Do posla putujemo sve duže, sigurnost zaposlenja je manja, ljudi su nesrećni iako dobro zarađuju, ali ekonomisti poručuju: treba da budete srećni – Britanija danas ima 20% više prihode nego 1975. Zašto niste srećni?

Ruskom javnom scenom danas vladaju tri, do te mere idiotske budalaštine, da zaista više nemam živaca da ih slušam: nije sve tako prosto – Rusija je za Putina – ruski narod nije spreman za demokratiju.

Za Baltik važi isto što je nekada važilo za Zapadni Berlin: ruski napad bi rasparčao zapadni savez, ali ne bi doveo do velikog rata. Valjda naši lideri imaju barem toliko razuma.

Političke greške koje su izazvale evrokrizu – stvarajući zajedničku valutu bez bankarske i fiskalne unije koju takva valuta zahteva – suštinski nisu imale nikakve veze sa socijalnom državom, ni pozitivne ni negativne.

Porošenko je na predsedničkim izborima 25. maja osvojio preko 55 odsto glasova. Kandidati krajnje desnice su prošli bedno, što je ućutkalo propagandu ruskih medija o vlasti Ukrajine sačinjenoj od fašista i antisemita.

Uspon desničarskih populista nije vezan za jug Evrope, najteže pogođen evrokrizom. Glasanje protiv Evrope nije isto što i glasanje protiv politike štednje Angele Merkel.

Prošle nedelje Evropski sud pravde je izrekao presudu o „pravu na zaborav“, koja je korisnicima Gugla dala mogućnost da uklone linkove o sebi iz rezultata Guglove pretrage.

Šta Evropa želi, za kakve vrednosti se zalaže? To pitanje će se postaviti na evropskim izborima 25. maja. Ali o njemu se već razgovara, pendrecima i oružjem, u Donjecku, Harkovu i Odesi.

„Mi za samo nekoliko minuta možemo da blokiramo rad Tvitera ili Fejsbuka u Rusiji. Ocenjujemo da za nas to ne bi bio preveliki rizik. Učinićemo samo ono što smo dužni da učinimo po zakonu.“

Kritičari koji se bave ukrajinskom krajnjom desnicom ne primećuju da je revolucija u Ukrajini krenula sa levice. Pokret je ustao protiv autoritarnog kleptokrate, sa socijalnom pravdom i vladavinom zakona kao centralnim programom.

Jačanje populističkih partija u Evropi odvija se u liberalnom okruženju. Sekularna evropska društva su hedonistička i antiautoritarna. Birači populista su često samo propali potrošači.

Ironija današnje situacije je u tome što je antikomunizam ostao, dok je komunizam propao. Antikomunizam preživljava kao popularni prikaz samog sebe iz herojskog doba Hladnog rata. Prosto rečeno, ostali su samo Rusi.

U Ukrajini je u toku sukob zaraćenih strana, a ne pristalica demokratije i despotije. U pitanju su moć i borba za teritorije, a ne sloboda. Da li su nam prozapadni piromani draži od proruskih batinaša?

Pre neku nedelju je The New York Times izvestio svetsku javnost o razgovoru Baraka Obame i Angele Merkel, gde je ona konstatovala da ruski predsednik izgleda „živi u nekakvom svom svetu“.

Teri Iglton je protivnik „novog ateizma“ Ričarda Dokinsa i Kristofera Hičensa, ne zato što brani religiju već zato što misli da ova pozicija otkriva manjak razumevanja za religiju, ljudsku psihologiju i društvo.

Političari su ignorisali udžbenike i istorijske lekcije. A rezultat je bila ekonomska i ljudska katastrofa, sa protraćenim bilionima dolara i milionima porodica gurnutim u probleme bez ikakvog razloga.

Invazija na Irak nije predstavljala raskid sa svetskim poretkom, jer agresori nisu prešli ni rusku ni kinesku crvenu liniju. Ali Putinovo preuzimanje Krima prelazi američku crvenu liniju.

Ukrajinska vojska je ovog vikenda ušla u deo pobunjene Donjecke oblasti, ali separatistička paravojska i dalje kontroliše svoje sedište, zabarikadiranu administrativnu zgradu.

Hodorkovski je posetio Donjeck. Na ulazu u zgradu koju su okupirali separatisti zaustavili su ga maskirani ljudi i rekli mu da o svim događajima u Donbasu može da se obavesti u ruskim medijima.

Vels je 1934. u Moskvi uradio intervju sa Staljinom. Njegovo popustljivo držanje prema Staljinu tada su u Statesmanu kritikovali Kejns i Šo.

Abas će u palestinsku istoriju ući kao saradnik okupatora. Odlazili smo kao ovce na klanje, a sada tražimo da Palestinci kao ovce pristanu na okupaciju.

Nije pitanje da li je Ukrajina dostojna Evrope, već da li Evropa može da ispuni očekivanja Ukrajinaca. Ako Ukrajina završi u mešavini etničkog fundamentalizma i liberalnog kapitalizma, biće evropska koliko i Rusija ili Mađarska.

Kao što deputat Fjodorov veruje da je CIA pisala pesme rok grupe Kino, jer su mu to 1980. objasnili u KGB, tako i Putin, koji je 1980. radio u KGB, veruje da je internet napravila CIA.

Dve trećine Amerikanaca zarađuje više od svojih roditelja. Ali polovina njih ostaje u prihodnoj grupi rođenja. Prečage na lestvici su sve više razmaknute.

Ako je raspad Ukrajine neizbežan, Zapad to treba da prihvati. Ne bi bila velika šteta da se istočni deo Ukrajine pripoji Rusiji, a zapadni Evropskoj uniji.

Uspon populista je posledica nesposobnosti evropskih država da pomognu srednjim i nižim slojevima… Glasanje za populiste je i oblik „klasnog ponašanja“, uključujući i apstinenciju od glasanja.

Čim je izbila tuča, Alen Ginzberg je pao na kolena i počeo da poje molitvu za mir.

U Briselu bi trebalo da budu uvređeni. O sudbini zemlje u kojoj je došlo do pobune zbog sporazuma između EU i Ukrajine, dogovaraju se Amerikanci i Rusi, kao da Evropa ne postoji.

Mizrahija je ubio palestinski terorista, a Šavamru izraelski vojnik. Oba ubistva su podjednako kriminalna.