Ovo su možda poslednji sati u životu File, sprave veličine veš mašine koja je prevalila put od preko 6 milijardi kilometara. Ako izdahne na kometi 67P, tuga za njom će se osetiti mnogo dalje od kontrolne sobe u Nemačkoj.

U nedostatku komentara Mirka Đorđevića, pred dolazak patrijarha moskovskog i cele Rusije Kirila, koji će zajedno sa patrijarhom Irinejom osveštati spomenik ruskom caru Nikolaju Romanovu u Devojačkom parku.

Takvo je naše vreme. Sloboda mišljenja, izražavanja, umetnosti postaje sve omraženija: izaziva nas, komplikovana je, vređa nas, a moramo da je tolerišemo, jer u protivnom uopšte ne zaslužujemo slobodu.

Dvotrećinska većina pretvorila je velelepnu građevinu na obali Dunava u glasačku mašinu. Posle ovogodišnjeg izbornog het-trika, Orban neće morati da izlazi pred birače do 2018.

Nema nijednog zabeleženog slučaja ilegalnog prelaska granice meksičkog imigranta zaraženog ebolom, niti je verovatno da borci ISIS-a, dosta zauzeti u Iraku i Siriji, planiraju pohod na Arizonu.

Do krize književne teorije bi došlo i da Pol de Man nije postojao. Ali priča o njegovoj sramnoj prošlosti bila je prosto savršena za sve što je ljude zbunjivalo u vezi sa teorijom književnosti.

Državni budžet ne treba shvatati samo knjigovodstveno, već i u smislu nacionalne kohezije. Ekonomski rast treba da bude zasnovan na porastu produktivnosti, a ne na neprekidnom naduvavanju mehura.

Samo u SAD, studenti su dužni preko trilion dolara, odnosno oko 6% BDP-a. A studentska populacija je samo jedna od mnogih društvenih grupa koje žive tako što se zadužuju.

Prvo su razvukli Penzioni fond, a sada su se bacili na Fond nacionalnog blagostanja. Bez trunke stida oni metodom banditske podele plena uništavaju Fond deleći novac svojim drugarima koji ih podržavaju na vlasti.

Satirični sajt Onion je kao i uvek pogodio suštinu problema: „Stručnjaci poručuju: od vakcine za ebolu deli nas samo 50 belaca“. Da su oboleli belci, kaže ovo kratko objašnjenje, problem ebole bio bi rešen.

Razgovor sa Lorom Poitras, autorkom filma “Citizenfour”: Bez Snoudena, svi bismo još uvek živeli u neznanju o količini informacija koje država prikuplja. Promenio nam je svest o opasnostima nadzora. Posle njega makar bolje shvatamo prirodu mraka koji nas okružuje.

Spora TV je počela neprekidnim putovanjem voza od Bergena do Osla, u trajanju od šest sati i 22 minuta. Dve godine kasnije, NRK priređuje još sporiji program, „Hurtigruten iz minuta u minut“, u kojem je 134-časovna plovidba emitovana uživo.

Koliko god BDP brzo rastao, ekonomski sistem koji nije u interesu većine svojih građana, u kojem se sve veći broj ljudi suočava sa nesigurnošću, u suštinskom smislu je propali ekonomski sistem.

Izgleda da svetska ekonomija opet posrće. Neko vreme se činilo da se situacija popravlja, pričalo se o delimičnom oporavku, ali rast se odužio, a bauk deflacije je još uvek tu.

Nekada je glavni cilj političara bio da stvore ravnopravnije društvo. U novom „društvu rizika“ njihov glavni cilj je veća bezbednost. Svi su odustali od ideje ravnopravnosti i zato su nejednakosti sve veće.

Terorisanje terorizmom je prevladalo. Isis je samo najnoviji primer kako se interes grupe ekstremista da se predstavi većom nego što jeste, podudara sa interesima grupa u Americi da održe svoju moć.

Sa bebom u naručju sam gledala drugu majku u soliteru preko puta kako drži svoju bebu. Bilo je 4 ujutru. Stajale smo svaka na svom prozoru, dok nas je delilo dvadesetak metara skupog njujorškog vazduha.

Starac u baru mi je rekao: „Svake noći sam večerao u El Moroku i Stork klubu, cigaru mi je pripaljivao šef sale, a ceo restoran mi zavideo. Jednom sam se okupao sapunom koji je pre mene koristila Ava Gardner.“

Izvodi iz autobiografije ovogodišnje dobitnice Nobelove nagrade za mir: Ne želim da me znaju kao devojčicu na koju su pucali talibani, već kao devojčicu koja se borila za opšte obrazovanje.

Osam godina posle još uvek nerešenog slučaja njenog ubistva, na spomenik Solovecki kamen u Sankt Peterburgu ćemo prisloniti portret Ane Politkovske. Donećemo cveće i upaliti sveće.