Ja nalazim odušak u detektivskim pričama, gde se ponekad poistovećujem sa ubicom, ali ima ljudi kojima je potrebno nešto jače.

Imamo šefa privatne banke koji tumači što je američki interes i govori u ime države. Ne vjerujem da ga je za to neko ovlastio.

Čim izađe iz kuće, svako ko živi u Rusiji predaje svoj život u ruke zloj sudbini. Tragedija koja je zadesila hokejaški tim Lokomotiva iz Jaroslavlja to potvrđuje.

Izgleda da Rik Peri i Mišel Bahman dele jednu verziju Ron Polovog libertarijanskog stava, o tome da je smrt sjajan podsticaj na ličnu odgovornost.

Konzervativni političari koji odbacuju ekonomski konsenzus mogu se grupisati u tri kategorije: fundamentalisti, cinici, i ovce.

Šta je smisao života? Koja je svrha našeg postojanja na zemlji? Ovo su neka od lažnih pitanja religije. Na njih ne treba odgovarati jer su loše formulisana. Ogrešenja o razum ne predstavljaju celovitost religije, ali su njena suština.

Potrebno mi je mnogo sati čitanja dnevno, jer čitam debele knjige koje su u velikoj meri dosadne.

Razlika između jednoumlja u doba nacizma i našeg je u tome da se naš totalitarizam liberalizirao.

Svetovnost se nigde ne javlja sama od sebe. To je dugotrajan proces koji je praćen tenzijama između društvenih grupa, sukobima i ratovima.

Ana Ahmatova je delila Rusiju na one koji su uhapšeni i one koji hapse. Danas se delimo na one koji su stupili u Narodni front i na one koji nisu.

Nezaposlenost će biti Obamin najveći neprijatelj sledeće godine, kao i Sarkozijev kroz nekoliko meseci.

Za nekoliko dana biće predat zahtev za priznavanjem Palestine kao države i kao članice UN. Rezultat glasanja je unapred poznat: velika većina zemalja će priznati palestinsku državu.

Kao što su mnogi približavanje komunističkom bloku osuđivali kao izdaju domovine, danas je zahtjev za više Evrope udarac u lice nacionalnoj samosvijesti.

Tokom dugih meseci bez kiše, guverner Teksasa i kandidat za lidera republikanaca Rik Peri, izjavio je da će iskoristiti svoj položaj i pozvati narod da se moli za kišu.

Poput mnogih iz moje generacije, i ja sam postao intervencionista u Bosni.

‘Slom društva’ se zaista negde odigrava, a geografija ima veze s tim.

Potrebno je nedvosmisleno reći da Gadafi i Asad neće ostati nekažnjeni. Imena njihovih oficira su popisana, kao i imena njihovih žrtava, a optužnice za zločine se već spremaju.

Nije nužno da se revolucija u Libiji završi građanskim ratom. Ali naše mogućnosti da utičemo na razvoj događaja su ograničene.

Demokratija nije ništa čvrsto, ona je stalno „u dolaženju“, sa njom se u elegičnoj vedrini mora bestemeljno gradeći počinjati uvek iznova.

Bio jednom jedan maleni, stariji gospodin koji se zvao gospodin Moritz i koji je imao jako velike cipele i usto crni mantil i dugi crni kišobran i s tim je išao često u šetnju.

Nadajmo se da neko pokušava da nađe način kako da se ono što je naučeno u Iraku primeni u Libiji.

Čak i ako ne izgovaramo reč okupacija i ne govorimo o palestinskoj državi, omča koju nam je vlada Izraela stavila pre četrdeset godina ne daje nam da dišemo.

U okrnjcima i pepelu izgreda u Londonu skrivaju se komadići naših budućnosti. Sve će više govoriti nasilje.