Postavljanje raspeća u učionicama narušava ljudska prava – ova oštra presuda Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu izazvala je talas negodovanja. Evrohrišćani se pribojavaju postepenog razaranja njihovih osnovnih vrednosti, političari iz nemačke CSU (Hrišćansko-socijalne unije) smatraju da se time dovode u opasnost kulturni temelji Evrope, dok u Italiji tvrde da se time zanemaruje „naše…
Kažu mi da su očajni komesari NATO-a razmatrali mogućnost postavljanja visokog predstavnika za Avganistan, kao na Balkanu.
Benjamin je verovao da je moguće promeniti prošlost. Mi danas bolje vidimo prošlost nego robovlasnici američkog Juga u 19. veku.
Mnogi na Zapadu su mislili da Sovjetski Savez želi da od Avganistana stvori još jedan svoj satelit. Ali „komunističke“ ideje revolucionara nisu došle iz Sovjetskog Saveza, nego iz Amerike.
Charles Simić – U jesen 1958. kasno uveče prišao mi je starac i rekao: „Gospodine, pišem knjigu svog života i potrebno mi još 10 centi da je završim.“ Dao sam mu svoj poslednji dolar.
Hruščov je za sve promašaje krivio Staljina; danas ulogu Staljina igra Jeljcin, partiju zamenjuje simbioza birokratije i oligarhije, a ulogu neprijateljske Amerike opet igra Amerika.
Nejednakost među ljudima je činjenica. Dejvid Bekam zarađuje više od vas, pa šta? Smatram da je ovo bitno pitanje, jer je nejednakost vid kršenja ljudskih prava, a pozivanje na prihode slavnih ljudi samo dimna zavesa.
Amerika ima nameru da učvrsti kontrolu nad elitama svetskih država, a odriče se političko-ideološke kontrole nad njima. U tome se i sastoji ideja „resetovanja“.
Iznenađuje iznenađenost koju je pobudila namjera da se proširi uzimanje otiska prstiju svih Roma, čak i djece, nastanjenih u Italiji.
Prošle nedelje premijer Putin je novinarima lično pročitao telegram švedske vlade, kojim ona potvrđuje svoju odluku da izda ekološku dozvolu za izgradnju gasovoda Severni tok.
U vojnoj bazi Balad smešteno je 28.000 američkih vojnika. Tu su: aerodrom, dve elektrane i dva postrojenja koja dnevno prečiste 7,2 miliona litara vode za tuširanje, bazene i golf terene.
Došlo je do banalizacije nasilja: ljudi se uzbude samo ako im bomba eksplodira pred nosem.
Svaki je narod bankrotirao na poseban način, pa nije svejedno što to za Nijemce znači Hitler i Auschwitz, za Španjolce građanski rat, za Srbe silovanja u logoru Omarska.
Pretpostavljam da ćemo ove nedelje čuti i uobičajene pohvale Ronalda Regana i njegove verne uzdanice Margaret Tačer, koji su svojim nesalomivim antikomunizmom srušili Zid.
Od 11. septembra tektonske ploče ispod američke obaveštajne zajednice su se ispomerale, oborivši direktora CIA sa vrha lestvice i zamenivši ga direktorom tri puta veće Agencije za nacionalnu bezbednost.
Peticija za prekid sudskog procesa i oslobađanje Lebedeva i Hodorkovskog.
Škrtost nije grijeh kao ostali. Ružna je, ne fascinira, ne razgaljuje maštu, ne omogućuje identifikaciju. Najradije bismo sklonili pogled.
Pre nekoliko godina sam u knjizi „Oni ne bi ni mrava zgazili“ pisala o Biljani Plavšić kao pozitivnom primeru žene koja je smogla hrabrost da prizna svoja nedela počinjena tokom rata.
Evropa je velikim novčanim davanjima ojačala samo korumpirane elite u Bosni, a ne i tu slabašnu državu – vreme je da Brisel nešto preduzme u vezi sa tim.
Umro je Claude Lévi-Strauss (u sto prvoj godini). Objavljujemo razgovor u kojem je Lévi-Strauss kratkim odgovorima opisivao kakve mu asocijacije pobuđuju riječi koje mu je predlagao sugovornik Dominique-Antoine Grisoni.
Od rane mladosti, Domovino, držao sam se dušom i telom onog hektičnog hoda, neodređenog, grozničavog, zahtevnog hoda Omara Šarifa u nepreglednoj masi ljudi, dok traži svoju Laru.
Pozivi priklanjanju medvedevskoj većini, koji su poslednjih dana iznikli bukvalno niotkuda, veoma su indikativni i upućuju se pre svega vansistemskoj opoziciji.
Od kako sam 2007. počeo da izazivam verske propovednike na verbalne dvoboje, zadivljen sam spremnošću druge strane da se odazove mojim pozivima.
Do nedavno su dva gadna i opasna jednopartijska režima u Srbiji i Iraku pravila dosta problema svojim susedima, a i za sopstvene građane su bili noćna mora.
Odlomak iz romana koji je dobio ovogodišnju Nobelovu nagradu za književnost: Januara 1945. još uvek je bio rat. Sablažnjeni što će me, po ciči zimi, Rusi odvesti ko-zna-kuda, svi su hteli da mi daju nešto. Imao sam sedamnaest godina.
Obzirom na nisku učestalost kriza u posleratnoj Jugoslaviji, nije nikakvo iznenađenje to što američka i zapadnoevropska diplomatija nisu ozbiljno shvatile situaciju nastalu u Jugoslaviji krajem 1980-ih i početkom 1990-ih godina.
Milioni žena i muškaraca su već i Evropljani i muslimani; članstvo Turske ne bi predstavljalo opasnost. Islam je de facto evropska veroispovest.
Promene u srednjoistočnoj Evropi direktno su doprinele raspadu samog Sovjetskog saveza. Mnogo godina kasnije, na pitanje da li bi, da je znao kako će se sve završiti, postupio isto, Gorbačov je odgovorio – Verovatno ne.
Gradonačelnik Praga dočekuje papu u najateističkijoj državi na svetu, ali naglašava kako Benedikt XVI donosi vrednosti koje su zajedničke svima – ljubav prema bližnjem, na primer.
Turska je pristala na izgradnju gasovoda po dnu Crnog mora. Rusija je onda pristala na učešće u izgradnji naftovoda Samsun-Čejhan. Klopka se zatvorila uz tresak.
To što Jevreji ratuju protiv Arapa, ličilo mi je ne na nacionalni, već na socijalni konflikt: pametni Jevreji bi hteli da žive mirno, a neuporedivo manje inteligentni Arapi, u stvari varvari, to ne daju.
Dolazi vreme Indije, piše na posterima. Tri zemlje se bore za taj status: Kina, Rusija i Indija, ostale su ispale u polufinalu. U Delhiju ljudi govore da će pobediti Indija, u Pekingu se klade na Kinu.
