Šta je smisao života? Koja je svrha našeg postojanja na zemlji? Ovo su neka od lažnih pitanja religije. Na njih ne treba odgovarati jer su loše formulisana. Ogrešenja o razum ne predstavljaju celovitost religije, ali su njena suština.
Potrebno mi je mnogo sati čitanja dnevno, jer čitam debele knjige koje su u velikoj meri dosadne.
Jednu deceniju posle jedanaestog septembra ovo ostaje najbolji opis i najvažnija činjenica o Al-Kaidi.
Razlika između jednoumlja u doba nacizma i našeg je u tome da se naš totalitarizam liberalizirao.
Odmah je puštena glasina da je 4000 Jevreja dobilo upozorenje i nije došlo na posao u kule bliznakinje.
Svetovnost se nigde ne javlja sama od sebe. To je dugotrajan proces koji je praćen tenzijama između društvenih grupa, sukobima i ratovima.
Ana Ahmatova je delila Rusiju na one koji su uhapšeni i one koji hapse. Danas se delimo na one koji su stupili u Narodni front i na one koji nisu.
Islamski terorizam smo postavili kao svoj glavni prioritet, a zapostavili smo ekonomske, ekološke i političke probleme ostatka sveta.
Amerika ima dvije vrste heroja. Jedna vrsta je preduzetnik inovator: Steve Jobs, Bill Gates. Drugi je ratnik: marinac, Navy SEAL, vatrogasci, svi “naši muškarci i žene u uniformi”
Nezaposlenost će biti Obamin najveći neprijatelj sledeće godine, kao i Sarkozijev kroz nekoliko meseci.
Poput drugih žrtava terorizma, Amerika je poverovala u odgovor golom silom.
Za nekoliko dana biće predat zahtev za priznavanjem Palestine kao države i kao članice UN. Rezultat glasanja je unapred poznat: velika većina zemalja će priznati palestinsku državu.
Kao što su mnogi približavanje komunističkom bloku osuđivali kao izdaju domovine, danas je zahtjev za više Evrope udarac u lice nacionalnoj samosvijesti.
Tokom dugih meseci bez kiše, guverner Teksasa i kandidat za lidera republikanaca Rik Peri, izjavio je da će iskoristiti svoj položaj i pozvati narod da se moli za kišu.
Sljedeće sedmice je deset godina od terorističkog napada u SAD. Predviđam da ćemo, parafraziram li prešućenu izjavu Susan Sontag, još jednom zajedno biti glupi.
Poput mnogih iz moje generacije, i ja sam postao intervencionista u Bosni.
‘Slom društva’ se zaista negde odigrava, a geografija ima veze s tim.
Potrebno je nedvosmisleno reći da Gadafi i Asad neće ostati nekažnjeni. Imena njihovih oficira su popisana, kao i imena njihovih žrtava, a optužnice za zločine se već spremaju.
Pokušavajući da se ratosilja izbeglica iz Severne Afrike, Italijanska vlada je imigrantima izdala putne isprave koje im omogućavaju da pređu u druge evropske zemlje.
Ove sedmice je prošlo mjesec dana od terorističkog napada u Norveškoj. Počinilac je ubijao za Evropu.
Nije nužno da se revolucija u Libiji završi građanskim ratom. Ali naše mogućnosti da utičemo na razvoj događaja su ograničene.
Demokratija nije ništa čvrsto, ona je stalno „u dolaženju“, sa njom se u elegičnoj vedrini mora bestemeljno gradeći počinjati uvek iznova.
Bio jednom jedan maleni, stariji gospodin koji se zvao gospodin Moritz i koji je imao jako velike cipele i usto crni mantil i dugi crni kišobran i s tim je išao često u šetnju.
Nadajmo se da neko pokušava da nađe način kako da se ono što je naučeno u Iraku primeni u Libiji.
Danas su mnogi ljudi koji se bave različitim djelatnostima spinozisti, i to veći nego što to mogu biti filozofi.
Čak i ako ne izgovaramo reč okupacija i ne govorimo o palestinskoj državi, omča koju nam je vlada Izraela stavila pre četrdeset godina ne daje nam da dišemo.
U okrnjcima i pepelu izgreda u Londonu skrivaju se komadići naših budućnosti. Sve će više govoriti nasilje.
Nova figura ruske političke scene je Mihail Prohorov, koji će u ulozi ruskog Džems Bonda lako zameniti već pomalo odrtavelog onižeg Putina.
Razvijena društva neusporedivo su krhkija od drugih, jer im preostaje samo čekanje svoga vlastitog uništenja. Moja vizija budućnosti tako je jasna da, kada bih imao djecu, odmah bih ih zadavio.
Iskorištavanje nacionalne i verske simbolike i podizanje verskih spomenika još uvek je popularno u državama bivše Jugoslavije kao način naglašavanja novostvorenog identiteta.
Dok su Egipćani na trgu Tahrir zahtevali demokratiju, a anarhisti u Atini veću državnu potrošnju, mladići na ulicama britanskih gradova žele HD televizore sa ravnim ekranom od 46 inča.
Već dosta dugo u Evropi trijumfuju novokomponovani simulakrumi, nedolični surogati kulture, i računi za ovu notornu glupost stižu nam na naplatu danas.