Slavoj Žižek – intervju
Fredric Jameson je primijetio da je mnogo lakše zamisliti kraj svijeta nego kraj kapitalizma. Ova opservacija je postala realnost: u nekom novom obliku kapitalizam će preživjeti kraj, ne svijeta već ljudskog roda.
Prvi utisci o protestima u Francuskoj
Posle udaraca globalizacije zapadna srednja klasa nije sklona plaćanju poreza na klimatske promene. Očekuje se da teoretičari kontra-rasta sada predlože konkretne mere.
Post-liberalni poredak
Iza visokoparne fraze globalni liberalni poredak stoji jednostavna ideja da ljudi dijele određena suštinska iskustva, vrijednosti i interese i da nijedna grupa nije inherentno superiorna nad drugom.
Ustav kao krpa
Ustav Rusije izglasan je pre 25 godina. Izrazito predsednička konstrukcija vlasti, koja se kao neki grubi kolac u tom aktu ustobočila, ubrzo je njegovu evropsku odeću pretvorila u azijatsku samodržavnu porfiru.
Brodolom brexita
U Laburističkoj partiji nisam sreo gotovo nikoga ko bi želeo da na sledeće izbore izađemo podržavajući brexit. U ograncima partije lojalnim Corbynu ponestaje strpljenja za taj pravac delovanja.
Brexit – javni trg vs. političko tržište
Ovo je najstarija politička tema: kako demokratiju učiniti imunom na demagogiju. Teorija javnog izbora otkriva slabosti direktne i predstavničke demokratije…
Pouke liberalizma iz doba Hladnog rata
Ako je liberalna demokratija ugrožena, zašto se u pomoć ne pozovu branitelji „otvorenog društva“, kao što su Isaiah Berlin, Arthur Schlesinger Jr, Karl Popper i Raymond Aron?
Manifest za demokratizaciju Evrope
Nacionalni izbori će biti i evropski. Poslanici se neće izvlačiti na Brisel, već će pred svojim biračima braniti stavove koje će zastupati u evropskoj skupštini.
Izvolite – birajte
Već godinama pišem o tome da je razbojničkim otmicom Krima od strane Rusije pokrenut mehanizam kojim svet polako klizi u novi veliki rat. To važi i u slučaju da se zapad pomiri sa aneksijom Krima.
Populizam i socijalno nezadovoljstvo
Nije nerazumno populističko nezadovoljstvo, već su to politike koje uvećavaju nejednakost i institucije koje ljude isključuju iz procesa odlučivanja.
Populizam i politika emocija
Levom centru je potreban emocionalni narativ sa ponudom u obliku ekonomske nade: nigde nije propisan monopol radikalne levice na to. Ali neoliberalni udžbenici tvrde da je sve to nemoguće.
Nemiri u Parizu
Francuska republika je zasnovana na nasilju pobunjenog naroda. Politika se ovde preliva na ulice mnogo lakše nego u drugim zapadnim demokratijama. Ali nikada ranije nisam video takve nerede u Parizu.
Mali pobedonosni poraz
Pre ratno-mornaričke „tuče“ u Kerčkom moreuzu Porošenko nije imao šansi da bude ponovo izabran, ali sada mu raste cena dok se u ulozi pobednika i žrtve šepuri na sastancima sa predstavnicima SAD i EU.
Merenje autoritarnosti
Pitali smo istoričare fašizma da procene Trampa. Profesorka Ben-Giat kaže da „vladari skloni autokratiji žele da stvore utisak nesalomivosti. Oni žele da se mi uplašimo i pomislimo da je njihov trijumf konačan“.
Vežba iz zaboravljanja
Ideja da je moj deda-ujak, koji je poginuo na Somi zajedno sa stotinama hiljada ljudi, položio svoj život za moju slobodu je besprizorna. On je bio topovsko meso u nepotrebnom imperijalnom ratu…
Obični ljudi
Kada populistička levica napada elite, meta su joj nosioci najveće moći, onih 1% koji poseduju polovinu svetskog bogatstva. A kada desničarski populisti napadaju elite, oni misle pre svega na kulturnu elitu.
