Represivni režimi igraju na kartu naše nelagodnosti zbog kolonijalne prošlosti, ali mi moramo da se založimo za one vrednosti kojima teže ugnjeteni narodi. 

Avganistanski Senat je povukao potvrdu smrtne kazne za Sajeda Perveza Kambakša, studenta optuženog za bogohuljenje zato što je sa interneta skinuo izveštaj o stanju ljudskih prava žena.

Hitleru su se vojnici zaklinjali njemu lično, da će mu, kao “vođi nemačkog Rajha i naroda”, biti bezuslovno odani. 

Otkako je prvi potpredsednik ruske vlade Dmitrij Medvedev sredinom decembra zvanično objavio da će se kandidovati na predsedničkim izborima, medijska mašina za pravljenje novog nacionalnog heroja radi punom parom. 

Hrabri g. Sarkozi je podigao telefonsku slušalicu i čestitao g. Putinu na tome što je tako uspešno uništio demokratske institucije i pohapsio protivnike, među kojima i mene, koji su javno pokazivali svoje neslaganje s njim. 

Sedam kandidata – sa Hilari Klinton, Barakom Obamom i Džonom Mekejnom na vrhu, Majkom Hakabijem, Mitom Romnijem i Rudijem Đulijanijem u sredini, te Džonom Edvardsom na dnu – još uvek je u trci za mesto sledećeg predsednika SAD. 

Doktori su proglasili smrt Benazir Buto. Tog trenutka se verovatno ugasila poslednja nada za mirnu budućnost u Pakistanu. 

Buto je oličavala snove i tragedije svog naroda i nacije više od bilo koje druge javne ličnosti. Pakistan je jedina zemlja na svetu koja sam svoj postanak duguje islamu. 

Retorika vlade koja kaže da će učiniti sve izuzev vojnog sukoba kako bi sprečila nezavisnost Kosova, pokazuje da se ona i dalje nalazi u stanju poricanja – kao što pokazuje i koje su granice demokratske politike.

Pridnjestrovlje, tračica teritorije stešnjena između Moldavije i Ukrajine, prava je glavolomka za Evropu.

Takođe je od suštinske važnosti da se naglasi da su ova hapšenja samo vrh ledenog brega. Takve stvari se dešavaju širom Rusije na dnevnoj bazi.

Opcija koju su nekad koristili glasači da daju glas protiv svih ruskih partija – zaokruživanje ponuđenog izbora „protiv svih“ na listiću – sada je ukinuta.

I šta bi uopšte dopisnik s Bliskog istoka mogao da piše u subotu ujutru osim da se sve gušća tama iz sata u sat spušta na Bliski istok. Pakistan. Avganistan. Irak. „Palestina”. Liban.

Dvostruko označavanje na Kosovu ponekad deluje sasvim apsurdno, pošto su ponegde albanski i srpski nazivi identični. Poruka – ime je možda isto, ali ono ne označava istu stvar. Postoji jedna albanska, i jedna srpska stvarnost.

Ono što se zbiva u Pakistanu je bez presedana. To je prvi slučaj državnog udara – kako u Pakistanu tako i u svetu – koji je usmeren protiv pravosuđa i nezavisnosti koju je ono počelo da stiče.

Teroristički napadi od prošle nedelje, demonstracije protiv generala Mušarafa, kao i način na koji su ih policija i vojska nasilno razbili, daju povoda za brigu.

Jasno je da iranska kultura nema mnogo sličnosti sa drugim kulturama s malim natalitetom, kulturama poput skandinavske ili one na severu Mediterana.

Neko me je pozvao u četiri ujutro i rekao da je policija u ponoć upala u Mingalajama manastir. To je budistički univerzitet na kome se proučava drevni spis Pali.

Krajem jula horda pomahnitalih skinhedsa u sibirskom gradu Angarsku, pretukla je na smrt dvadesetšestogodišnjeg ekološkog aktivistu metalnim šipkama .

Bila sam gnevna zbog toga što je Milošević umro. Za mene je to značilo da su u ništa otišle četiri godine napornog rada, sve je ostalo bez pravnog zadovoljenja.

O svakoj važnoj odluci u zemlji sa 1,3 milijarde žitelja odlučuje Politbiro sačinjen od 24 člana. Međutim, prava moć leži u jednom njegovom delu, takozvanom Stalnom komitetu koji čini devet članova Politbiroa.

Postoje različiti oblici stabilnosti. Drvo je stabilno: ono živi, neki njegovi delovi odumiru, drugi izrastaju. To je stabilnost putem promena.

Pre dve nedelje u Burmi su počeli protesti koji su u jednom trenutku izveli na ulice 100 000 ljudi. Vojna hunta je odgovorila oružjem i represijom. Stižu izveštaji o hapšenju, mučenju i ubijanju budističkih sveštenika koji su na čelu protesta.

Posetivši Njujork da bi govorio pred Savetom bezbednosti UN, iranski predsednik Ahmedinedžad je posetio i prestižni američki univerzitet Kolumbija, što je izazvalo oštre reakcije i proteste.