Albanski šamani i islamski pluralizam
Mora da je to u prirodi Albanaca – potreba da se istorija pogleda iznutra, kao kod dece koja hoće da saznaju kako radi igračka.
Dhammapada: poglavlja XI-XX
Čitajte Dhammapada-u, poglavlja XI-XX, jedan od najznačajnih i najpopularnijih spisa iz budističke religijske književnosti u kojima se na jezgrovit i jednostavan način izlažu osnovni elementi Budinog učenja u prevodu sociologa religije Milana Vukomanovića.
Čitati Fausta na korejskom
Gde jedan pisac želi metaforički da bude pokopan? U knjigu, u čitaoca. Da bude pokopan u ovoj zajedničkoj zemlji. Pisac može da se rodi u jednoj zemlji a da piše u drugoj – ali čiji je to pisac? Čitaočev – koji možda živi u sasvim drugoj zemlji i u sasvim drugom vremenu.
Značaj kosmopolitizma
Uvek mi je preostajala ona mogućnost koju su iskoristili Konrad i Kafka – da svojom genijalnošću samog sebe izdignem u univerzalnu stratosferu. Ali, izgleda da su uslovi koje treba da ispunjavate za tako nešto pomalo preoštri.
Da li sam dovoljno kvalifikovana da budem Britanka?
Da li književnost ima veze sa izgradnjom nacionalnog identiteta? To nas dovodi do pitanja: šta je nacionalni identitet? U Britaniji smo opsednuti tim pitanjem, posebno otkad je uveden obavezan test za imigrante koji konkurišu za britanski pasoš.
Dhammapada: poglavlja I-X
Prvih deset poglavlja Dhammapada-e, jednog od najznačajnih i najpopularnijih spisa iz budističke religijske književnosti u kojima se na jezgrovit i jednostavan način izlažu osnovni elementi Budinog učenja u prevodu sociologa religije Milana Vukomanovića.
Reklamacije poslate poštom
Da li će nakon rata s Gruzijom doći do rata s Ukrajinom? Mnogi će reći da takav rat nije moguć. Rat s Gruzijom je takođe izgledao kao nemoguć.
Bubašvaba u šolji za čaj
Problem „nacionalne književnosti“. Postoji li tako nešto? Da li bi trebalo da postoji? Ako ne, zašto ne?
Holokaust: ignorisana stvarnost
Masovna ubistva civilnog stanovništva tokom 30ih i 40ih godina prošlog veka predmet su nejasnih rasprava o sećanju i merilo zajedničkih moralnih vrednosti Evropljana.
Premeravanje prostora u Evropi
Kao ideja, ili pre kao ideal, Evropa nesumnjivo ima božanske pretenzije, bar kad je u pitanju sistem vrednosti: ona definiše sebe preko onog što nije ili bar tvrdi da nije, ona neprestano povlači razliku između sebe i nečeg drugog.
Trka se mora nastaviti
Mada se avgust u Rusiji obično isčekuje s nekom mutnom uznemirenošću, danas već i deca znaju da se početkom ovog meseca zemlja može naći u drugom talasu krize.
Jak razlog da se bude zajedno
Nacija je histerični i panični informacioni sistem koji sebe neprestano uzbuđuje, kod samog sebe izaziva stres, pa čak mora i da se teroriše i dovede do panike kako bi samog sebe impresionirao i kako bi sebe uverio da zaista postoji.
Arhiva Sekuritatee
U Rumuniji postoje dve javne institucije koje bi trebalo da proučavaju zločine i zloupotrebe počinjene za vreme komunističkog režima. Međutim, to nam saznanje nije od neke vajde.
ETA slavi godišnjicu
Ugljenisana olupina patrolnih kola na Majorki i oštećena fasada policijske kasarne na kopnu predstavljaju sumornu rođendansku poruku kojom ETA, baskijska militantna grupa, slavi 50 godina svog postojanja.
Dva teksta
Isus je rekao da mu poverava misiju obnavljanja crkve i da će mu biti dozvoljeno da poseti drugi svet sa svojim bezbrojnim rajevima i paklovima…Ovde nacionalisti bujaju; kažu da ih pokreće opravdana ili čista namera da neguju najbolje argentinske osobenosti.