Jesenje lišće već opalo je
U jednoj seoskoj školi u Krasnojarskom kraju neko od učenika je tokom velikog odmora kredom na tabli napisao „Putin – lopov“. Kada je to dospelo na internet, na školskim tablama po celoj Rusije osvanuo je isti natpis.
Migracije: dugoročno rešenje
Uzroci su dvojni: proces globalizacije koji je saznanja o razlikama u dohotku između zemalja učinio opšte poznatim i ogromne razlike u dohotku između zemalja EU i zemalja Bliskog istoka i Afrike.
Pohod protiv prosvetiteljstva
Izmeštanje većeg dela nastave CEU iz Budimpešte u Beč čini se neizbežnim. Upravljački odbor univerziteta je 25. oktobra saopštio da će novi polaznici CEU verovatno studirati u Beču od akademske 2019/20.
Pravo na ulicu
U mnogim zemljama je ugroženo pravo na okupljanje i proteste na ulicama i trgovima. Ova aktivnost je suštinski važna za demokratiju i ne može je zameniti onlajn aktivizam, a još manje glasanje na izborima.
Opasna pristojnost
Zoka je bio moj najbolji drug u gimnaziji u Sarajevu. Kasnije je postao žestoki srpski nacionalista. Setio sam ga se početkom ove jeseni kada je Steve Bannon najavljen kao glavni gost New Yorker festivala.
Nova izolacija Rusije
Ruska spoljna politika je ostala bez svoje najvažnije alatke – neposrednih razgovora Putina s liderima drugih zemalja. Ali njemu su oduvek bili važniji tajni dogovori i domunđavanja iza zatvorenih vrata.
Povratak zajednici
Niko ne može poreći da je ekonomska vizija koja u centar postavlja potrošače i tržišta doprinela stvaranju velike količine korisnih dobara. Ali očigledno je da su se u međuvremenu javili i određeni problemi.
Dogovori glupih varvara
U razgovorima o bezbednosti Rusije reč „Kina“ je kategorično zabranjena. Kada je nesmotreno pomenuo Kinu čak su i Boltona na poslednjim pregovorima u Moskvi strogo ukorili za političku nekorektnost.
Rat posle rata
100 godina od kraja 1. svetskog rata: Od ruske revolucije 1917. do stabilizacije posleratnog poretka 1923, vlade istočno od Rajne izgubile su srž suverene vlasti: monopol nad legitimnim nasiljem.
Hvala vam za rat
Krenite u rat i nećete moći da se odbranite od zahvalnih političara. Slaviće vas spomenicima i bistama, muzejima i vojnim grobljima – dugo posle vaše pogibije. (tekst iz februara 2015, tema Prvi svetski rat)
Ko je pobedio
Republikanci su učvrstili većinu u Senatu i pobedili na izborima za guvernera u Floridi, Ohaju, Ajovi i Nju Hempširu. Demokrati shvataju da nije došlo do masovnog približavanja biračkog tela njihovoj partiji.
Opijeni brzinom
Vrli novi svet industrijalizacije i globalizacije iz 1914. podseća na našu stvarnost. Tehnologija nikada ranije nije toliko neposredno uticala na živote miliona ljudi. (tekst iz aprila 2014, tema Prvi svetski rat)
Etika klimatskih promena
Klimatske promene nisu konstruisane samo kao naučni problem koji izaziva moralne dileme, već kao etički problem koji zahteva moralna rešenja, pri čemu mi podbacujemo i ne dostižemo visinu tih zahteva.
Najveća katastrofa koju je svet video
Da li su mirotvorci iz 1914. „mesečarski“ ušetali u sukobe? Bili su gurnuti u rat uz utisak da je „bolje sada nego kasnije“. (tekst iz januara 2014, tema Prvi svetski rat)
Milostinja i porez
„Milostinja je hladan gest bez ljubavi. Bogataši koji žele da pomognu siromašnima treba da plaćaju porez, a ne da dele novac po svojoj volji“. Ova izjava elegantno sažima argument u korist progresivnog oporezivanja.
Ruski blef
Već duži niz godina naš osnovni nacionalni proizvod je blef. I to je razumljivo: budući da nemamo resurse kojima bismo pothranjivali naše velikodržavlje od koga smo postali zavisni, ostaje nam samo poker.