Savremena Evropa tvorevina je demohrišćana. Harvardski istoričar H. Stjuart Hjuz 1958. je napisao: „Hrišćanski demokrata je pre svega hrišćanin, a demokrata tek u sporednom svojstvu. Pridev je važniji od imenice.“

Danas gledamo kako se razvijaju posledice invazije na Irak 2003. Arhitektama tog rata ne sme se dopustiti da krenu u novu propagandnu kampanju. Niti smemo da ignorišemo jedva pominjani bespilotni rat koji vodi Obama. Koju će cenu buduće generacije platiti za ovu kampanju?

Dva velika centra moći izrasla su u Americi 21. veka: sve šira nacionalno-bezbednosna država, sve slabije nadgledana i sve tajnovitija; i sve militarizovanija korporativna država, sve manje dužna da polaže račune, sve sigurnija da je zakon u njenom vlasništvu.

Fudbalska utakmica je istorijska bitka. Mario Götze se pojavljuje, kao nekada treća armija, da prekorene ratnu sreću u nemačku korist. Nemačka se pronašla u fudbalu, tu je raspaljena vatra u kojoj se kuje čelik nove nacionalne svesti.

Amerika je druga po stopi dečjeg siromaštva od trideset pet zemalja koje meri Dečiji fond UN (samo je Rumunija gora). 23 odsto američke dece siromašno je po međunarodnim merilima, za razliku od 10 odsto u Britaniji i 7 ili 8 odsto u nordijskim zemljama.

Obama navija za dobru stvar, ali na kraju pristaje na prihvatljivo zlo koje su zacrtale politička klasa ili zadovoljne klase društva. On posmatra svet kao njegov najvažniji gledalac.

Biti levičar ili tražiti pravdu u jevrejskoj državi smatra se zločinom, civilno društvo se smatra izdajničkim, istinska demokratija zlom. Najveći problem nisu skinhedi – to su pobožni prevrtači očima, barabe, ekstremni desničari i naseljenici.

Ministarstvo odbrane SAD potrošilo je ogroman novac na proučavanje ptica koje imaju veoma neobičnu sposobnost da tokom seobe ostanu budne čak i do sedam dana. Cilj je stvaranje besanog vojnika. On će biti preteča besanog radnika ili potrošača.

Obamino samoljubivo prekrajanje istorije može samo da ohrabri neokonzervativce koji smatraju da će oklevanje Vašingtona da negde pokrene akciju ubrzati slabljenje američke moći i izbijanje opšteg haosa.

Velikog meksičkog pesnika Oktavija Paza posetio sam na dan kad je njegova zemlja igrala protiv Italije na Svetskom prvenstvu 1994. Uopšte ne pamtim šta je Oktavijo pričao, ali pamtim rezultat. Meksiko-Italija: jedan–jedan.

Blerovo bogaćenje od korporacija i diktatura degradiralo je instituciju premijera. Njegova uloga mirovnog emisara na Bliskom istoku je uvreda za ljude tog regiona. Otkaz Bleru je sada i moralna i demokratska nužnost.

Šest godina od početka finansijske krize američko pravosuđe šalje zastrašujuću poruku: finansijska pohlepa može slobodno da nastavi da se poigrava sa sudbinama država i miliona ljudi.

Naša zatvorska populacija je u ovom trenutku najveća u istoriji ljudske civilizacije. U SAD se danas na uslovnoj slobodi ili u zatvoru nalazi više ljudi nego što ih je ikada bilo u Staljinovim gulazima.

Kako da opravdate obogaćivanje već bogatih i otežavanje života ljudima koji jedva spajaju kraj s krajem? Odgovor je, treba vam ekonomska teorija koja tvrdi da je takva politika ključna za opšti prosperitet.

Palestinsko stanovništvo podeljeno je na „terorističke ćelije“. Tamo nema uplašenih roditelja, nema dece koja se upišavaju od straha, nema nikog ko pati od anksioznosti.

U utorak je prvi put u istoriji Republike uhapšen bivši predsednik. Nicolas Sarkozy iza rešetaka – ovome se ni Marin Le Pen nije nadala.

Događaji u Iraku su u udarnim vestima, ali se prećutkuje pravi uzrok nasilja: kontrola nad naftom. Pominje se mogućnost građanskog rata i pad Malikijeve vlade, a zapravo je u toku niz gradskih pobuna protiv vlasti.

Istorija katanaca ljubavi počinje pre najmanje 100 godina melanholičnom srpskom legendom iz Prvog svetskog rata.

Alan Bennett: Moja zamerka privatnom obrazovanju je jednostavna: ono nije pravedno. Vlade, pa čak i ova, postoje da bi državu učinile pravednijom, ali nijedna se nije usudila da se uhvati u koštac sa privatnim obrazovanjem.

Nemamo kontrolisani eksperiment kroz čitav 20. vek i ne možemo da repriziramo taj vek bez Prvog svetskog rata. Imamo samo zajedničko istorijsko iskustvo, ali mislim da je ono dovoljno da se izvuku neki jasni zaključci.

Davne 1993. napustio sam studije u Kaliforniji i vratio se u Moskvu. Evropske države su potpisale Ugovor u Mastrihtu, a ja sam sanjao o tome da se Rusija priključi Evropskoj uniji.

Bilo da Irak ostane jedinstven ili se podeli na tri dela, mora se početi od osnovnog političkog problema. Obama je predložio osnivanje multietničkog Upravnog saveta, ali pobunjenici su već pred Bagdadom i ta opcija je zakasnela.

Zašto su šokirani oni koji decenijama odbijaju da oslobode palestinske zatvorenike, koji ignorišu štrajk glađu 125 pritvorenika koji već nedeljama umiru od gladi. Tako je Izrael naručio otmicu trojice svojih učenika.

Sve je počelo tako što je nigerijska policija 2011. pretresala kuće lidera Boko Harama i uhapsila više od 100 njihovih žena i dece bez sudskih naloga i dokaza.