Kriza judaizma
Mnogi Jevreji se gnušaju politike Izraela, okupacije, oduzimanja imovine i mnogih drugih aspekata cionističkog projekta. Pa ipak, istovremeno žele da afirmišu svoj jevrejski identitet.
Zašto ne možemo da kažemo istinu
Kako kapitalističko društvo evoluira, njegova praksa udaljava se od njegovog retoričkog samoopravdavanja, što znači da jaz između onog što radi i onog što govori postaje strahovito veliki.
Oči na Gazi
Jedan čovek me je 2012. vodio po Islamskom univerzitetu Gaze. U međuvremenu sam shvatila da je to bio Refaat Alareer, pesnik i profesor engleskog, koji je pre dva meseca ubijen.
Sukob farmera i EU kartela
U poslednjem talasu protesta novost je to što na ulice gradova Evrope pored demonstranata na koje smo navikli izlaze i neki novi. Na TV ekranima pratimo mobilizaciju zemljoradnika širom Evrope.
Tri koraka do slobode
Prvi korak je izgradnja intelektualne klime u kojoj glavna tema postaje stradanje nacije. U svim bivšim jugoslovenskim i sovjetskim republikama iskorišćena je ista priča.
Džulijan Asanž nije budala
Naučio nas je da razaznamo skriveno saučesništvo između nas i našeg neprijatelja, da uočimo solidarnost naših protivnika. Za naše dobro, ne smemo dozvoliti da propadne u tamu nevidljivosti.
Ukrajina kao Zapadna Nemačka
Za Moskvu bi idealni posleratni status Ukrajine ličio na palestinsku državu kakvu je zamislila ekstremna desnica Izraela. Vreme je da se na sto iznese realistična protivponuda.
Evolucija WikiLeaksa
Iz arhive (2010) – Džulijan Asanž je lično kontaktirao Stejt department i zatražio učešće američke vlade. Odbili su, iako vlada pregovara sa New York Timesom oko objavljivanja istih tih depeša.
Trka veštačke inteligencije i ljudske gluposti
Rastuća nejednakost, kojoj su donekle doprineli hiperglobalizacija i tehnologije koje eliminišu ljudski rad, otvara prostor nasilnim političkim pokretima.
Smrt Alekseja Navaljnog
Iz javnog prostora u Rusiji prognano je i samo ime Alekseja Navaljnog. Ipak, čak i kada ga je sistem isključio i kada ga je potom strpao u zatvor, Navaljni je i dalje bio Putinov impresivni protivnik.
Zašto se Navaljni vratio u Rusiju
Iz arhive (2021): Policija je zaplenila letke sa porukom „Rusija će biti srećna“ i odnela ih na procenu, da utvrdi da li se ovaj slogan može kvalifikovati kao ekstremistički govor.
Grčka za jednakost braka
Kao prva pravoslavna država na svetu, Grčka je legalizovala istopolne brakove pošto je parlament u četvrtak usvojio novi zakon. Istopolnim parovima omogućeno je i usvajanje dece.
Mit o društvenim medijima i populizmu
Ovo je važna izborna godina: izbori su najavljeni u više od 50 zemalja. Strahuje se da će društveni mediji naoružani veštačkom inteligencijom uticati na te izbore na neželjen način.
Ruševine i kosti
Od samog početka, operacija Gvozdeni mačevi predstavlja totalni napad na zarobljeno, pretežno civilno stanovništvo. Rat u Gazi je u suštini osvetnički čin kolektivnog kažnjavanja.
Pervertiranje istorije
Esej objavljen 2021. u jevrejskom časopisu Tablet označio je Jevreje koji su previše kritični prema Izraelu ili cionizmu kao jevrejske otpadnike. Tri godine kasnije, taj opis je izgleda dobio širi odjek.
Uništavanje akademskog života u Gazi
Poslednji univerzitet u Pojasu srušen je 17. januara. Ugašen je kada je izraelska vojska počela da ga koristi za isleđivanje palestinskih zatvorenika. Sad više ni od zgrade nema ni traga.
