Projekat „Navaljni“ je po strukturi vertikala opozicije. Njegovi štabovi su opozicioni klonovi Putinove vertikale vlasti. Tu se krije glavni problem opozicione delatnosti.

Moglo bi se raspravljati o specifičnostima Varufakisove politike, ali njegova osnovna motivacija je jasna: više demokratije, više Europe i više istinske globalizacije kako bi se dala supstanca europskom jedinstvu.

Prošle nedelje su se Hari i Megan pojavili u đačkim torbama moje dece – škola je pozvala učenike da proslave kraljevsko venčanje nošenjem crveno-belo-plave odeće…

Let od Beča do Beograda traje sat vremena, ali je razlika u prihodima verovatno oko 4 prema 1. To znači da na svakih 15 minuta leta na istok gubite 30 odsto prihoda. Otkud to?

Na mutnoj fotografiji Lav Trocki nešto govori u kući Fride Kalo 1937. Levo od njega je njegova žena Natalija Sedova. Desno stoje Frida Kalo i iza nje napola zaklonjena sekretarica Trockog Raja Dunajevska.

Više godina unazad, ja s nekakvom čudnom nelagodom i strahom očekujem 9. maj, možda jedini pravi praznik Rusije. Strepim – kakvu li će svinjariju ovoga puta napraviti?

Pre šezdeset godina Hana Arent je napisala frazu koja je s vremenom postala jedna od njenih najcitiranijih i najčešće tumačenih misli: „pravo da se imaju prava“. Ova fraza je u sebi sadržala suštinu njenog skepticizma.

Okruženi kolegama, poslodavcima, klijentima, kritičarima i „prijateljima“ koji nadziru naš život, danas smo izloženi pritisku da se razvijamo kao skup aktivnosti, slika i sklonosti koje grade privlačan, profitabilan brend.

Moguće je da su uspon digitalne tehnologije i besplatna komunikacija doveli u sukob slobodu govora i stabilnost političkog sistema.

Ovde ću se osvrnuti na Marksov intelektualni uticaj – ali iz jednog drugačijeg ugla. Pitaću kakav bi bio Marksov uticaj da se nisu zbila tri impozantna događaja.

Administracija Velikog Ustjuga raspisala je licitaciju za izradu „ispiraonica“ koje će biti postavljene na obalama reke Suhone. Da li čitaoci znaju šta je to „ispiraonica“?

Kada kažemo da su svi ljudi jednaki, u stvari mislimo na ono što filozofi nazivaju bazičnim, apstraktnim ili moralnim smislom jednakosti. Svi mi smo u nekom fundamentalnom smislu jednako vredni…

Predstavnici centralnih banaka, ministri finansija i investitori okupili su se na prolećnoj sednici UO Međunarodnog monetarnog fonda u Vašingtonu da čuju izveštaj o stanju svetske ekonomije…

Davno pre nego što su se u SAD pojavile lažne vesti, u SSSR-u je postojao agitprop. Ali lažnim vestima nedostaje važan element koji ih razlikuje od agitpropa: za sumnju u njihovu istinitost nisu predviđene kazne.

Trideset godina predajem Šekspira na Kolumbiji. Za to vreme studenti nisu menjali mišljenje o Snu letnje noći i Magbetu, ali jesu o Hamletu. Naravno, uvek smo iznova pretresali pitanje Hamletovog oklevanja.

Povodom 50 godina od 1968: Rođen sam u Engleskoj 1948, dovoljno kasno da za nekoliko godina izbegnem vojnu obavezu, ali na vreme za Bitlse: imao sam 14 kada su grunuli sa hitom „Love Me Do“.

Kako je kanadski profesor, koji insistira na tome da su rodna i klasna hijerarhija prirodom dane, preko noći postao najuticajniji javni intelektualac na zapadu.

Zove Lavrov Šojgua: „Nemoj po Njujorku, tamo mi je ćerka“. A Šojgu će njemu: „Peskov kaže nemoj po Londonu i Parizu, Medvedev po Berlinu… Koga onda da bombardujem?“ „Udri po Voronježu, tamo nema naših.“

Poslovni model internet kompanija može se opisati kao kapitalizam nadziranja, koji nastaje uvidom da se prateći šta ljudi unose u pretraživač mogu predvideti njihove želje.

Da li je zapad mogao da spreči gasni napad u Dumi? Možda, da nije opljačkao Rusiju 90-ih godina i da je ozbiljno shvatio pretnje Putina da će demontirati globalni poredak.

Treba obratiti pažnju na ovu dvojicu, jer bi nam detaljniji uvid u njihovo ponašanje pomogao da bolje razumemo mehanizme političkog inženjeringa, nacionalizma i uspona demagoga.

Oligarhija i tehnokratija nisu suprotnost populizmu, već njegove bliznakinje: prva ograničava demokratiju da spase liberalizam, a druga guši liberalizam da spase demokratiju. I one jačaju jedna drugu.

Ideje kao što je osnivanje Evropskog monetarnog fonda treba da nas zabrinu. Možda u ime principa “više Evrope” nastaje jedna EU koja bitno odstupa od idealizovanog projekta proevropske imaginacije.