Ako kažem da jaki, pametni i sposobni ljudi ne mogu prihvatiti ugnjetavanje zapravo kažem da su ugnjeteni slabi, glupi i nesposobni. To je argument robovlasnika, društvenog reakcionara, rasiste i ženomrsca.

U Evropi je u toku preispitivanje davno usvojenih ideja. Ne radi se o amneziji, već o pomami za fragmentarnim i kontroverznim tumačenjima istorije. Sve je u ponudi. Nestao je konsenzus o osnovnim činjenicama.

Ako se članstvo SPD-a izjasni protiv velike koalicije sa strankom Angele Merkel – novi izbori su neizbežni. Vođstvo SPD-a će verovatno podneti ostavku, a kancelarka se možda neće opet kandidovati.

Histerija zbog lažnih vesti, naročito u SAD, razumljiva je reakcija na gubitak monopolskog položaja anglo-američkih medija u svetu uspostavljenog još 1945.

U kosmos je poslat elektromobil Tesla boje trule višnje, sa lutkom obučenom u skafander za volanom. Na startu se čula pesma Dejvida Bouvija Space Oddity, a na displeju se pojavio natpis „Bez panike!“

Radi se o odluci nadležnih u gradu Vašingtonu da trg ispred ruske ambasade nazovu imenom Borisa Nemcova. Ruske vlasti su Americi obećale brz simetričan odgovor. Kakav odgovor? Šta je tim ljudima?

U Mađarskoj bi morala postojati opozicija koja ukazuje na pogubne greške u politici Orbanove vlade i nudi alternative. Ali nje nema. Problem je u tome što ni mađarska opozicija nije dovoljno evropska.

Amartya Sen nam je skrenuo pažnju na Smithovu ranu knjigu „Teorija moralnih osećanja“ i podsetio nas da je Smith prvo bio filozof morala, pa tek onda utemeljivač moderne političke ekonomije.

Dok mi pratimo teške pregovore o velikoj koaliciji u Nemačkoj, u Briselu se iza zatvorenih vrata odigravaju sastanci ministara finansija evrogrupe o obnovi izvršnog odbora Evropske centralne banke.

Objavljen je dugo očekivani „kremaljski spisak“ ministarstva finansija SAD. I šta smo ugledali? Jedno veliko ništa. To je tupavo birokratski sačinjen dokument, sitno seckana salata ničim začinjenih imena.

Upad Turske na sever Sirije pokazuje kako Ankara i Moskva shvataju međunarodnu politiku. Po Putinu i Erdoganu, radi se o nekoj vrsti novog Parka iz doba jure, gde krupne zveri nadiru i proždiru one sitnije.

Svako treba da nauči da zamišlja svoj život, da ga izmisli. Potrebno je da nas neko pouči tim veštinama. Potrebni su nam vodiči da nam pokažu kako se to radi. Inače će naše živote zamišljati drugi ljudi.

Danas je više nego ikada potrebno da svi koji veruju u demokratiju i progresivnu vladavinu ujedine radne i slabo plaćene ljude širom sveta oko programa koji će odražavati stvarne ljudske potrebe.

Bizarno je to što povratak na industrijske odnose i poreske politike iz 19. veka predvode ljudi kojima su usta puna jednakosti i poštovanja prava. Niko od njih ne bi glasao za Zakon o gospodarima i slugama.

Preko 1,5 miliona ljudi se prijavilo za 1.500 radnih mesta u državnoj banci, više od 9 miliona polagalo je ispit za 100.000 mesta na železnici, a više od 19.000 se prijavilo za 114 radnih mesta čistača ulica.

„Kada Kina zavlada svetom“ (bez upitnika i bez kondicionala) je debela i pomalo repetitivna knjiga od 700 strana u kojoj Martin Jacques pokušava da odgovori na pitanja koja danas mnogi postavljaju.

Lenja reka je metafora i istovremeno stvarni veštački vodeni tok u jednom hotelu po principu „sve ulazi u cenu“ u Almeriji, negde u južnoj Španiji. Ne napuštamo hotel (osim da bismo kupili sprave za plutanje).

Njegova teorija je zanimljiva i zato što je formulisana u isto vreme kada su o imperijalizmu pisali Lenjin i Rosa Luxembourg. Poznavao je njihove radove i reagovao na iste događaje kao oni.