Intervju sa Putinom
Zbunjeni Karlson nije oponirao Putinu koji je izgovarao neistine o istoriji Ukrajine, raspadu SSSR-a, odnosu Rusije i Natoa, povlačenju iz predgrađa Kijeva mesec dana od početka invazije.
Sporazum nije kraj sveta
Ne bi bila katastrofa da se zaustavi ovaj prokleti rat u kom je Izrael izgubio ljudskost, a da nije postigao nijedan dramatičan uspeh koji je očekivao od neselektivnog ubijanja i razaranja.
Lenjinova lekcija za Izrael i Ukrajinu
Prošao je vek od smrti Vladimira Iljiča i više od tri decenije otkako je njegov boljševički projekat propao. Međutim, njegov nemilosrdni pragmatizam, nazovimo to tako, i danas ima značaj.
Knjige koje sam čitao
Omiljene knjige autora kojem je zbog predavanja „Šoa posle Gaze“, koje je u organizaciji London Review of Books trebalo se održi 28. februara, otkazan nastup u londonskom Barbikanu.
Šta će Amerika u Jordanu i Siriji?
Američke pustinjske ispostave na Levantu izgledaju kao anahronizmi bez jasne svrhe i očigledno su privlačne mete za napade lokalnih milicija koje podržava Iran. Zašto onda još nisu zatvorene?
Da li su svi teroristi monstrumi?
Terorizam je politika u svom najsmrtonosnijem teatralnom vidu. Ako uprkos nepojamno neljudskim delima mirno spavaju, to je zato što teroristima nije namera da pridobiju simpatije.
Kako mi je Mask upropastio seks
Ilon Mask je 29. januara objavio da je prvi pacijent primio implant od Neuralinka, milijarderovog startapa za moždane čipove koji obećava detekciju neuronske aktivnosti.
Ovaj rat je gori od Jomkipurskog
Posle Jomkipurskog rata Izrael je ponizno pognuo glavu i razmislio. Država je bila u traumi, okrenula se sebi i žalila. Ovog puta sve je drugačije: arogancija, bahatost i obožavanje vojne sile.
Ukrajinska demokratija u mraku
Ratno stanje je zaustavilo, pa čak i poništilo neke od najvažnijih reformi pokrenutih posle Revolucije dostojanstva. Ljudi se odriču svoje slobode da bi mogli da se bore za nju.
Dva lica evrozone
Delors i Schäuble se najviše pamte po tome koliko su se razlikovali: jedan je bio oličenje noćne more Margaret Thatcher, drugi je uterivao strah u kosti rastrošnim zemljama Evrope.
Pustošenje Gaze
Izraelske snage su namerno uništavale poljoprivredno zemljište, vodovodne i sanitarne objekte, što izgleda kao pokušaj da se Gaza učini mestom doslovno nepodobnim za život.
Inflacija pretnji
Čini se da ni Kongres ni Bajdenova administracija nisu skloni da ozbiljno razmotre pristup koji bi naglasak stavio na ulaganje u diplomatske i ekonomske alate, umesto na silu ili pretnju silom.
Slučaj protiv Izraela
Ogroman je značaj odluke po Konvenciji o genocidu. Sada su sve države potpisnice Konvencije u obavezi da spreče rizik od genocida, uključujući proizvođače oružja koji profitiraju od pokolja.
Slom humanitarnog sistema
Širom sveta, humanitarne agencije se bore sa nedostatkom sredstava u vreme kada potrebe ubrzano rastu. UN su 2023. zatražile rekordnih 51,5 milijardi dolara za pomoć. Dobile su samo trećinu.
Privremene mere
Međunarodni sud pravde nije mogao da naredi prekid vatre samo jednoj strani, ali je mogao da zahteva od Izraela da obustavi postupanje koje dovodi do masovnog stradanja civila u Gazi. To je i učinio.
Izrael sve dalje od sveta
Evropska unija je ostala izvan koalicije protiv Huta, kao i Saudijska Arabija i Egipat. Iako im aktivnosti Huta direktno nanose štetu, njima je važno da ne budu poistovećeni sa Izraelom.
