Izgleda da Rik Peri i Mišel Bahman dele jednu verziju Ron Polovog libertarijanskog stava, o tome da je smrt sjajan podsticaj na ličnu odgovornost.

Konzervativni političari koji odbacuju ekonomski konsenzus mogu se grupisati u tri kategorije: fundamentalisti, cinici, i ovce.

Šta je smisao života? Koja je svrha našeg postojanja na zemlji? Ovo su neka od lažnih pitanja religije. Na njih ne treba odgovarati jer su loše formulisana. Ogrešenja o razum ne predstavljaju celovitost religije, ali su njena suština.

Potrebno mi je mnogo sati čitanja dnevno, jer čitam debele knjige koje su u velikoj meri dosadne.

Razlika između jednoumlja u doba nacizma i našeg je u tome da se naš totalitarizam liberalizirao.

Svetovnost se nigde ne javlja sama od sebe. To je dugotrajan proces koji je praćen tenzijama između društvenih grupa, sukobima i ratovima.

Ana Ahmatova je delila Rusiju na one koji su uhapšeni i one koji hapse. Danas se delimo na one koji su stupili u Narodni front i na one koji nisu.

Nezaposlenost će biti Obamin najveći neprijatelj sledeće godine, kao i Sarkozijev kroz nekoliko meseci.

Za nekoliko dana biće predat zahtev za priznavanjem Palestine kao države i kao članice UN. Rezultat glasanja je unapred poznat: velika većina zemalja će priznati palestinsku državu.

Kao što su mnogi približavanje komunističkom bloku osuđivali kao izdaju domovine, danas je zahtjev za više Evrope udarac u lice nacionalnoj samosvijesti.

Tokom dugih meseci bez kiše, guverner Teksasa i kandidat za lidera republikanaca Rik Peri, izjavio je da će iskoristiti svoj položaj i pozvati narod da se moli za kišu.

Poput mnogih iz moje generacije, i ja sam postao intervencionista u Bosni.

‘Slom društva’ se zaista negde odigrava, a geografija ima veze s tim.

Potrebno je nedvosmisleno reći da Gadafi i Asad neće ostati nekažnjeni. Imena njihovih oficira su popisana, kao i imena njihovih žrtava, a optužnice za zločine se već spremaju.

Nije nužno da se revolucija u Libiji završi građanskim ratom. Ali naše mogućnosti da utičemo na razvoj događaja su ograničene.

Demokratija nije ništa čvrsto, ona je stalno „u dolaženju“, sa njom se u elegičnoj vedrini mora bestemeljno gradeći počinjati uvek iznova.

Bio jednom jedan maleni, stariji gospodin koji se zvao gospodin Moritz i koji je imao jako velike cipele i usto crni mantil i dugi crni kišobran i s tim je išao često u šetnju.

Nadajmo se da neko pokušava da nađe način kako da se ono što je naučeno u Iraku primeni u Libiji.

Čak i ako ne izgovaramo reč okupacija i ne govorimo o palestinskoj državi, omča koju nam je vlada Izraela stavila pre četrdeset godina ne daje nam da dišemo.

U okrnjcima i pepelu izgreda u Londonu skrivaju se komadići naših budućnosti. Sve će više govoriti nasilje.

Nova figura ruske političke scene je Mihail Prohorov, koji će u ulozi ruskog Džems Bonda lako zameniti već pomalo odrtavelog onižeg Putina.

Razvijena društva neusporedivo su krhkija od drugih, jer im preostaje samo čekanje svoga vlastitog uništenja. Moja vizija budućnosti tako je jasna da, kada bih imao djecu, odmah bih ih zadavio.

Iskorištavanje nacionalne i verske simbolike i podizanje verskih spomenika još uvek je popularno u državama bivše Jugoslavije kao način naglašavanja novostvorenog identiteta.