Beleške iz Kijeva pred ruski napad na Ukrajinu – Da li su Kijev i Donjeck i Kabul i Bagdad i Beograd zaraženi neizlečivom bolešću rata, dok su London, Melburn i Cirih postali imuni i izlečeni?

Ova pozicija podrazumeva da su zemlje istočne Evrope zemlje drugog reda u svetskoj zajednici i da treba da prihvate ulogu neutralnih tampon zona po rubovima američkog i ruskog carstva.

Iz arhive: Vođa mora biti pravi muškarac, kao Musolini. „Jakom čoveku“, kaže Iljin, „vlast sama dolazi“. Narod će mu se klanjati, a Vođa će „samoga sebe kaliti kroz pravednu i muževnu službu“.

Rizik od nuklearne katastrofe zatekao nas je u savršenoj oluji globalnih kriza koje se međusobno pothranjuju: pandemija, klimatska kriza, gubitak biodiverziteta, nestašice hrane i vode.

Putinovi govori, na kojima radi veliki štab sastavljača, centralna su mjesta formuliranja političkih ideologema koje se onda propagiraju u medijima.

Ovo nije repriza Hladnog rata. Ovo je novi sukob za postizanje globalne prednosti. Ako ima mesta poređenju, ovaj trenutak je sličniji prilikama u Evropi pre Prvog nego posle Drugog svetskog rata.

Američki državni sekretar je 1990. pitao Gorbačova da li bi Sovjetski Savez pristao da se povuče iz Istočne Nemačke ako bi SAD garantovale da se Nato neće pomeriti ni za jedan pedalj ka istoku.

Polazimo od dve pretpostavke. Prvo, da će ovaj ruski režim potrajati još 10-20 godina. Drugo, da će zapadne sankcije ostati na snazi tokom čitavog perioda koji razmatramo – oko 50 godina.

Uobičajena sudbina novih oružja je da njihova slava biva pomračena otkrićem protivmera ili time što ih svi nabave. Ali teško je smisliti delotvornu odbranu od termonuklearnog oružja.

Polazim od pretpostavke da će se ratna dejstva u Ukrajini okončati u nekoliko narednih meseci i da u Rusiji neće biti drastičnih unutrašnjih promena u obliku državnog udara, revolucije i tako dalje.

Aktuelni prekid odnosa između Rusije i Evrope zaista je dramatičan primer. Američkoj vladi je mnogo lakše da nametne sankcije Rusiji. One se neće odraziti na SAD na neki značajan način…

Ruskom invazijom na Ukrajinu, tim flagrantnim kršenjem međunarodnog prava koje vodi u humanitarnu katastrofu, zakucan je poslednji ekser u kovčeg liberalnog poretka građenog od 1989.

Evropljani danas prihvataju Ukrajince kao svoje, ali nije uvek bilo tako. Iza nas je duga istorija bigoterije u odnosima sa slovenskim narodima koji su često bili opisivani kao primitivni i azijatski.

Analiza sa sajta mirovnog projekta bivšeg američkog predsednika Džimija Kartera: Kina što pre treba da se distancira od Putina. Za taj manevar Kina ima na raspolaganju jednu do dve nedelje.

Hermann Hesse je bolje od drugih sačuvao književnost od rata. „Igru staklenim perlama“ ponovo čitam svaki put kada me – kao sada – nijedna druga knjiga ne može spasiti od očaja.

Nešto je krenulo po zlu u specijalnoj mirovnoj operaciji u Ukrajini. To uspeva da promakne jedino gluvim i slepim ali lajavim idiotima, poznatijim kao propagandisti federalnih TV kanala.

Opcije posle invazije su iste kao i pre nje: neutralni status Ukrajine po austrijskom modelu, uz federalizam iz sporazuma Minsk II. Sada je to teže ostvarivo i još dalje od pravednog rešenja.

Bio sam u osnovnoj školi kada je izbila Kubanska kriza i pamtim osećaj samrtnog straha koji nas je sve obuzeo, iako je Jugoslavija bila nesvrstana i nismo očekivali da će prve bombe pasti baš na nas.

Ovo je najveća eskalacija u 2. hladnom ratu kojim 4 revizionističke sile – Kina, Rusija, Iran i Severna Koreja – pokušavaju da okončaju dominaciju zapada ustanovljenu posle 2. svetskog rata.

„Ruska istina“ je samo prikladan mit koji želi zasnovati Putinovu imperijalističku viziju, a Evropa se tome najbolje može suprotstaviti tako da gradi mostove prema državama u razvoju…

Ovo je kraj posleratnog svetskog poretka. Putin to ne krije. Ako je rat u Iraku po međunarodnom pravu bio protivzakonit, rat u Ukrajini ide korak dalje i urušava samo međunarodno pravo.