Analiza sa sajta mirovnog projekta bivšeg američkog predsednika Džimija Kartera: Kina što pre treba da se distancira od Putina. Za taj manevar Kina ima na raspolaganju jednu do dve nedelje.

Hermann Hesse je bolje od drugih sačuvao književnost od rata. „Igru staklenim perlama“ ponovo čitam svaki put kada me – kao sada – nijedna druga knjiga ne može spasiti od očaja.

Nešto je krenulo po zlu u specijalnoj mirovnoj operaciji u Ukrajini. To uspeva da promakne jedino gluvim i slepim ali lajavim idiotima, poznatijim kao propagandisti federalnih TV kanala.

Opcije posle invazije su iste kao i pre nje: neutralni status Ukrajine po austrijskom modelu, uz federalizam iz sporazuma Minsk II. Sada je to teže ostvarivo i još dalje od pravednog rešenja.

Bio sam u osnovnoj školi kada je izbila Kubanska kriza i pamtim osećaj samrtnog straha koji nas je sve obuzeo, iako je Jugoslavija bila nesvrstana i nismo očekivali da će prve bombe pasti baš na nas.

Ovo je najveća eskalacija u 2. hladnom ratu kojim 4 revizionističke sile – Kina, Rusija, Iran i Severna Koreja – pokušavaju da okončaju dominaciju zapada ustanovljenu posle 2. svetskog rata.

„Ruska istina“ je samo prikladan mit koji želi zasnovati Putinovu imperijalističku viziju, a Evropa se tome najbolje može suprotstaviti tako da gradi mostove prema državama u razvoju…

Ovo je kraj posleratnog svetskog poretka. Putin to ne krije. Ako je rat u Iraku po međunarodnom pravu bio protivzakonit, rat u Ukrajini ide korak dalje i urušava samo međunarodno pravo.

Ne može se razumeti kako je „miroljubiva Rusija“ napala „fašističku Ukrajinu“ sa ciljem da je „denacifikuje“, sem u slučaju da prihvatimo rečnik zvanične Rusije gde reči imaju suprotna značenja.

Govor koji je Putin održao 21. februara jedan je od najneobičnijih govora našega doba. Za nešto više od 55 minuta Putin je izgovorio oko 6.000 reči, bez zastoja, bez beležaka i telepromptera.

Putina koji sa zadovoljstvom rukuje nuklearnim koferčetom izgleda nimalo ne plaši pomisao da će, ukoliko se steknu nepovoljne okolnosti, odlučivati o sudbini čovečanstva u nepunih pola sata.

Nakon ruske okupacije Krima 2014. Merkel je Obami rekla da je Putin izgubio dodir sa realnošću, da živi „u drugom svetu“. Danas svi živimo u tom svetu gde slabi trpe, a jaki rade šta hoće.

Ja sam Rus. U ime mog naroda, države i u moje ime Putin čini monstruozan zločin. Putin nije Rusija. Rusija oseća bol i stid. U ime moje Rusije i u svoje ime molim Ukrajince za oproštaj.

Ovo nije treći svetski rat, ali jeste ozbiljnije od invazije Mađarske 1956. i Čehoslovačke 1968. Ratovi u Jugoslaviji su bili užasni, ali se međunarodni rizici proizašli iz njih ne mogu porediti sa ovim.

Delo – Naspram raspada Jugoslavije raspad SSSR-a bio je razmjerno miran proces, ali napetosti koje povremeno prerastaju u oružane konflikte pokazuju da taj proces još nije okončan.

„Slušaš li Putina?“, pitala me je prijateljice iz Moskve. Da, baš sam slušala kako govori da Ukrajina nema istoriju legitimne državnosti. Posle njegovog govora ona je napisala: „Ne mogu da dišem“.

Država koja je spremna da koristi nasilje bez zazora ima ogromnu prednost nad onima koje se odriču upotrebe sile. Kako stara poljska poslovica kaže: „Mi s njima igramo šah, a oni s nama čvrge.“

50.000 ukrajinskih civila bi izgubilo život, milioni izbeglica bi preplavili susedne zemlje u najvećem sukobu u Evropi posle 2. svetskog rata. Bilo bi i hiljade mrtvih u ukrajinskoj i ruskoj vojsci…

Ukrajina neće biti primljena u Nato u skorijoj budućnosti, pa ako bi javno i formalno saopštavanje te činjenice pomoglo u sprečavanju katastrofalnog rata, onda to možda ima smisla reći.

Komentatori aktuelne krize u odnosima između Rusije i zapada pre svega se bave Ukrajinom. To je razumljivo, ali skreće pažnju sa američke strateške greške učinjene 90-ih godina prošlog veka.