Od cenzure do samoironije
Uprkos tome što u Evropi ima četrdeset različitih nacionalnih kultura, ipak postoji nekakav zajednički identitet.
Ne zaboravimo ubistvo N. Estemirove
U mirnoj i još uvek naprednoj Evropi ljudi se na sve naviknu. Na Istoku, ubistva se nastavljaju, gomilaju se i kod nas izazovu tek poneku zgroženu reakciju, koja se brzo zaboravi.
Dobrovoljna pokornost
Levica se ponosi borbom za ljudska prava, ali u islamu toleriše zabrađivanje, ugovorene brakove i prebijanje žena.
Mađarski mehuri
Mađarsku krizu nije izazvala liberalna država – tako nešto nije ni postojalo. Izazvala ju je država blagostanja – najveća među novim demokratskim državama u regionu – koja je bezobzirno opteretila privredu.
Bumerang
Rusiju su počeli ozbiljno da shvataju. Nakon potpisivanja sporazuma za izgradnju Severnog toka, objavili smo svetu da se u našim rukama pojavilo energetsko oružje.
Obamina borba za nadu
Nakon udara ekonomske krize u Americi ima mnogo više kolektivne nade i individualnih strahova. U Evropi je situacija obrunuta. Razlog za to je jednostavan: SAD imaju Obamu, a Evropa je zagovornik države opšteg blagostanja.
Lična odgovornost pod diktaturom
Moram da vas zamolim da ovaj izraz shvatite kao suprotnost političkoj odgovornosti koju svaka vlast preuzima za dela i nedela svojih prethodnika.
Organizovana krivica i univerzalna odgovornost
Saveznički slogan „samo mrtav Nemac je dobar Nemac“ zasniva se na činjenici da antinacistu možemo identifikovati samo onda kad ga nacisti obese.
O kolektivnoj odgovornosti
Postoji li smisao u kome se može braniti ideja kolektivne odgovornosti – odgovornosti za nešto što sami nismo učinili, a što nas ipak opterećuje? Mislim da takav smisao postoji i da nije u suprotnosti sa običnim osećanjem pravednosti.
Evropska unija i desničari
U radu Evropskog parlamenta sada učestvuju mrzitelji Roma iz Mađarske, Francuzi koji negiraju holokaust, holandski antiislamisti, austrijske antisemite i italijanski rasisti.
Crtice o nacionalizmu
Nacionalizam je glad za moći pomiješana sa samozavaravanjem. Svaki nacionalist zna biti flagrantno neiskren, ali on je također – budući svjestan da služi nečemu većem od njega samog – nepokolebljivo siguran da je u pravu.
Hendekalog intelektualca
Došao sam do šokantnog otkrića – poljski intelektualci postoje! Postoji sloj obrazovanih ljudi koji ne samo da neguju svoje profesionalne veštine već ih pitanja od opšteg interesa, pitanja važna za njihovu zemlju, za Evropu, za svet – živo interesuju.
Koga pitati za Nataliju Estemirovu?
Imamo čoveka koji zna (sve) o političkim ubistvima u Rusiji. To je čovek koji je primetio da ljudi kojima je stalo do ljudskih prava kao šakali kruže oko zapadnih ambasada.
Još uvek nismo slobodni
Obeleženi smo prošlošću do te mere da možda nikad nećemo moći da o njoj razgovaramo jezikom normalnog, slobodnog sveta. Umemo da razlučimo šta je hrabrost a šta kukavičluk, ko su žrtve a ko zločinci, ali ne znamo ko je slobodan a ko nije.
Podvala i ispijanje benzina
Dok se Obama bavio glupostima i u Moskvi sastajao sa opozicijom i studentima, Putin se sreo sa kudikamo važnijim čovekom nego što je nekakva opozicija i neki tamo studenti.
Treće oko Čuang Cea
U Kini se za poslednjih 20 godina nešto krupno promenilo. Ne samo što je komunistički režim odbio da sledi sovjetske rođake na putu ka smetlištu istorije, već je i osmislio snažan povratak na scenu.
Predstave o istoriji
Intervju sa švajcarskim istoričarem Oliverom Jensom Šmitom.
