisetimo i ponovo naučimo četiri osećanja koja smo zaboravili…
Svet posle korone
Ako ekonomski pad bude najveći u SAD i Evropi, jaz između velikih azijskih zemalja i bogatog dela sveta će se smanjiti. To je glavna sila koja utiče na smanjivanje globalne nejednakosti od 1990.
Četiri vrste rada i epidemija
U situaciji poremećaja ekonomskih aktivnosti i krize slične ratnom stanju fokusiranje na finansijske indikatore odvlači pažnju sa važnijih stvari. Pažnju treba usmeriti pre svega na fizičke veličine…
Evropa nespremna za recesiju posle pandemije
Evropljani nisu glupi. Iako ne znaju šta se događa iza vrata EU institucija, oni vide da se resursi ne koriste na način koji štiti njihove interese.
O situaciji epidemije
Osim činjenice da ova epidemija pogađa udoban svet koji nazivamo zapadnim i osim mera i vremena potrebnih da virus nestane, ne vidim ništa zbog čega bi trebalo naprezati mozak.
