Upisao sam fiziku na Harvardu u jesen 1947. Neki od mojih profesora su par godina pre toga u Los Alamosu radili na pravljenju atomske bombe. Nikada nisu govorili o tome.

Političari u svetskim prestonicama, od Kijeva do Berlina i Vašingtona, već mesecima solidarno pokušavaju da reše nimalo prost zadatak: kako pomoći Putinu da „sačuva obraz“.

Ako je nostalgija za 70-im i 80-im godinama Jugoslavije besmislena, a podsećanje na krvave devedesete nepoželjno, preostaje nam da utvrdimo kakve su države nastale kao spin-off raspadnute Jugoslavije.

Do krimskih događaja niko nije dovodio u sumnju „evropejstvo“ Rusije. Autokratija umesto demokratije, par problema s ljudskim pravima, ali na planu kulture, mentaliteta, mere civilizovanosti – bar to je bilo jasno.

Ruski uticaj u regionu ne počiva na sličnim kulturnim sklonostima, slovenskoj solidarnosti ili uticaju pravoslavne crkve, već na nečem mnogo prizemnijem. Korupcija povezuje ljude, a na Balkanu povezuje opasne ljude.

Zašto je delu francuske omladine fundamentalizam toliko privlačan? Rešenje tog problema svakako nije “bombardovanje muslimanskih zemalja”. Tu se radi o neuspehu Republike da ispuni svoja obećanja o slobodi, jednakosti i bratstvu.

Korišćenjem kratkih replika, jednim šaržerom može biti rešena sudbina pet ili šest diskusija. Dva šaržera dovoljna su za rešavanje svih ideoloških nesuglasica na teritoriji do jednog hektara.

Potvrđeno je Benjaminovo zapažanje da je „svaki uspon fašizma svedočanstvo neuspele revolucije“. Isto važi i za tzv. islamski fašizam: njegov uspon je posledica nestanka sekularne levice u muslimanskim zemljama.

Konsenzus o žrtvama prvog reda ometa nas da obratimo pažnju na otmice i ubistva u Meksiku, ubistva stotina dece (i više od 10 novinara) u Gazi, masakre u Centralnoafričkoj Republici…

Ako je Zapadu potreban sukob sa islamom jer mu je potreban neprijatelj, možda će krenuti u rat protiv terorizma. Ali onda je terorizam već pobedio. Rešenje je – zaboravite islam. Naš problem je nešto drugo.

Masakr u Parizu je manifestacija pogleda na svet u kome nema mesta za argumente i ideje, koji priznaje samo jednu istinu i svoje istomišljenike. To je negacija našeg najvažnijeg dostignuća – slobode govora.

Godišnje liste događaja su topografija vremena koje je prošlo. Određeno mesto ili čak jedna ulica može da predodredi promene u nekom društvu.

Alexis Tsipras, novi uzor evropske levice, nije lud: on ne namerava da napusti EU, niti da odbaci evro. On samo želi da ukine diktat štednje koji su Evropa i MMF nametnuli njegovoj zemlji.

Vlade Kube i SAD su 17. decembra donele odluku da obnove diplomatske odnose prekinute 1961. Toga dana na Kubi se slavi sveti Lazar ili Babalú Ayé, bog koji čini čuda.

Putin je bodro izjavio da je armija preuzela 19 novih PVO uređaja. Međutim, iz izveštaja ministarstva odbrane sledi da je dostavljeno svega 7. Isto važi i za ratne brodove. Putin govori 15, a Borisov 6. I za podmornice…

Mržnja prema islamu ne uvažava odstupanja od učenja islama, kao što ni antisemiti ne prate vesti iz Izraela. Ono što Adorno naziva „glasinama o Jevrejima“ hrani samo sebe. Isto važi i za „glasine o muslimanima“.

Namera je ne da se bilo šta stekne, već da se izgubi, da se širokim gestom u lice svetu baci sve postignuto. Ne, ekonomisti i politikolozi se u tome neće snaći. Za to je neophodan Dostojevski.

Zamenica predsednika vlade Olga Golodec pre neki dan je saopštila da u Rusiji ima 16 miliona siromašnih. Ja mislim da ih je mnogo više, jer kod nas se tek krajnja beda naziva siromaštvom.

Zašto Socijaldemokratska partija već treći put gubi mesto predsednika? Šta se dešava sa levicom u Rumuniji, jedinoj zemlji srednje i istočne Evrope u kojoj su socijaldemokrati ubedljivo najjača politička snaga?

Postoji još jedna neočekivana paralela sa situacijom pre izbijanja Prvog svetskog rata: poslednjih meseci mediji nas neprestano upozoravaju na opasnost od izbijanja Trećeg svetskog rata.

SAD muče ljude, što smo znali. Sada to možemo da pročitamo crno na belo. Važno je šta je time dokazano. Zapad je sebe doveo pred svršen čin: ugrožene su njegove vrednosti, priroda, identitet.

U Izveštaju Obaveštajnog komiteta Senata kaže se da je snimak plača korišćen za ucenu člana porodice Nazara Alija, ali ne saznajemo šta su američki operativci učinili da bi se on rasplakao.

Od aprila ove godine Ukrajinu je napustilo pola miliona ljudi. Skoro 400.000 je otišlo u Rusiju. Ako imamo sukob Ukrajine i Rusije, nelogično je da većina izbeglica odluči da okuša sreću sa neprijateljem.

Ovu nagradu mogu da primim samo u ime mnogih. Ona je priznanje za sve koji su shvatili da su „ljudska prava“ samo novi naziv za jedan stari koncept. Koncept slobode.

Mi, potpisnici ove peticije, pozivamo nemačku vladu da preuzme odgovornost za mir u Evropi. Potrebna nam je nova politika popuštanja… Ne smemo oterati Rusiju iz Evrope. To bi bilo neistorijski, nerazumno i opasno po mir.

Počela bih od samih početaka zapadne književnosti i od prvog u njoj zabeleženog primera muškarca koji kaže ženi da ućuti. Mislim na trenutak ovekovečen na prvim stranicama Odiseje.

Španski seljaci, besni zbog sankcija Rusiji koje su zaustavile izvoz pomorandži, u znak protesta spaljuju EU zastavu. U tu zastavu su naši ljudi na Majdanu uvijali ubijene, pre polaganja u kovčege.

Knjiga „Rat protiv rata!“ postavlja relevantno pitanje: zašto prikazivanje jezivih ratnih prizora ne zaustavlja rat? I ako ga ne zaustavlja, zašto onda uopšte izveštavamo o ratu?

Niko ništa ne zna o četvorici arhitekata i hiljadama građevinara koji su preko sto godina gradili hram Artemide. A budala koja ga je za jednu noć do temelja spalila, zauvek je ostala u istoriji.

Slučaji u kojima je revolt američke javnosti prisilio pravni sistem da se pozabavi rasno motivisanom policijskom brutalnošću, pri čemu postignuti rezultati nisu bili, blago rečeno, zadovoljavajući.

Niko nema lošije mišljenje o Izraelcima od Benjamina Netanjahua. Postoje nagoveštaji da važi i obrnuto. Zato glasajte na izborima 2015. Vredi pokušati, možda nam je poslednji put.

Pretpostavka da bi post-putinovska Rusija bila prozapadna je nerealna. Evropski lideri bi napravili ogromnu grešku ako bi poverovali da Rusijom mogu da rukuju na način na koji su se devedesetih godina bavili Srbijom.