Ako ni Merkel, ni Oland, ni Taljavini nisu primetili i u završnim dokumentima fiksirali prisustvo ruske armije i vojne tehnike na teritoriji Ukrajine, teško da će ih „posmatrači OEBS-a“ odjednom ugledati.

Iz arhive, povodom 25 godina nezavisnosti Ukrajine: Ruska revolucija je svima bila omiljena lekcija u školi, sem meni koji sam je živeo u praksi – zbog nje je moja porodica završila u Engleskoj.

Ukrajinska vlada je objavila da će penzioneri koji žive na teritorijama koje kontrolišu separatisti svoje penzije dobiti kada se te oblasti vrate Ukrajini.

Ceo svet je zastao, čeka i pita se da li će se ponoviti Minhen. A priznanje linije razgraničenja u Ukrajini jeste novi Minhen. Kroz dva-tri meseca, ta linija će se pomeriti i opet biti priznata.

Satima su u Minsku pregovarali lideri Rusije, Ukrajine, Francuske i Nemačke. Rezultat – prekid vatre. Ništa više. Stanje u Ukrajini je beznadežno: ta zemlja se raspada i za to su podjednako odgovorne Rusija i Amerika.

Raketna paljba po stambenim četvrtima Mariupolja od koje je poginulo nekoliko desetina nedužnih Ukrajinaca, označila je kraj nade da će se Rusija u dogledno vreme vratiti u društvo civilizovanih zemalja.

Političari u svetskim prestonicama, od Kijeva do Berlina i Vašingtona, već mesecima solidarno pokušavaju da reše nimalo prost zadatak: kako pomoći Putinu da „sačuva obraz“.

Do krimskih događaja niko nije dovodio u sumnju „evropejstvo“ Rusije. Autokratija umesto demokratije, par problema s ljudskim pravima, ali na planu kulture, mentaliteta, mere civilizovanosti – bar to je bilo jasno.

Ruski uticaj u regionu ne počiva na sličnim kulturnim sklonostima, slovenskoj solidarnosti ili uticaju pravoslavne crkve, već na nečem mnogo prizemnijem. Korupcija povezuje ljude, a na Balkanu povezuje opasne ljude.