Dve institucije su službeno zadužene za žalost: crkva i televizija. Svi drugi kanali su zatvoreni.

Die Welt analizira situaciju u Poljskoj nakon avionske nesreće u Smolensku: „Nijedan pesnik ne bi mogao da smisli ovakvu tragediju: vođstvo države sleće u maglu, gine na katinjskoj zemlji i ispunjava tragičnu sudbinu Poljaka.”

Ekonomisti moraju da shvate da postoje neizvesnosti koje njihovi modeli ne mogu da registruju.

Nova knjiga u izdanju zagrebačkog Antibarbarusa: Jacob Taubes, Zapadna eshatologija… Peter Sloterdijk o Jacobu Taubesu…

Ispostavilo se da je propao ne samo Putin, nego i ideja Oca nacije u ruskom društvu. Sledeci avatar nije moguć.

Guverner je morao da ode, jer je počeo da ispoljava znake nezavisnosti.

Tvrdi se da se Racinger na funkciji nadbiskupa više bavio doktrinarnim nego disciplinskim problemima.

Živimo u zemlji u kojoj nivo profesionalizma terorista odgovara nivou profesionalizma onih koji bi trebalo da nas od njih zaštite.

U Jemen sam krenuo pošto je senator Liberman razdragano objavio da je ta zemlja pogodna za rat.

On ne ume da vidi kako će svet izgledati kroz deset godina i da proceni mesto Rusije u njemu.

Demokrate sada ne treba da počnu da se pravdaju zato što su usvojile zakon.

Tadić je dobio bitku, ali neće dobiti rat.

Ustavni patriotizam je pre svega privrženost principima. Tu nema mesta za spomenik Neznanom junaku ustavnog patriotizma.

Portparol Svete stolice je potvrdio vesti o upletenosti Vatikana u neprekinuti skandal sa silovanjem dece, pokušavajući da ih demantuje.

Izbor ovakve spoljne politike svedoči o tome da ruski predstavnici misle da je bolje praviti se mutav ili izigravati budalu. Vrlo je verovatno da će u tome postići visoke rezultate.

Odsustvo institucija dostojnih poštovanja osuđuju ovakva društva da ponavljaju iste sukobe i snose iste strašne posledice.

U čudnom svetu postkomunizma, demokratija se javlja i kao cilj i kao izgubljeni objekat. Pomisao na bolju budućnost decu komunizma ispunjava melanholijom.

U našem društvu masovni protesti su skoro nemogući, ali nije moguća ni pobeda na Olimpijadi ili proizvodnja novog superoružja.

Karadžić je rekao da njegova vojska nije imala drugog izbora nego da se bori za „odbranu veličine jednog malog naroda“ od muslimanske zavere.

Zamislio sam Jevrejina koji svom detetu daje ime Holokaust. Zgodno ime za dete rođeno u Ukrajini moglo bi da bude Gladomor, a Katinja u Poljskoj. U Rusiji bi dečacima mogli da daju ime Gulag.

Ovo je sukob u kojem Erdogan mora da pobedi. Neprihvatljivo je da u državi koja pretenduje na članstvo u EU vojska ima imunitet pred civilnim sudom i pravo veta u državnoj politici.

Samo onaj koga je to mrzelo nije nam objašnjavao koliko nam je neophodna Olimpijada u Soči.

Katolička crkva čini dosta da spreči zlostavljanje, da ga otkrije, da pomogne žrtvama, makar i sa zakašnjenjem, nekada nedovoljno dosledno, ali ipak to čini. Ali još uvek izostaje fokus na specifično katolički odnos prema seksualnosti, veri i moći, i to je njen najdublji problem.

Činjenica je da su video igre postale moćna kulturna sila. One su svuda oko nas; igra ih preko 350 miliona ljudi širom sveta. Da li su svi oni bubuljičavi jadnici?

Nekako istovremeno do nas stižu dve izjave, jedna od Putina, a druga od Hodorkovskog: jedan je premijer, a drugi zatvorenik.