Kao što su mnogi približavanje komunističkom bloku osuđivali kao izdaju domovine, danas je zahtjev za više Evrope udarac u lice nacionalnoj samosvijesti.

Tokom dugih meseci bez kiše, guverner Teksasa i kandidat za lidera republikanaca Rik Peri, izjavio je da će iskoristiti svoj položaj i pozvati narod da se moli za kišu.

Poput mnogih iz moje generacije, i ja sam postao intervencionista u Bosni.

‘Slom društva’ se zaista negde odigrava, a geografija ima veze s tim.

Potrebno je nedvosmisleno reći da Gadafi i Asad neće ostati nekažnjeni. Imena njihovih oficira su popisana, kao i imena njihovih žrtava, a optužnice za zločine se već spremaju.

Nije nužno da se revolucija u Libiji završi građanskim ratom. Ali naše mogućnosti da utičemo na razvoj događaja su ograničene.

Demokratija nije ništa čvrsto, ona je stalno „u dolaženju“, sa njom se u elegičnoj vedrini mora bestemeljno gradeći počinjati uvek iznova.

Bio jednom jedan maleni, stariji gospodin koji se zvao gospodin Moritz i koji je imao jako velike cipele i usto crni mantil i dugi crni kišobran i s tim je išao često u šetnju.

Nadajmo se da neko pokušava da nađe način kako da se ono što je naučeno u Iraku primeni u Libiji.

Čak i ako ne izgovaramo reč okupacija i ne govorimo o palestinskoj državi, omča koju nam je vlada Izraela stavila pre četrdeset godina ne daje nam da dišemo.

U okrnjcima i pepelu izgreda u Londonu skrivaju se komadići naših budućnosti. Sve će više govoriti nasilje.

Nova figura ruske političke scene je Mihail Prohorov, koji će u ulozi ruskog Džems Bonda lako zameniti već pomalo odrtavelog onižeg Putina.

Razvijena društva neusporedivo su krhkija od drugih, jer im preostaje samo čekanje svoga vlastitog uništenja. Moja vizija budućnosti tako je jasna da, kada bih imao djecu, odmah bih ih zadavio.

Iskorištavanje nacionalne i verske simbolike i podizanje verskih spomenika još uvek je popularno u državama bivše Jugoslavije kao način naglašavanja novostvorenog identiteta.

Dok su Egipćani na trgu Tahrir zahtevali demokratiju, a anarhisti u Atini veću državnu potrošnju, mladići na ulicama britanskih gradova žele HD televizore sa ravnim ekranom od 46 inča.

Već dosta dugo u Evropi trijumfuju novokomponovani simulakrumi, nedolični surogati kulture, i računi za ovu notornu glupost stižu nam na naplatu danas.

Vatikanski vladar poseže u hrvatsku suverenost i krši međunarodne zakone. Ako bi nešto slično dozvolio sebi kakav imam, čitava Evropa bi bila na nogama.

Nakon što je Liu Xiaobo primio Nobelovu nagradu za mir sve je postalo mnogo teže i gore. Kineska vlada je verovatno pomislila: sad smo narušili svoj imidž na Zapadu, znači moramo da sprovedemo više kontrole u oblasti kulture.

Mnogi Izraelci se sa nostalgijom sećaju godina kada je država bila vlasnik gotovo svega. Treba se setiti da su svi tada bili siromašni, osim onih sa dobrim partijskim vezama.

Pogledajte maloletne rušitelje na gradskim ulicama i zaplačite nad našom zajedničkom budućnošću. „Izgubljena generacija“ se okuplja i sprema za rat.

Stejt department je de facto uveo sankcije protiv činovnika i pripadnika službi državne bezbednosti Rusije čija su se imena našla na takozvanom „spisku Kardina“.

Čitava istorija ovog prostora je jedna duga konfesionalna svađa, koja je bila dovoljno snažna da uvuče čitav moderni svet u katastrofalni rat 1914. Umalo je to isto učinila nakon 1990.

Obe partije se opisuju kao jednako neumoljive; komentatori fantaziraju o nekakvoj „centrističkoj“ pobuni. Pravi problem u američkoj politici sada je republikanski ekstremizam.

Oseća se slika koju je Amos Oz stvorio: protest je krenuo od nekoliko ljudi koji su kopali u svojim dvorištima, i dotakli kabl, koji je osvetlio ceo komšiluk.