Povodom 100 godina od I svetskog rata, Der Standard je objavio esej na 9 jezika.

To je nemoralni sistem koji nema nikakve veze sa tržišnom ekonomijom. To je državno sankcionisano izrabljivanje.

Njegovi memoari, čudovište od 5.000 strana, objavljeni su 100 godina posle njegove smrti. 

Bio je fudbaler i mafijaš koji je prihvatio “saradnju” sa njemačkim okupacionim snagama.

Šta ako je svet u kome živimo poslednjih 5 godina nova normalnost.

Tri žene su 30 godina bile robinje u kući u Londonu.

Posle II svetskog rata zaključeno je da je mir moguć samo ako naučimo da vodimo svetsku ekonomiju.

O predlogu zakona o konfiskaciji dolarskih uloga građana i zabrani prometa u dolarima u Rusiji. 

Nas trojica smo pijuckali pivo i umakali kobasice u senf, kada se Moris lupio po čelu.

Slavoj, iskreno sam ti zahvalna na našoj prepisci i jedva čekam tvoj odgovor.

Privukli su me Anonimusi, jer verujem u autonomnu, decentralizovanu direktnu akciju.

Već je isuviše mrtvih na stadionu i velikodušni možemo biti samo s vlastitom krvlju.

Iz nove knjige: Kultura citiranja posljednja je linija odbrane univerziteta.

Ostalo je još dve nedelje do potpisivanja sporazuma o udruživanju između EU i Ukrajine.

Evropski identitet prepoznaju samo obrazovani ljudi. To je žalosno, ali i to je neki početak.

Sto godina od rođenja Albert Camusa: „Nisam egzistencijalista: Sartre i ja se uvek začudimo kada nas ljudi povezuju.“

Želja za ubijanjem nam je u krvi, a možda ćemo je uskoro osjetiti i na drugom mjestu.

Nemačka nije jedini krivac za I svetski rat; tu su još 4 velike sile: Austrougarska, Rusija, Francuska i Britanija.