Lista smrti, pesma

Pre neki dan poštar mi je doneo čudnu knjižicu pesama, autora koji je kao tinejdžer pristupio nacističkoj partiji i postao aktivni član regionalnog rukovodstva Hitlerjugenda.

Zver u kavezu

Katolička crkva čini dosta da spreči zlostavljanje, da ga otkrije, da pomogne žrtvama, makar i sa zakašnjenjem, nekada nedovoljno dosledno, ali ipak to čini. Ali još uvek izostaje fokus na specifično katolički odnos prema seksualnosti, veri i moći, i to je njen najdublji problem.

Smeteni ponos

Ostaje mi samo da žalim ljude sa Zapada, koji ne razumeju da kada voljeni rukovodilac nacije miluje decu oba pola to nije pedofilija, već briga za budućnost naroda.

Dole narod!

U pokušaju da objasne zašto smo i ove godine u političkoj krizi analitičari gomilaju logične razloge. Ali na spisku nedostaje glavni krivac – detinjasta i sve nerazumnija javnost.

Otkaz

Malo poznata pesma Hermana Hesea iz 1933: Mi nismo zaboravili rat. Mi znamo kako opija kada se dotakne doboša i bubnja… Mi više ne vjerujemo u lijepe fraze, s kojima nas se bičevalo i jahalo u rat…

Čas moje smrti

Znam – znam li to – da je onaj na kojega su Nijemci nišanili, dok se očekivala još samo konačna zapovjed, iskusio osjećaj izvanredne lakoće, svojevrsno blaženstvo (ali nikakvu sreću) – najviše živahnosti? Susret smrti i smrti?